DAMJAN

Smestili smo se u kuću, u zasebne sobe, naravno. Nakon što sam Aleksiju predstavio svojoj porodici kao potencijalnu snajku, nestao je sav onaj njen strah. Nije se bunila uopšte.

Ušao sam u kuhinju i odmah se bacio na hranu. Šta ću? Volim svoje. Moja majka najlepše na celom svetu kuva. Nema para kojim mogu kupiti njenu hranu negde u Rusiji. Zaželim se svoje zemlje, svoje porodice kao i svako ko živi u tuđini.

Voleo bih da se jednom vratim za stalno, al znam da je to nemoguće. Ne bih mogao da izdržim sa ocem i stricem. Ubili bi me u pojam, navikao sam biti sam svoj gazda.

Moja majka ulazi u kuhinju i gleda me kao da sam neki provalnik i kao da kradem.

- ,,Uzmi barem tanjir, svinjo!" poviče ljuto ona, a ja tek onda shvatim da sam skrnavio ostale sarme. Zacerkam se.

- ,,Aleksija ne voli sarme, niti ko iz ove kuće, znači sve je samo za mene." kažem siguran u sebe.

- ,,I tvoja buduća žena voli sarme." presede mi jelo sada. Izgubio sam volju za jelom više, nestao je moj osmeh sa lica. Uzeo sam prvi krpu koja mi je došla pod ruke i obrisao iste.

- ,,Nećemo o tome."

- ,,Ne dopada mi se ova devojka." približim joj se te se naslonim na šank.

- ,,Majka, nisi je ni upoznala."

- ,,Nemam šta da je upoznajem. Ona ne zna šta želi. Ti pokazuješ da želiš nešto više, a ona glumi neštom to ti u životu ne treba." kaže oštro mojs majka.

- ,,Majka, ja ću, ili oženiti Aleksiju ili ostati neoženjen." kažem ozbiljno, a ona me pogodi krpom.

- ,,Neću da čujem takve stvari!" izgrdi me pošteno, a onda smireno doda ,,Večeras ćeš se upoznati sa svojom budućom ženom Damjane, nemoj da me sekiraš." kaže mi sa suzama u očima. Šta mi radi ova žena? Pa ja ću zbog njenih suza da spalim svet, ne želim da plače ni zbog koga, a kamoli zbog mene.

- ,,Ne želim da se ženim nijednom drugom osim sa Aleksijom. Ja je volim." majka nastavlja da roni krokodilske suze koje ja pokušavam brisati.

- ,,Molim te, ne radi to sebi. Ne žalosti me. Zbog nje ćeš ostati neoženjen, nećeš imati ni decu posle sebe."

- ,,Ali isto tako nemam nameru da ženim neku koju mi ti nađeš, pa makar ostao i neoženjen i bez dece, kako ti kažeš." Bio sam oštar i bio sam svestan toga. Ali osetljiv sam po pitanju ove teme. Nek ženi Lava, čovek je blizu četrdesete, a ja sam tek ušao u tridesete. Molim lepo, ima vremena za mene.

- ,,Duša mi pati za tobom Damjane. Trčiš za tom devojkom već koliko godina." Bila je glasna i odmah sam joj pokazao rukom da se stiša. Ne želim da Aleksija čuje i da shvafi nešto pogrešno.

- ,,Lav je stariji od mene, idi ženi njega."

- ,,Ti i dalje ne shvataš!" počela je da viče te su se u kuhinji nacrtali i otac i Lav.

- ,,Šta se ovde dešava?" ubaci se otac.

- ,,Ti ne progovaraj. Ti si mi poslao dete tamo, da je ostao ovde laako bih ja sa njim."

- ,,Spasi me, svega ti." šapućem Lavu koji sleže ramenima da ne može ništa da uradi. Od naše majke, kraljice Marije, nema spasa.

- ,,Večeras će doći i devojka o kojoj sam ti pričala Damjane, jasno joj daj do znanja da nemaš ništa sa gošćom." moj otac više nije želeo da se enrvira, te je ostavio nas troje same. Uvek je tako, kad majka priča on ćuti. Može da pobegne, ali da je prekida ili nešto tako nikako.

- ,,Nije u redu prema devojci." progovori Lav misleći na Aleksiju. Eh, jebe se Aleksiji za mene. Meni je zbog mene, neću da se ženim onom koju mi majka nađe. Ta je sigurno dobra domaćica, vredna devojka, iz dobre kuće ali nije Aleksija. A ja samo Aleksiju želim. Ona je ta koja me najbolje poznajem, napravio bi armiju dece sa njom. Ali ni sa kojom drugom, osim nje, ne.

- ,,Ako nastaviš tako da se ponašaš, ja ti više dolaziti neću." relao sam skrenuvši pogled. Lav me je odmah pogledao popreko.

- ,,Ja tebi neću dozvoliti da uništiš svoj život zbog jedne devojke. Budi siguran u to."

- ,,Ako ta devojka dođe na večeru, Aleksija i ja se istog momenta vraćamo za Rusiju." dovikivali smo se.

- ,,Samo uradi tako i više nemaš majku!"