Pročitavši poruku mog brata, zamislila sam se i u jednom trenutku je vreme stalo. Nije me zanimalo kako su, ali sada.. Sada mi nekako nije svejedno to što znam da on više nije živ. Zasigurno bih zaplakala da  se nije čulo kucanje na vratima. Odmah sam se trgla i vratila u stvarnost.

Nakon par trenutaka je ušao Sergej, ustala sam te se rukovala sa njim.

- ,,Da li smo ovde na vi ili?" upitao je sa smeškom, blago sam se nasmejala te odmahnula glavom.

- ,,Da li si došao zbog kuće?" potvrdno je klimnuo glavom, a ja sam otvorila jednu fijoku te mu pružila fasciklu sa informacijama o kućama.

- ,,Da li si ti dobro?" pita me dok uzima fasciklu.

- ,,Otac mi je umro." Sergej se uozbiljio u tom trenutku te rekao ,,Primi moje saučešće." slegla sam ramenima.

- ,,Pre mesec dana."

- ,,I nisi išla na sahranu?" klimnula sam glavom u znak ne, a on me je pogledao čudno ,,Poseti svoju porodicu, izmirite se Aleksija. U životu je sve prolazno." nasmejala sam se sarkastično.

- ,,Ne razumeš me Sergej, ja sam svoje roditelje u sebi davno sahrsnila. I molim te, ne mešaj moju porodicu sa svojim ocem. Ti svakako ništa ne znaš o meni." rekla sam oštro. To je činjenica, on je možda najviše na svetu voleo svog oca, volela bih i ja svog da je se on ponašao kao otac.

- ,,U pravu si zasigurno, js tebe ne poznajem. Ali umro je, oprosti mu sada." odmahnula sam glavom te ustala i krenula oblačiti kaput.

- ,,Ti i ja smo previše različiti da bi bili par, ali svakako mi je drago da sam te upoznala. Nadam se da ti kuća odgovara." potapšala sam ga po ramenu, i nisam ga sačekala da kaže šta ima. On je takav kakav jestie insistirao bi da se ja pomirim ss porodicom ovo ono. Ne želim to.

Izašla sam iz kancelarije i susrela se sa Lelom i Aurorom, njih dve još uvek nisu otišle.

- ,,Aurora, još uvek ste tu?"

- ,,Lela je flertovala sa nekim, sada ćemo da krenemo." izdahnula sam te smo sve tri izašle.

- ,,Zar ti ne treba da si na svom radnom mestu sada? Gde ćeš?"  upitala me Lela, pogledala sam je na kratko te rekla ,,Idemo kod Damjana."

- ,,Da li da mu sada kažem?" pitala je zbunjeno Aurora. Stigle smo do mog auta, otključala sam ga te pogledala njih dve ,,Kako ste došle?"

- ,,Obe smo Damjanove gošće, taksijem naravno." kaže Lela. Pa logično, one su tek od skoro ovde. Sve smo se smestile u auto te krenule ka Dsmjanu da mu kažemo dosta toga, barem ja imam dosta toga za reći.