Annabella se nakon napornog dana vratila kući. Draxler joj je izvadio živce, tako da su joj sada svi krivi.

"Kako si?" Pitao je Manuel.

"Šuti. Ne želim da pričam. Umorna sam." Produžila je u sobu i bacila se na krevet. "S kojom sam ja budalom morala raditi."

"S kim ti pričaš?" Pojavio se Manuel na vratima.

"Šta te briga. Zar ne znaš kucati?" Bella je zadubila glavu u jastuk.

"Okej.." Manuel je razvukao svoj odgovor. "Znaš da ja ne odustajem." Sjeo je na njen krevet.

"Uff, dobro." Podigla je glavu.

"Nisam znala da kod vas u timu ima razmaženih curica."

"Nema."

"Razmisli opet."

"Šta je bilo?"

"Svi pregledi su protekli u najboljem mogućem redu, dok na red nisu došli brojevi 11 i 13."

"Draxler i Muller?"

"Da. Silvia je preuzela Thomasa, a meni je ostao taj Draxler. Počeo se ponašati bahato. Zezao me što sam niska. Čak je odbio da mu izvadim krv govoreći kako sam neka balavica i da nemam pojma šta radim. Drzak je jako."

"Nema te on pravo vrijeđati." Namrštio se Manuel.

"Očito ima." Slegnula je ramenima. "Ne brini se, nije me uvrijedilo. Samo me iznerviralo, jer se tako počeo ponašati bez razloga. A i nije me baš i bilo briga previše."

"Slušaj Bella, Julian je takav. Često mu naleti takvo ponašanje. Nisi sigurno jedina kojoj se tako obraćao."

"Ne čudi me."

"Ma samo pusti da sve ide svojim tokom i ne obraćaj pažnju na njega." Potapšao ju je po ramenu.

"Tako je i najbolje."

"Jeste." Osmijehnuo se.

"Naručio sam nam picu. Trebala bi uskoro doći, pa dođi da jedemo."

"Hoću."

Manuel je ostavio poljubac na njenom čelu i izašao iz sobe. Bella je pomovo zadubila glavu u jastuk. Nije ponovo željela sresti Juliana.

"Vidimo ko je balavac." Promrmljala je.

DRAXLER P.O.V.

"Konačno si popustio." Nasmijao se Muller aludirajući na Julianovo vađenje krvi. Julian je prevrnuo očima.

"Kako god. Jedva sam čekao da izađem van."

"Bojiš se krvi ili one male?" Podsmijehivao se Muller.

"Ničeg od navedenog, a pogotovo ne te male."
Osmijehnuo se Julian ponosno.

"Djevojka je bila fina prema tebi, a ti isto babaroga. Tipični Jule." Odmahivao je Muller glavom.

"Ne volim kad mi neko ponavlja stvari koje već znam."

"Aj ne seri, brate. Nadrndan dođeš na trening, a onda se neko nađe na meti tvoje ljutnje i neraspoloženja ni kriv ni dužan."

"Thomas, ne popuj, molim te." Julian je sklopio ruke i prišao lopti, te ju šutirao pod prečku.

"Izvini, Jule." Ironično se osmijehnuo. "Nadrndani čovječe." Promrmljao je.

"A Silvia je baš lijepa, zar ne?" Julian je promijenio temu.

"Da, ali sam ja zauzet. Ništa to." Odmahnuo je Thomas rukom. "A ona mala?"

"Koja? Ona mala nesposobna?"

"Da, nesposobna." Thomas je prevrnuo očima.

"Ništa posebno, osim što se ističe svojom nesposobnošću."

"Joj, Jule, ti kad bi umirao, a ona bila jedina tu da ti pomogne, ti bi prije umro nego pustio nju da te spasi."

"Ako ćemo iskreno, jeste. Tako je."

"Nemoguć si."

"I zgodan." Dodao je Julian kroz smijeh.

Julian se jako ponosi samim sobom. No, ponekad u tome i pretjera. Ispravka! Često pretjera. Ali, ostali momci su se navikli i prihvatili Juliana onakvog kakav jest. Dobar nogometaš, šaljivac, arogantan, šarmer itd..

"Oči moje kukavice, šta je ono?"

"Koje?" Okretao se Thomas oko sebe. "Nije zar zombi apokalipsa?"

"Ovo je gore od toga."

"Ama koje, Draxler? Gukni."

"Ono tamo." Doslovno je uperio prst ka klupi za rezervne igrače.

Tu su bili trener njemačke repke, medicinsko osoblje, još neki ljudi iz kluba i naravno Annabella iliti "neiskusna balavica". Pričala je nešto sa trenerom.

ANNABELLA P.O.V.

"Pa, Annabella, kako su prošli testovi?" Pitao je trener protrljavši dlanove.

"Super, gospodine. Bilo je nekih malih teškoća. No, bitno je da su svi prošli testove."

"Kakvih teškoća?"

"Onaj Draxler.."

"Šta je crni Jule sad uradio?"

"Isprva je odbio da mu je izvadim krv tvrdeći da to ne radim profesionalno. Ali na kraju je bio primoran da ju izvadi."

"Jule, Jule.." Nasmijao se trener odmahujući glavom.

"Ne studiram medicinu bezveze."

"Koja si ti ono godina?"

"Druga."

"Zanimljivo. Mogla bi ovdje biti kao pripravnik, pa te možda i zaposlimo."

"Nema potrebe." Odgovorila je i odmah se sjetila Juliana od jučer.

"Zašto ne? I glavni doktor je zadovoljan tobom. Vjerovatno će i ostali biti."

"Ne znam baš."

"Barem pokušaj."

"Uredu." Uzdahnula je prošavši prstima kroz kosu.

"Drago mi je da to čujem."

DRAXLER P.O.V.

"Šta misliš o čemu pričaju?" Pitao je Julian Thomasa.

"Eto ja znam. Čujem sve odavdje." Thomas je prevrnuo očima.

"Da me nije istračala?"

"Ne znam. Moguće. Ionako, ne vidim zašto bi ti to smetalo."
Tada je Manuel došao do Annabelle i zagrlio ju. Julian je širom otvorio oči.

"Još je likuša i našeg Manua zbarila. Šta je on pored hiljade drugih vidio u njoj?" Jule je nakrivio glavu.

"Šta tebe to zanima?"

"Onako." Uzvratio je Julian drsko.

"Jule, oči će ti ispast'." Kimmich mu se stvorio iza leđa i lupio ga po ramenu.

"Lakše to, buraz." Julian je protrljao bolno mjesto.

"Ne gledaj džaba u nju. Ona je zabranjena zona."

"Ona?" Nasmijao se Julian grohotom. "Zašto?"

"Zato što je Manuelova sestra."

"Nemoj me..." Julian je poprimio iznenađen izraz lica.

Sada je znao da mora biti oprezan kada joj se bude obraćao.

"Čekaj. Ko kaže da ću joj se obraćati?" Pomislio je u sebi.

ANNABELLA P.O.V.

"Nek' si me pozvao ovdje." Rekla je Annabella prevrčući očima, dok je nogom tapkala od travnjak na kojem stoji.

"A Bella, pozvao sam te da razgledaš stadion i upoznaš se s njime, a ne da budeš neraspoložena zbog Draxlera." Zacvilio je.

"Samo zbog tebe sam došla na ovaj stadion. Najradije se ne bih nikad ni vratila."

"Zašto?"

"Zato. Još ću ovdje raditi pripravnički, pa me možda i zaposle."

"To je super."

"Nije, vjeruj mi." Stavila je glavu u šake.

-Podržite ovu priču! Neka uspije kao i "One last chance for love". 😄🙏 Ostavite VOTE i KOMENTAR! 😊