Annabella se nakon teretane istuširala i počela spremati za izlazak.

Svoju odjevnu kombinaciju je upotpunila crnim čizmama na štiklu. Nakon toga je stavila par kapljica parfema. Zadovoljno se nasmiješila svom odrazu u ogledalu.

"Shvatiće šta je izgubio."

"Molim te, šuti barem danas." Annabella je duboko uzdahnula i prevrnula očima.

Stigla joj je poruka od Aleksandre.

aleks💜 Jesi spremna, draga?

annabella💋 Da. Za divno čudo.😅

aleks💜 Da.😂 Super onda. Doći ću po tebe. 😘

annabella💋 Važi. Vidimo se uskoro.

aleks💜 Vidimo se. 😊

annabella.n95 Real eyes realize real lies. 💋

Liked by aleeks_10, er1k.auer, manuelneuer and 67,358 others

View all 668 comments

er1k.auer my bestie! 😍

annabella.n95 love you, eriiik!!

barbie23 wtf..😵

annabella.n95 💋 @barbie23

aleeks_10 sehr gut 😘👏

annabella.n95 danke, aleks 😂❤

manuelneuer meine Sonne 🌞

annabella.n95 meine liebe! ❤❤ @manuelneuer

draxlerofficial beautiful as always.. 😇

annabella.n95 deleted 1 comment

"Pusti me na miru." Tiho je prošaptala.

DRAXLER P.O.V.

Vidio je da je Annabella obrisala njegov komentar.

"Ne krivim ju."

ANNABELLA P.O.V.

Čula je trubu automobila. Uzela je mobitel i spremila ga u džep. Obukla je kožnu jaknu.

"Mama, ja idem."

"Ajde, samo polako. Čuvaj se."

"Hoću."

Annabella je izašla i sjela u Aleksandrin auto.

"Zdravo."

Zagrlile su se.

"Zdravo, lepa. Vrh si, maco."

"Jao, hvala Aleksandra." Annabella se osmijehnula.

"Gdje idemo?" Pitala je Aleksandra.

"Svejedno mi je." Bella je slegnula ramenima.

Aleksandra je upalila dobro poznatu pjesmu. Počele su zajedno pjevati.

"Despaaaaciitooo!"

Ludovale su, pjevale, plesale...Usred saobraćaja. 😂

Nakon te pjesme, uslijedila je neka očito na Aleksandrinom jeziku.

"Bio klub ili kafana, vikend je nek' pije se. Samo ovaj život imam, trošim pare proklete."  *znam da je pjesma izašla tek 2018.godine, ali ajde..😁*

Annabella je samo plesala na melodiju te pjesme, iako nije razumjela ni jednu jedinu riječ. 😅

"Vidim da ti se sviđa." Aleksandra se nasmijala i malo smanjila pjesmu.

"Da. Dobra je iako ništa ne kontam."

"Ne brinu se ti ništa. Aleksandra će tebe naučiti."

"Može." Dodala je Bella uz osmijeh.

Pokušavala je izgovarati riječi pjesme, ali svaki put bi joj se jezik zapetljao i to je bilo mnogo smiješno.

"Ne brini se. Naučit ćeš."

"Teško je. Mnogo je teško."

"Onda znaš koliko je meni bilo teško naučit' njemački. Još vi brzo pričate."

"Pa eto, super ga govoriš. Baš tečno. Izgleda kao da si rođena ovdje."

"Oćeš da se olešimo večeras?"

"Šta?" Annabella je blenula u nju. "Ne razumijem te."

"Hoćeš da se napijemo večeras?"

"O, ne, ne. Ne pijem. Neću. Ne pada mi na pamet." Bella je odmahivala glavom.

"Uredu onda." Aleksandra je slegnula ramenima.

"A nemoj ni ti. Vozit ćeš."

"Možeš i ti."

"Neka. Ne želim da nešto bude tuđim kolima, dok sam ja za volanom."

"Uredu onda. Bićemo normalne ili ćemo barem pokušati da ličimo na normalne osobe."

"Zašto to kažeš?"

"Zato što tamo odakle ja dolazim, niko nije normalan."

"Auff, dobro je znati." Nasmijala se Bella.

"Evo, konačno smo stigle."

Bella je ostavila jaknu u autu i izašla zajedno sa Aleksandrom.

"Ovo će biti naša noć. Ovo će biti dobra noć predosjeećaaam.."

"Da." Annabella je klimnula glavom, te su ušle u kafić, koji je donekle bio u klub.

Po samom ulasku u objekat, zaplijenile su pažnju pojedinih ljudi. Ipak su to djevojka Manuela Neuera i njegova sestra. Ne viđa se to svaki dan. Naročito ne u objektima ovakvog tipa.

"Hajde, idemo u separe." Aleksandra je povukla Bellu za ruku.

Sjele su i naručile neko piće.

"Samo isprazni svoj um, draga. Opusti se."

"Potrudit ću se." Uzdahnula je.

Nije joj bilo lako skrenuti misli sa Draxlera. Zapravo nije ni mogla. Nije išlo.

Konobar im je donio njihova pića. Bella je prebacila nogu preko noge i otpila par gutljaja.

"Samo polako." Reče Aleksandra.

DRAXLER P.O.V.

Sjedio je u svojoj sobi. Sam. Bez igdje ikoga.

Najednom se stresao. U glavi mu je odzvonio zvuk razbijanja čaše. Pogled je spustio na svoj ožiljak na zapešću.

Da..Tog dana, kada ga je Annabella pogodila čašom. Komadić razbijene čaše se zabio u njegovu ruku.

Ali nijedan ožiljak ne boli kao onaj sa lijeve strane. Taj je najgori. I ne prolazi. Bol ne prolazi. Baš kao i njegova ljubav prema Annabelli.

Emotivni bol. To je bol koji najviše boli i koji traje.

Sada, u ovom trenutku, ne bi poželio nijednu drugu. Da se hiljadu njih poreda ispred njega, ne bi nijednu izabrao. Tražio bi nju. Tražio bi Annabellu.

Ne bi se morala našminkati, napumpati se i dobro obući da bi ga osvojila. Dovoljno bi mu bilo da se slatko osmijehne, privije uz njegove grudi i kaže: "Draxi, voljen si."

Ali on nije na vrijeme shvatio da je voljen. Možda i jeste, ali ga nije bilo briga. Sada je shvatio da je sve to bilo pravo. Annabella je pokazala svoje osjećaje i otvorila mu se. I kao osoba i kao njegova djevojka.

Sada ga grize savjest. Boli ga što ništa ne može učiniti. Zna da je uradio neoprostivo.

U toku razmišljanja o svemu ovome, u glavi mu je odzvanjao njen smijeh što je bila prava sol na ranu.

"Kada ćeš se opet tako smijati, ljubavi moja?" Pitao je sam sebe.

"Možda će se opet smijati, ali sa nekim drugim."

Neke ljubavi se u životu jednom dogode...

Da li se može oprostiti neoprostivo?

Da li na ova silna pitanja ima odgovora?

"Gdje god se nalazila, naći ću te. Od ljubavi ne odustajem."

ANNABELLA P.O.V.

Annabella je primijetila da ju neki visoki i mnogo zgodan momak odmjerava. Povremeno bi se osmijehnuo kao i ona. Sve dok..

"Je l' se meni čini ili onaj momak prilazi našem separeu?" Upita Aleksandra.

"Ne. Ne čini ti se." Odgovori Annabella.

Momak je prišao njihovom separeu i uljudno se osmijehnuo. Rijetkost.

"Poštovanje, dame." Klimnuo je glavom.

"Zdravo." Rekle su Aleksandra i Bella.

"Smijem vam praviti društvo?"

"Naravno." Reče Bella.

Momak je sjeo pored Annabelle.

"Hej, pa ja tebe znam!"

"Koga?" Pitala je Bella.

"Tvoju smeđokosu drugaricu. Ti si djevojka Manuela Neuera, zar ne?"

"Da, jesam." Aleksandra odgovori klimnuvši glavom.

"Fino. Pucaš na visoko."

"Naravno."

"Ja sam ovdje došao zbog tvoje prijateljice.."

"Annabella Neuer." Bella se predstavila.

"Čekaj! Ti si njegova šta?"

"Pa sestra." Nasmijala se Bella.

"Wow. Koja sreća da naletim i na Neuerovu sestru i djevojku.." Nasmijao se.

"A ti si?"

"Mateo."

"Mateo. Pa, drago mi je."

"I meni još draže." Namignuo joj je. "Stvarno si prezgodna. Nisam te ni prepoznao. Drugačija si uživo."

"U kojem smislu?"

"Ljepša si."

"Baš ti hvala." Osmijehnu se Annabella.

"Jesi još u vezi s Julianom Draxlerom?"

"Ne." Bella je odmahnula glavom.

"Mateo, ne želiš pitati dalje, vjeruj mi." Aleksandra se ubacila u razgovor.

"Zašto ne?"

"Zato, brate! Nemoj!" Aleksandra odgovori pomalo drsko i iznervirano.

"Uredu onda. Neću." Prošao je rukom kroz svoju crnu kosu.

"Pa, Bella, imaš li kakvih planova za večeras?"

"Ne." Bella je odmahnula glavom.

"Ako želiš da nakon ovog pića, budemo sami. Znaš, prošetamo i malo se upoznamo." Spustio je ruku na njeno koljeno, na što je Bella zadrhtala i izmaknula nogu.

"Rado bih, ali sam došla s Aleksandrom njenim autom."

"Nema veze. I ja sam tu autom. Mogu te i ja odvesti kući."

Svaku rečenicu je izgovarao nekim zavodljivim tonom glasa. Bellu bi tada prošli trnci. Milioni trnaca.

"Idi ti, Bells. Ne smeta mi."

"Sigurno?"

"Sigurno, draga." Aleksandra se blago osmijehnula.

"Okej onda."

"Ajmo odmah." Rekao je Mateo.

"Ajmo."

Ustali su.

"Vidimo se, Aleks."

"Vidimo se, Bellice." Mahnula joj je Aleksandra, te su oni izašli.

Annabella i Mateo su sjeli u njegovo auto.

"Gdje ćemo, lepa?"

Lepa, lepa, lepa..

"Sa mnom nema šale, lepa."

Draxler joj je ovo rekao na Thomasovom rođendanu, dok ju je zavodio.

"Bella?" Iz razmišljanja ju je trgnuo Mateo.

"Izvini. Šta?"

"Gdje ćemo?"

"Ne znam zaista." Odgovorila je.

Ponovo joj se vratila misao o Draxleru. Još jedna scena s njim s Thomasovog rođendana.

Onaj njihov ples...

"Ne znam ni zašto sam pristala na ovo."

"Možda zato što sam ti nešto više od neprijatelja."

"Ne. Ni u najluđim snovima, Draxler."

I još nešto. Onaj trenutak kada je stigla u Gelzenkirhen zbog pauze na fakultetu.

DRAXLER P.O.V.

Onaj dan kada je shvatio da ju voli.

ANNABELLA/DRAXLER P.O.V.

"Lepa, hoćeš cijeli dan tu stajat'?" Nasmijao se.

Oboje su uzdahnuli i okrenuli glavu u stranu. Znali su i svi su znali. Znali su da se još uvijek vole, ali...Šta je bilo bilo je, vratiti se ne može.

"Može li?" Pitali su se.

ANNABELLA P.O.V.

"Prošetaćemo." Rekao je Mateo.

"Može." Bella je klimnula glavom.

Mateo ju je odvezao do Engleskog vrta.

"Uff, kako je hladno."

Tada se sjetila da joj je jakna ostala kod Aleksandre u autu.

"Evo izvoli." Ogrnuo ju je svojom jaknom.

"Hvala. A šta ćeš ti?"

"Ne brini se ti za mene."

"Prehladit ćeš se."

"Čuo sam da studiraš medicinu. Možeš me ti liječiti." Osmijehnuo se.

"Studiram, ali ne za doktora, nego za fizioterapeuta i laboranta."

"Nema veze." Slegnuo je ramenima.

(...)

I tako su Mateo i Annabella šetali i pričali.

"Možeš me odvesti kući?" Pitala je Annabella.

"Naravno." Mateo je klimnuo glavom. "Idemo."

Došli su do njegovog auta.

"Hej, prije nego krenemo, moram ti nešto reći."

"Naravno." Bella se okrenula prema njemu. "Reci."

"Otkako si ušla u klub sa svojom drugaricom, nisam mogao da skinem pogled sa tebe. Stvarno si prelijepa i zgodna."

"Pa, hvala." Bella je stidljivo odgovorila.

"I želim da ti kažem da..."

"Šta?"

"Da pokušamo nešto."

"Mateo, izvini, ali ja sam izašla iz gadne veze."

"Da, ali prije mjesec dana."

"Nema to veze. Trebala bi nastaviti dalje."

"Teško."

"Ja ću ti pomoći." Nagnuo se da ju poljubi, ali je Bella okrenula glavu.

"Ne." Odmahnula je glavom.

"Barem pokušaj." Uhvatio ju je za obraze.

"Mateo, ne želim. Ne tjeraj me na nešto što ne želim." Namrštila se.

"Ako želiš da ga zaboraviš, evo ti prilike."

"Neću."

"Voliš ga još uvijek?"

"Ne treba mi drugi momak da bih zaboravila bivšeg."

"Ko to kaže?"

"Ja! Sad me pusti. Ili me odvezi kući ili ću ići pješke."

"Šta se odmah ljutiš, ljepotice?" Ponovo joj se približio. "Možemo i polako." Jednu ruku je spustio na njenu butinu.

"Prestani!"

"Zašto?"

"Zato! Prestani!"

"Ne želim."

"Bolje ti je."

"A da?"

"Da. Zato prekini." Pokušala ga je odgurnuti, ali je bio viši od nje, iako je ona u štiklama.

Tada je osjetila nečiju ruku, koja ju je povukla. Jakna je pala s njenim ramena. Uskoro se našla pritisnuta uz nečije grudi. Srce joj je lupalo k'o ludo.

"Jesi dobro?" Čula je poznati glas. Taj neko je skinuo kapuljaču.

"Joshua!" Povikala je s olakšanjem. Zagrlila ga je. "Tako mi je drago što te vidim."

"Šta se desilo ovdje, draga Bella?"

"Ispričat ću ti. Možemo li ići sada? Smrzavam se."

"Naravno."

Sjeli su u njegovo auto, te je on upalio grijanje.

"Slušam." Rekao je Kimmich.

"Ma upoznala sam tog lika u klubu, poveo me u šetnju i pokušao poljubiti. Dirao me po nogama. Fuj! Tako mi je drago što si se našao tu."

"I meni. Ne mogu pustiti da ti se nešto desi. Šta bi nam onda Jule svima uradio?"

"Taj lik Mateo je htio da uz njega zaboravim Juliana."

"Ou." Kimmich se počešao po vratu. "Želiš li to?"

"Kimmich, znaš me, znam te." Bella je tužno uzdahnula.

"Naravno." Klimnuo je glavom. "Odvest ću te kući."

-Nastavak je bio odavno u draftu, ali me mrzilo da ga objavim. 😒😪 Moram učiti za testove, odgovarati i pisati razne pismene zadaće. 😓
-Ostavite VOTE i KOMENTAR! 💓