Annabella se nije smjela pokolebati u vezi zajedničke prošlosti koju je imala sa Goretzkom.

"Ko bi rekao da smo oboje ohladili?" Nasmijao se.

"Baš. Slažem se."

"Ako ćemo iskreno, žao mi je."

"Zbog čega?"

"Pa bio sam tolika kukavica, da ti nisam smio u lice reći da želim prekid."

"U pravu si. I jesi kukavica." Bella je klimnula glavom.

"Glupo sam se ponio."

"Da, barem je nekom žao."

"I Julianu je."

"Ne vjerujem baš." Bella je odmahnula glavom.

"Kada je pričao meni i Meyeru za tebe, fakat se vidjelo na njemu da je iskren."

"Ma da. Iskren ili ne, kasno je. Prošao voz."

"Voliš ga?"

"Pa...da." Tiho je odgovorila. "Ali smo završili. Tako da od te ljubavi nema ništa."

"Šteta."

"Jašta je. Nego, šta je bilo s tom likušom s kojom si me prevario?" Nasmijala se.

"Ostavila me."

"Zašto?" Pitala je Bella kroz smijeh.

"Jer nije znala da imam djevojku."

"O Bože. Pametna djevojka za razliku od nekih."

"Misliš na mene?"

"Pa da."

"Baš ti hvala."

"Nema na čemu, Leone."

"Jesmo mi sada prijatelji? Mislim, možemo li biti prijatelji? Ipak smo bili jedno drugom bivši."

"Što da ne.." Bella je slegnula ramenima. "Ja idem unutra. Ti?"

"Idem i ja." Goretzka je krenuo za njom.

Čim su ušli, ispred njih se stvorio Thomas. Uperio je prst u njih.

"AHA!" Glasno je rekao. "Gdje ste vi bili?"

Bella i Goretzka su se samo pogledali i nasmijali.

"Alo, djeco, u mene gledajte."

"Šta je, brate?" Pitao je Leon.

"Gdje ste bili?"

"Šta te briga, Thomas." Odgovorila je Annabella.

"Ohoho. Tajni sastanak."

"Daj, Thomas", Bella je prevrnula očima, "nikakvi tajni sastanak nije u pitanju."

"Bellice, ja sam stariji. Razumijem se u to. Nemaš potrebe to skrivati."

"Prekini, Thomas." Ubacio se Goretzka.

"Neka ba.."

"Leon je u pravu, Thomas."

"Oho, sad ga braniš."

"Bože pomozi." Bella je tiho izgovorila prevrnuvši očima.

"Thomas, šta si nas napao tako?" Pitao je Goretzka.

"Pa sumnjivi ste. Osamili ste se tamo negdje."

"Pa šta?"

"Pa svašta! Je l' nešto skrivate?"

"Joj, Thomas", Bella je ponovo progovorila, "okolišaš svo vrijeme. Budi konkretan, molim te."

"Jeste vi ponovo zajedno?" Brzo je pitao.

"Ha?!" I Leon i Bella su blenuli u njega.

"Da, jeste zajedno?" Thomas je ponovio pitanje.

Leon i Bella su se pogledali, te su se oboje glasno nasmijali.

"Jesi ti normalan?" Pitao je Leon.

"Očito nije." Dodala je Bella.

"Ja sam ozbiljan."

"I mi smo. A da i jesmo zajedno, ti sigurno ne bi prvi saznao." Potapšao ga je Leon po ramenu.

"Jeste bezobrazni. Nosite ovo na duši."

"Joj, Thomas, urnebesan si." Leon je odmahnuo glavom. "Hajde, Bella, idemo." Pokazao joj je rukom da krenu.

"Evo me." Krenula je za njim.

"Zašto si mu ono rekao?" Pitala je Annabella.

"Morao je nekako ušutiti."

"Da, upravu si. Hvala."

"Nema na čemu. Uvijek."

Tada je Bella primijetila da su neki ustali i počeli plesati sa svojim ljepšim polovinama. Posebnu pažnju su joj privukli Manuel i Aleksandra. Bili su preslatki. Mnogo je sretna što je njen brat našao ljubav svog života.

Osjetila je nečije tapkanje na ramenu. Okrenula se i ugledala Goretzku.

"Opet ti." Nasmijala se.

"Da, opet." Uzvratio je.

"Šta ti sad treba?"

"Skoro svi plešu, a da mi ne bi sjedili k'o budale i zijevali okolo, ajmo i mi plesat'."

"Ti to ozbiljno?" Pitala je Bella podignuvši obrvu.

"Da, što?"

"Nosim štikle već nekoliko sati. Noge me bole. Kako ću u njima plesati?"

"Pa skini ih. Problem riješen. Nema tu mnogo filozofije."

"Koja si ti budala.." Bella je odmahnula glavom skidajući štikle. Ostavila ih je sa strane.

"Eto vidiš."

"Šuti, Goretzka." Stala je ispred njega. "Ajme, kako sam niska."

"Jesi." Nasmijao se Goretzka. "Jesi li idalje niska metar i 62 centimetra?"

"Nisam!" Namrštila se. "Sad sam 3 centimetra viša."

"Wow, svaka čast. Više nisi niža od mene 27 centimetara nego 24. Napreduješ, Annabella Neuer."

"Leon Goretzka, ne traži probleme."

"Izvinite, gospoJice. Nisam vas prepoznao."

"Hoćeš ti ples ili ne?"

"Evo, samo nemoj ništa slomit'."

"Tebe ću slomit', dosado jedna."

"Moram malo."

"Uff, Leone." Odmahnula je glavom, te jednu ruku spustila na njegovo rame, a drugu je uklopila s njegovom slobodnom rukom.

*Dodirni me sasvim slučajno. Poljubi me filmski nestvarno. 😁*

"Još uvijek si dobra, Neuerova."

"Ne zezaj, Goretzka." Namršteno ga je pogledala, ali sa osmijehom.

"Moramo imati jednu zajedničku sliku."

"Može. Ali ne bez Meyera."

"Prvo nas dvoje, pa ćemo onda i njega zvati."

"Okej."

Leon je izvadio svoj mobitel iz džepa.

"Leone, niska sam. Neću se vidjeti na slici." Bella se pobunila.

"Hoćeš. Popni se na stolicu."

"Mrš! Neću!" Odbrusila je.

Bella se ipak morala podići na prste, te ih je Leon uslikao.

"Opet sam se morala podići na prste."

"Ne zanovijetaj, Bella. Idi po Maxa."

"Mrš." Prevrnula je očima i navukla štikle.

"Meyer."

"Reci, Bellice."

"Aj se slikaj sa mnom i Leonom."

"Idem, draga." Prebacio je ruku preko njenog ramena.

"Konačno." Leon je mahnuo rukama.

Bella je mobitel dala konobaru da ih uslika. Stala je u sredinu, Max s desne, a Leon s lijeve strane.

"Ptičica. Eto ga."

"Hvala." Bella je uzela svoj mobitel. "Jesmo vrh. Ovo odmah postavljam."

annabella.n95 Mit Freunden! 🍹🍷🍸 #birthdayparty #munich @maxmeyer95 @leon_goretzka

Liked by leon_goretzka, maxmeyer95 and 73,573 others

View all 852 comments

leon_goretzka 😎✌

maxmeyer95 Old crew! 😎😂

annabella.n95 😏😏 @maxmeyer95

manuelneuer hahah, Bella😂

annabella.n95 😝@manuelneuer

MANUEL P.O.V.

"Bella."

"Reci, braco."

"Ja ću Aleksandru odvesti kući i vjerovatno ću prenoćiti kod nje."

"Okej. Čuvaj se." Poljubila ga je u obraz. "Vidimo se."

Manuel je prišao Aleksandri.

"Ljubavi."

"Reci, Manu."

"Želim da ti se zahvalim što si mi ovo priredila. Predivno mi je i stvarno mi se sviđa. Drago mi je što si tu da ovu sreću podijelim s tobom."

"Ma ništa. Pa djevojka sam ti."

"Da. Bolju nisam mogao poželjeti." Privukao ju je u svoj zagrljaj. "Hajde, svi se polako razilaze. Ajmo i mi."

"Okej." Aleksandra je klimnula glavom.

Sjeli su u njegovo auto i krenuli prema njenoj kući.

Manuel je uhvatio i čuvao Aleksandrinu lijevu ruku, koju je poljubio.

"Volim te, Aleks."

"I ja tebe volim, Manu."

Ubrzo su došli kod nje u stan.

"Raskomoti se. Osjećaj se kao kod kuće, a ja se idem presvući."

Manuel je skinuo sako i malo otkopčao košulju.

Aleksandra se vratila za 10-ak minuta. Bila je obučena u običnu trenerku i neku majicu dugih rukava. Više nije imala ni trunku šminke na sebi, a kosa joj je bila svezana u neurednu punđu.

"Umorna si?"

"Pomalo." Nasmijala se protrljavši oči.

"Hajde, mjesto je slobodno." Potapšao je mjesto pored sebe.

Aleksandra je sjela pored njega i naslonila se na njegovo rame.

"Jesam strašna?"

"Ne. Zbog čega bi bila?" Pitao je Manuel zbunjeno.

"Pa nemam ni trunku šminke na sebi."

"Pa nećeš ju nositi 24/7."

"Da, ali.."

"Super si. Sa njom, a i bez nje."

"Hvala, bebo." Poljubila ga je u obraz.

"Ovaj rođendan nije potpun."

"Kako? Pa rekao si da valja."

"I valja, ali nešto nedostaje."

"Šta?" Aleksandra je podigla glavu s njegovog ramena.

"Svašta." Osmijehnuo se i ostavio poljubac na njenim usnama.

"Joj, Manu." Nasmijala se.

"Šta ću?" Uzvratio je osmijeh i uzeo ju u naručje. "Idemo u sobu."

Unio ju je u njenu spavaću sobu i polegao na krevet. Upalio je lampu.

"Šta pokušavaš?"

"Na meni je da ti to pokažem." Osmijehnuo se i skinuo košulju.

"Ajme, Manu." Okrenula je glavu.

"Nije ti prvi put da vidiš ovakav prizor."

"Pa nije, ali.."

"Ali.."

"Prehladit ćeš se."

"Rizikovaću, ljubavi." Spustio je ruke pored njene glave, te ju ubrzo ponovo poljubio.

Bilo je tu mnogo ljubavi, uzdisanja, strasti, a oboje su bili umorni. Ipak je 3 sata ujutro.

"Mm, Manu.." Promrmljala je Aleksandra u toku poljupca.

"Reci."

"Ja bih da dišem." Nasmijala se.

"Izvini." Prešao je rukom preko njenog obraza.

"Ma ništa. Dešava se."

"Nek' se opet desi." Manuel je ponovo obrušio svoje usne na njene. Aleksandra je spustila svoje ruke u njegovu kosu.

"Joj, Aleks.."

Ostavio je par ugriza na njenom vratu.

"Manu, Manu.."

"Reci."

"Boli to."

"Nije mi žao."

"Znam."

Manu je skinuo Aleksandrinu majicu.

"Manu!" Pogledala ga je skupljenih obrva.

"Šta fali?"

Aleksandra je sada gore imala samo grudnjak.

"Predivna si." Prešao je rukom preko njenog stomaka, na što se ona naježila i zadrhtala.

"Hvala."

"I samo moja." Spustio je svoje usne na njene, a ubrzo je ostavio par ugriza po njenim ramenima i ključnoj kosti.

"Manu, prekini. Sad je moj red." Namrštila se.

"U redu, bebo." Legao je pored nje. "Sad sam samo tvoj." Raširio je ruke.

ANNABELLA P.O.V.

"Hoćeš da te odvezem kući?" Pitao je Leon.

"Ako ti nije problem."

"Ma nije. Ajde." Prebacio je ruku preko njenog ramena. Kada su izašli van, Bella se stresla.

LEON P.O.V.

"Jesi ok?"

"Malo mi je hladno."

"Ou." Leon je skinuo svoj sako i ogrnuo ju njime.

"Nisi trebao."

"Neka."

"Hvala."

ANNABELLA P.O.V.

"Hvala, Leone. Vidimo se nekom drugom prilikom." Poljubila ga je u obraz.

"Vidimo se, Bella." Zagrlio ju je oko struka.

Bella mu je mahnula prije ulaska u kuću.

MANUEL P.O.V.

manuelneuer story

all of me loves all of you ❤

manuelneuer My lady. 🌹⌚

Liked by aleeks_10, annabella.n95 and 536,374 others

View all 3575 comments

aleeks_10 My man. 💙

annabella.n95 😍

manuelneuer 😘 @annabella.n95

esmuellert 👔👌

manuelneuer 😌✌ @esmuellert

-Beebsseeeee mojee najmilije! 😍😊
-Ostavite VOTE i KOMENTAR!
-I hajde da do 50. dijela dođemo do 5K reads-a. 😄🙏