DRAXLER P.O.V.

"Hej, bebo." Bella ga je zagrlila oko vrata s leđa.

"Reci." Lažno se osmijehnuo.

"Imaš li nekih planova danas osim treninga?"

"Nemam. Zašto?"

"Da izađemo danas u šetnju. Dan je predivan, a sutra se vraćam u Minhen."

"Sutra? Tako brzo."

"Da."

"Nedostajat ćeš mi."

"Ti meni nećeš." Isplazila mu se.

"Sigurno?" Polegao ju je na krevet i počeo golicati.

"Draxi, ne!" Ciknula je kroz smijeh. "Ne, ne. Prestani!" Njen smijeh je ispunio dnevni boravak. Tako im je jutro počelo.

Draxler je zavolio Bellu u ovih 6 dana. Zavolio djetinjastu stranu nje. Onu čistu, neiskvarenu.

Bella se idalje smijala i otimala.

"Nisi jača od mene." Draxler se osmijehnuo i stavio Belline ruke iznad njene glave.

Spustio je ruke na njen struk i svoje usne na njene. Svoje ruke je pomjerao duž njenog struka ostavljajući nježne poljupce po Bellinim usnama i vratu.

"Draxi, moraš na trening."

"Koga briga? Ti si bitnija." Spustio je usne na njen vrat i ostavio crveno-ljubičasti poklon.

"Nisi odavno." Bella je prevrnula očima.

"Volim te. Upamti to."

"Znam to." Osmijehnula se. "A sad, idi na trening."

"Evo idem, lepa. Kako god ti kažeš. Oćeš ti biti ovdje dok se ne vratim ili?"

"Idem kod mame i tate. Tamo su mi stvari."

"Aha. Super."

Draxler se brzo obukao, kao i Bella. Odvezao ju je do njene kuće.

ANNABELLA P.O.V.

"Vidimo se, bebo." Poljubili su se na blic.

"Vidimo se." Mahnula mu je i ušla u kuću.

"Stigla si taman na doručak."

"Super." Osmijehnula se svojoj majci.

"Drago moje gladno." Mama ju je pomilovala po obrazu.

Svo troje su sjeli za stol.

"Kada ideš za Minhen?" Pitao ju je tata.

"Sutra, ako Bog da. Jedva čekam da vidim i Manuela. Nedostaje mi."

"Kakve planove imaš za danas?"

"Izaći s Julianom, jer sam još danas ovdje i tako.."

"Razumijem." Njen tata je klimnuo glavom.

Bella je nakon doručka nazvala svog dragog brata Manuela.

"Evo moje drage sekice." Veselo se javio. "Kako si?"

"Super, braco. Ti?"

"Odlično."

"Kad se vraćaš u Minhen?"

"Već sam se vratio."

"Kad?"

"Jutros oko pola 8."

"Fino. Je li Aleksandra s tobom došla?"

"Ne. Ostala je još s roditeljima."

"Aha."

"A ti? Kad se ti vraćaš?"

"Sutra."

"Jedva čekam."

"I ja."

"Nedostaješ mi."

"I ti meni. Nema me ko nervirati."

"Pa ubrzo će." Nasmijao se.

"Baš." Složila se Bella. "Nego, Manu?"

"Reci."

"Ja sada moram ići. Uskoro izlazim s Draxlerom, pa se moram spremiti."

"Opaaa! Ajde, ajde. Samo ti. Nemoj zakasniti."

"Vidimo se, Manu. Love you."

"Love you too, sekice moja. Vidimo se uskoro."

Bella je brzo ušla u sobu i počela se spremati za izlazak. Obukla je crne uske hlače i bordo džemper. Sve je to upotpunila crnim gležnjačama. Za kraj je malo uvila kosu. Bacila je pogled na ručni sat.

"Baš na vrijeme." Osmijehnula se i zgrabila mobitel sa stola. "Ja idem!" Viknula je.

"Čuvaj se!" Doviknula joj je mama.

"Hoću! Vidimo se!" Zatvorila je vrata i uzela mobitel kako bi Draxleru poslala poruku.

"Ja sam spremna. Nađimo se kod klizališta za pola sata." 😊

"Taman sam kući došao. Dok se osvježim i presvučem, stižem. Potrudit ću se da ne kasnim." 😁

Bella je vratila mobitel u džep i nastavila pješačenje prema centru grada, gdje se nalazilo to klizalište.

DRAXLER P.O.V.

Draxler je nakon tuširanja ušao u sobu, omotan peškirom oko struka. Želio je da požuri na zadnji dejt sa Annabellom u Gelzenkirhenu. Otvorio je ormar, kako bi uzeo košulju.

"Hajde, Jule." Prevrnuo je očima. "Požuri se."

Tada je čuo zvuk ulaznih vrata svoga stana. Zbunjeno je skupio obrve. Pomislio je da je to Bella, ali nemoguće. Rekla je da će ga čekati kod klizališta.

"Bella?" Zbunjeno je izgovorio.

Na njegovo iznenađenje, u sobu je ušla Clarisa.

"Clarisa? Šta ti radiš ovdje?"

"Došla sam posjetiti svog Draxija." Približila mu se. "Nedostajala sam ti?" Prešla je prstima preko njegovih pločica.

"Clarisa, nemoj sad. Žurim negdje."

"Zar ti je nešto preče od mene?"

"U ovom trenutku, jeste. Molim te, idi."

"Ne mogu. Mnogo si mi nedostajao."

"I ti meni." Brzopleto je izgovorio, a onda je počeo tražiti svoj mobitel. Nije ga bilo.

"Mora da je ostao u autu." Pomislio je.

"Šta tražiš?" Pitala je Clarisa.

"Mobitel. Koliko je sati?"

"Jedan sat. Zašto?"

"Jebote, kasnim." Uhvatio se za glavu.

"Draxi", ponovo mu je prišla, "smiri se. Napetost ti ne stoji." Spustila je ruke na njegova ramena.

Kroz Draxlera je nešto prostrujilo. Već u sljedećem trenutku, Clarisa ga je oborila na krevet i počela s poljupcima na koje Draxler nije ostao ravnodušan.

ANNABELLA P.O.V.

Gledala je na ručni sat. Draxler se nije pojavio u dato vrijeme. No, rekao je da će kasniti. Trebali su se naći u 13 sati, pa ga je ona čekala do 13:30.

Kada je vidjela da ga i tada nema, uzela je mobitel i ukucala njegov broj.

Zvoni...

I na kraju samo prestane zvoniti. Pet bezuspješnih pokušaja da ga dobije na mobitel. Postala je nervozna i zabrinuta. Odlučila je otići do njega. Ovaj put taxijem.

Ušla je u zgradu i liftom došla do njegovog stana. Polako je otvorila vrata i ušla u stan. Draxlera nije bilo ni u kuhinji, niti u trpezariji ili dnevnom boravku. Onda je krenula prema njegovoj sobi. Zatekla ga je u poluležećem položaju sa peškirom oko struka.

"Draxi, tako si me zabrinuo. Čekala sam te pola sata. Zašto nisi došao? Jesi dobro?" Prišla mu je, a on ju je izbezumljeno pogledao, na šta je ona zbunjeno skupila obrve.

"Bebo, jesi dobro? Blijed si."

Tada je čula treći glas. I to ženski. Ubrzo je iz kupatila, koje je u sklopu Draxlerove sobe, izašla djevojka odjevena u njegov dres.

"Juliane, ovaj parfem ti je predivan." Rekla je djevojka.

Obje su se zbunjeno pogledale.

"Draxler, ko je ona?" Pitala je Bella.

"Ja sam Clarisa." Osmijehnula se djevojka. "A ti si sigurno Annabella."

"Da.." Bella ju je zbunjeno pogledala. "Kako znaš?"

"Draxi mi je rekao."

"Draxi?"

"Da. Draxi, znači ovo je ta Annabella kojoj želiš slomiti srce zbog toga što ti je povrijedila ego."

"Molim?" Tiho je upitala Bella, dok su se suze skupljale u njenim očima. "Juliane, o..o čemu ona priča?"

"Bella, ja..."

"O čemu ona priča?" Glasno je upitala.

"Sve što je rekla...istina je." Odgovorio je.

"Ne mogu da vjerujem. Sve je bila igra od samog početka? Želio si da vidiš koliko me možeš vući za nos i rasipati se svojom bahatošću, je li tako?"

"Da, Bella. Tako je." Gledao je u pod.

"Ne mogu da vjerujem." Zatvorila je oči, dok su se dvije suze spustile niz njene obraze. "Znači zbog nje nisi došao?" Pokazala je na Clarisu.

"Da." Clarisa je odgovorila umjesto njega.

DRAXLER P.O.V.

"Juliane, pogledaj me." Šutio je. Nije imao hrabrosti da ju pogleda.

"Draxi, molim te. Pogledaj me." Mirno je izgovorila.

Okrenuo je glavu prema njoj. Vidio je njene suzne oči. To ga je dotuklo. To mu je rasparalo srce.

"Zamolila sam te da me ne lažeš, šta god bilo, kako god bilo i ti si to opet uradio. Zar si toliko bezdušan? Sebe sam ti dala, svoje srce, svoje povjerenje. Kako si mogao?" Sve je to mirno izgovarala.

Zatišje pred buru.

"Ne znam."

"Jebote, kako si mogao?" Viknula je jecajući.

Nije znao šta da kaže. Šutio je. Znao je da je kriv.

"Barem si pokazao svoje pravo lice. Hvala." Okrenula se i izašla iz njegove sobe.

"Annabella, čekaj." Krenuo je za njom.

"Ne zovi me Annabella niti Bella." Namrštila se. "Za tebe sam niko i ništa, kao i ti za mene. Ti si obični fuckboy." Vidio je suze kako se slijevaju niz njeno predivno lice.

"Bella.."

"Prekini!" Uzela je čašu sa stila i pogodila ga njome. Razbila se u hiljade komadića. "Odsad sam za tebe obični stranac. Pravi se da me ne poznaješ." Izašla je iz stana i snažno zalupila vratima.

Bespomoćno je sve to posmatrao, ne mogavši zaustaviti osobu koju je istinski zavolio. Odustao je od svog plana. U zadnji trenutak. No sreća ipak nije bila na njegovoj strani.

ANNABELLA P.O.V.

Kada je izašla iz njegovog stana, pukla je. Suze su se konstantno slijevale niz njeno već blago crveno lice.

Obrisala je suze i uspjela zaustaviti taxi.

"Jeste dobro, gospođice?"

"Totalno. Vozite me."

"Dokle?"

Dala mu je adresu.

"Hvala." Izašla je iz auta. Otvorila je svoju torbicu, te uzela puder i maskaru. Sve je to pažljivo nanijela na lice, da se ne vide crvene oči i obrazi.

Uzdahnula je i nabacila lažni osmijeh na lice.

"Evo i mene."

"Otkud tebe ovako rano? Otišla si tek prije sat i pol." Zbunjeno ju je pitala mama.

"Ma nebitno." Bella je odmahnula rukom. "Duga priča."

"Okej."

"I da, danas se vraćam u Gelzenkirhen."

"Zašto?"

"Zato, mama."

"Je li se nešto desilo? Je li Julian u pitanju?"

"Jeste, on je u pitanju. Prekinuli smo."

"Ajme. Tako mi je žao."

"Da...i meni." Slegnula je ramenima. "Nego, ja ću samo uzeti svoje stvari i idem na autobusnu stanicu."

"Hoćeš da te odvezem?" Pitao je tata. "Do stanice ili skroz u Minhen?"

"Nema potrebe. Mogu sama."

Bella je ušla u svoju sobu i spakovala stvari u torbu. Obukla je svoju crnu parku i stavila torbu na rame.

"Vidimo se." Zagrlila je i poljubila mamu i tatu. "Volim vas."

"Volimo i mi tebe."

Izašla je na hladan zrak, koji ju je udario po obrazima. Zakopčala je parku do kraja i nabacila kapuljaču na glavu.

Jedva je čekala da dođe u Minhen. Sada joj se i rodni grad zgadio.

-Eto tako..😐😶
-Ostavite VOTE i KOMENTAR!!