(...)

ANNABELLA P.O.V.

Došla je i sredina februara. Annabella je spremila torbu za Gelzenkirhen, a Manuel je još jučer spremio svoje stvari i otputovao u Hamburg s Aleksandrom, kako bi upoznao njene roditelje.

Bella je zakopčala nešto veću sportsku torbu i obula patike. Uzela je ključeve od kuće i izašla van. Usput je našla taxi koji ju je odvezao do aerodroma.

Jedva je čekala da vidi Draxlera. No, avionom ide iz Minhena za Essen, a onda će autobusom iz Essena za Gelzenkirhen. Čeka ju jedno dugo putovanje.

DRAXLER P.O.V.

Annabella mu je noć prije javila da će mu doći u posjetu. Ne zna šta da misli. Kako da joj kaže, kako da joj slomi srce...Da li uopšte želi da joj slomi srce?

Još uvijek se čuje s Clarisom. Ne često, ali se čuju. Čak ju je jednom prilikom doveo doma!!

Rastrgan je između toga da Annabelli slomi srce i da potpuno odustane od svoje zamisli.

Bojao se njene reakcije. Zna da će biti burna. No, da li on stvarno želi da izgubi Annabellu? Zauvijek? Da li se ipak zaljubio u "malu neprofesionalnu balavicu"?

"Nije mi bila namjera da mi se svidi. Nije trebalo tako ispasti." Uhvatio se za glavu.

"Jaoo, Annabella.." Prošao je rukom kroz kosu.

(...)

"Stigla sam. Čekam te u centru grada." 😊

Brzo je spremio mobitel u džep, uzeo ključeve od auta i požurio do aerodroma.

Jedva je čekao da ju vidi. Ni sam nije znao zašto. Kada je stigao u centar grada, parkirao je auto i izašao. Ugledao je Annabellu kod nekog drveta kako nervozno prevrće mobitel po rukama.

Osmijehnuo se kada ju je ugledao.

"Lepa, hoćeš cijeli dan tu stajat'?" Nasmijao se.

"Draxi." Veselo je ciknula i potrčala mu u zagrljaj. Čvrsto ju je rukama obuhvatio oko struka. Udisao je miris njene jakne.

"Nedostajala si mi."

"I ti meni, bebo moja."

Draxler je položio svoju ruku na njen obraz i nježno ju poljubio. Osjećao se lijepo.

"I ZALJUBLJENO!" Dodao je glasić.

ANNABELLA P.O.V.

Annabella je primijetila Draxlerovo čudno ponašanje.

"Bebo, jesi okej?"

"Jesam." Klimnuo je glavom.

"Nešto si šutljiv, nisi veseo. Je li se tebi nešto desilo? Imam li razloga brinuti?"

"Nemaš." Dobila je njegov osmijeh.

"Sigurno?"

"Sigurno. Ajde idemo." Uhvatio ju je za ruku, te su ušli u njegovo auto i krenuli njemu doma.

DRAXLER P.O.V.

Po izlasku iz auta je uzeo Annabellinu torbu i otišao ispred nje.

"Hej, nisi morao nositi. Mogla sam i ja. Draxiii!" Povikala je za njim. On se osmijehnuo na ovo zadnje. Morao je priznati da je slatko kad ga nazove "Draxi".

Spustio je njenu torbu pored kauča.

"Wow, dom ti je super."

"Hvala, lepa. Mi casa es tu casa." Raširio je ruke i nasmijao se. Očekivao je Annabellu u svom zagrljaju. To je i dobio.

Osjetio je njene sitne, nježne oko svog struka. On je svoje stavio oko njenog vrata, jer je mnogo niža od njega.

"Hoćeš ikad narasti?" Nasmijao joj se na uho.

"Mrš! Pa dobro mi je i ovako."

"Jašta. Najslađa si."

"Znam, bebo. Hvajjaa."

Njegovo srce je počelo brže kucati.

"Ne zaljubljujem se. Ne." Pomislio je.

"O da, zaljubljuješ se. Samo tako." Glasić je svakom svojom rečenicom bio upravu, a Draxler nije mogao protiv toga, protiv svoje savjesti.

"Koliko ćeš ostati?"

"Mislila sam ostati čitavu ovu sedmicu."

"Bićeš kod roditelja?"

"Pa da. Nisam ih dugo vidjela, a mnogo mi nedostaju."

"Duša draga.." Poljubio ju je u čelo. "Kad budeš htjela ići, reci. Odvest ću te."

"Tenks. Stvarno si srce."

"Znam, ljepotice. Znam."

(...)

ANNABELLA P.O.V.

annabella.n95 After 2 months..together again.😊Love you, baby! ❤ draxlerofficial

123,381 likes  1856 comments

draxlerofficial Meine liebe! 💙

"Draxi, prošlo je podne. Možeš me odvesti?"

"Naravno." Klimnuo je glavom. "Ajmo."

(...)

"Mama, tata!" Povikala je s vrata i potrčala im u zagrljaj.

"Ljubavi moja." Njenoj majci su zasuzile oči. "Kad si stigla?"

"Danas."

"Nisi nam ništa javila."

"Imam pauzu na fakultetu do pola marta, pa sam došla posjetiti Juliana, ali i vas."

"Drago mi je."

"Do kad ostaješ, zlato?" Pitao je njen otac.

"Cijelu ovu sedmicu."

"Super. Kako je Manu?"

"Super, tata. Jutros rano je sa svojom djevojkom otputovao u Hamburg da upozna njene roditelje."

"Dragi moj sin." Nasmijao se njen tata. "Neka tu djevojku i ovdje dovede."

"Tata je upravu." Osmijehnula se njena mama. "Viđali smo slike. Manuel nam je pokazivao na video-pozivu. Slatka je djevojka."

"Jeste." Bella je klimnula glavom. "Nego, mama.." Bella se slatko iskezila.

"Ima jesti. Sada ću ti postaviti stol."

"Tenks, muttiii." Poljubila ju je u obraz i uzela torbu. Ušla je u svoju dugogodišnju sobu.

"Draga moja soba." Bacila se na krevet koliko je duga i široka.

(...)

Drugi dan Bellinog boravka u rodnom Gelzenkirhenu. Noć je pala i ne zna šta radi. Sama je doma, a roditelji su joj otišli na večeru.

Stigla joj je poruka od Draxlera.

"Budi spremna u 20h. Dolazim po tebe." 😘

Nije joj bila jasna Draxlerova poruka. Pogledala je na sat. 19:30.

"Super. Imam još vremena." Brzo je ušla u sobu i obukla toplu kombinaciju.

"Ljubavi, ja sam ispred."

Samo je pogledala poruku i obukla jaknu. Uzela je torbu i izašla vani.

"Zdravo, Draxi." Poljubili su se na blic.

"Zdravo, bebo." Nasmiješio si se.

"Gdje me vodiš?"

"Na večeru."

"Zacrvenih se." Stidljivo je spustila glavu.

"Drago moje crveno." Štipnuo ju je za obraz. "Ti si zaslužila mnogo više."

DRAXLER P.O.V.

Draxler zadnja dva dana sve što kaže Annabelli, zaista misli. Sviđa mu se Annabella Neuer. Mala neprofesionalna balavica.

Odlučio je da će joj na večeri reći ono što ga tišti. Boji se njene reakcije.

Stigli su u neki restoran, te naručili jelo i kafu. Draxler je oslonio glavu na dlan desne ruke i osmatrao Bellu. Bila je tako slatka, lijepa, zgodna..Nije bila svjesna da će joj osoba, koja upravo sjedi ispred nje, slomiti srce...Možda i neće...

"Šta?" Nasmijala se kada je uhvatila njegov pogled.

On se nasmiješio.

"Predivna si."

"Hvala."

"Drago mi je što smo zajedno." Spustio je svoju ruku na njenu. "Četiri mjeseca veze nije mnogo, ali si mi prirasla srcu."

"Također. Smiješno mi izgleda ta činjenica da smo se na početku mrzili."

"Totalno." Složio se s njom. "Ali eto, skontali smo se. Nikad nije kasno."

"Baš."

draxlerofficial story

my sun, my moon and all of my stars ❤💫🌍

"Želim da se uvijek tako smiješ."

"Zašto?" Pitala je.

"Zato što si tako još ljepša. Želim da se uvijek smiješ bez obzira na sve." Rekao je to s nekom knedlom u grlu.

"Juliane, čemu to zadnje? Čemu takav ton glasa?" Zbunjeno je skupila obrve. Izgledala je zabrinuto.

"Brineš me, Draxi."

"Ma nije ništa."

"Takav si bio i jučer, pa si isto rekao. Juliane, šta se dešava?" Sada ga je ljutito pogledala.

"Bella, nemoj se ljutiti na mene."

"Zašto? Ne pričaj mi u šiframa."

"Imam nešto važno da ti kažem." Duboko je uzdahnuo.

"Ajde, počni!" Povikao je glasić.

-Da brt, počni!!! 😶
-Kratko opet. 😪 Objavila sam nastavak jer mi je stvarno dosadno! 😝 ostavite VOTE i KOMENTAR!!