MANUEL P.O.V.

Manuel je uspio otvoriti vrata Annabelline sobe. No, nije ju tamo zatekao. Uhvatio se za glavu, a onda lupio šakom u zid.

"Gdje bi mogla otići?" Pomislio je.

"Jao, Bella." Promrmljao je.
Uzeo je mobitel i okrenuo njen broj.

ANNABELLA P.O.V.

"Zvoni ti mobitel." Reče Draxler.

"Neka zvoni." Bella je slegnula ramenima.
Njen mobitel je ubrzo prestao zvoniti, pa je nakon par trenutaka ponovo zazvonio.
I tako otprilike 10 puta. Bella nije htjela da se javi.

Poražavajuća činjenica je to da je Manuel po PRVI put u život digao ruku na Annabellu, koja mu je još i sestra.

Znali su se ponekad žestoko posvađati, ali nikad nije došlo do nečeg ovakvog.

"Jesi ok?" Draxler je prešao rukom preko njenih leđa.

"Biću." Klimnula je glavom.

"Ostani ovdje koliko god želiš. Ne smeta mi."

"Hvala, ljubavi." Ušuškala se u njegov zagrljaj. *DOSLOVNO😍*

"Nema na čemu." Osmijehnuo se, dok je Bella odmarala glavu na njegovom ramenu.

"Imamo slobodan dan i jako je dosadno. Želiš li da izađemo?"

"Ne bih. Želim biti ovdje s tobom."

"Uredu. Kako želite, moja damo." Nasmijao se što je i Bellu natjeralo da se nasmije.

"Meni je čitava sedmica slobodna, bez fakulteta i svog tog stresa."

"Ima stadion." Dodao je Draxler.

"Znam. Preživjet ću."

"Sigurno hoćeš. Jaka si ti."

"Hvala. Tako se sigurno osjećam u tvom zagrljaju."

"To mi je i namjera, ljepotice."

(...)

annabella.n95 my baby💙

98,473 likes, 358 comments

@draxlerofficial love you❤

@auer.er1k Way to go, Bella. 👏

@annabella.n95 😁😁 @auer.er1k

@marta.amsel Good luck, girl. 😍

@annabella.n95 Thanks, Marti. 😊❤

@aleeks_10 So happy for you.😘👌

@annabella.n95 ❤ @aleeks_10

@alexander You have to explain a lot of things. 😂

@annabella.n95 Ofc, mama's boy. 😛

@barbie23 hmm..😏

@annabella.n95 😁😁@barbie23

(...)

"Ovo se zove idealno popodne." Rekao je Draxler odmarajući glavu u Annabellinom krilu, dok ga je ona češkala po glavi.

"Da."

"Je li te zvao Manuel ikako?"

"Od jutros nije."

"Aha. Stvarno sam želio da to riješim s njim."

"Nemoj. Ne želim da dođe do problema."

"Ali ne može se tako ponašati. Žensko si, a k tome si njegova sestra."

"Znam, ali ne želim probleme. Ni za tebe, ni za njega."

"Uredu. Ali ne želim da se to ikada više ponovi."

"Neće. Vjeruj mi."

"Nadam se." Uzdahnuo je i zaspao u Bellinom krilu.

MANUEL P.O.V.

Manuel doslovno ludi, jer se Annabella ne javlja na mobitel. Shvatio je svoju grešku.

"Jesam glup." Uhvatio se za glavu.

Zazvonio mu je mobitel.

Aleksandra💝

"Halo." Uzdahnuo je.

"Kako si? Nadam se da ne smetam."

"Nisam dobro. Ne smetaš, ne brini se."

"Šta je bilo? Je l' se tebi nešto desilo?"

"Uff, Aleksandra.."

"Daj, Manuel. Reci mi."

"Annabella je pobjegla od kuće."

"Molim?!" Ciknula je.

"Da."

"Kad? Kako? Zašto?"

"Jutros. A ostalo...pričat ću ti."

"Kad?"

"Sada. Dođi ovamo."

"Ne znam gdje živiš."

"Dat ću ti adresu u poruci. Vidimo se." Poklopio je.

Poslao joj je adresu u poruci. Jedva je čekao da dođe. Mora se nekome izjadati.

Nakon 20-ak minuta, Aleksandra je kao luda utrčala u Manuelovu kuću.

"Manu, šta se dešava? Sve ćeš da mi objasniš."

Manuel ju je gledao zbunjeno, žalosno, uplašeno. Samo joj je prišao i zagrlio ju.

ALEKSANDRA P.O.V.

Aleksandra je bila zbunjena, ali je uzvratila zagrljaj. Čula je Manuelovo šmrcanje i duboki uzdah, te je tako shvatila da plače.

"Manu, zašto plačeš? Doći će ona."

"Ne razumiješ." Odmaknuo se od nje.

"Ispričaj mi onda."

Sjeli su na kauč. Aleksandra ga je uplašeno posmatrala i čekala da progovori.

"Ja sam grozna osoba, brat, prijatelj, sve." Suze su ponovo počele kvasiti njegovo lice, a Aleksandra je odmah složila tužan izraz lica.

"Nisi grozan uopšte. Super si. Nemoj plakati." Uhvatila ga je za obraze i obrisala mu suze.

"Jesam! Bella je pobjegla zbog mene."

"Molim? Kako?"

"Posvađali smo se jutros."

"Zbog čega?"

"Ona je s Draxlerom."

"Pa šta? Ne vidim nikakav problem u tome."

"Ja vidim. Draxler nije dobar za nju."

"Meni djeluje da im dobro ide. Slatki su."

"Čini ti se. Dugo poznajem Draxlera. Nije onakav kakvim se predstavlja."

"Možda se promijenio."

"Ne vjerujem." Odmahnuo je glavom. "No, rekao sam Belli da ću se ovaj put držati po strani što se tiče njenog ljubavnog života, ali.."

"Ali..."

"Nisam mogao izdržati. U meni je proradio bratsko-zaštitnički instinkt. Upleo sam prste tu."

"Na koji način?"

"U sred svađe sam..." Zastao je. "O Bože..." Prešao je rukama preko lica.

"Šta? Reci više."

"Podignuo sam ruku na nju. Prvi put u životu." Teška srca je to izgovorio.

Aleksandra je na to blago zinula i širom otvorila oči.

"Molim?"

"Da..." Manuel je spustio glavu.

Aleksandra je bila zbunjena. Nije znala šta da kaže.

"Aleksandra, reci nešto. Nemoj da šutiš, molim te."

"Šta želiš da ti kažem?" Pitala je pomalo drsko.

"Želim da mi pomogneš."

"Kako? Trebao si razmišljati. To ti je sestra."

"Znam. Nemoj da se ljutiš."

"Nisam ljuta. Iznenađena sam i pomalo razočarana."

"Potpuno te razumijem. Budala sam kad se naljutim. Ne želim da i tebe povrijedim. Najbolje bi bilo da odeš."

"Manuel..."

"Idi, Aleksandra."

"Ali.."

"Idi." Odmaknuo se od nje.

"Ne želim." Rekla je inatljivo. "Želim da ti pomognem."

"Vidiš da ne možeš. Meni nema pomoći."

"Ima." Namrštila se i uhvatila ga za obraze. "Uz tebe sam. Nikad nećeš biti sam."

"Hvala."

"Ništa."

MANUEL P.O.V.

Manuel je neko vrijeme gledao u Aleksandru. Osjećao se tužno zbog Annabelle, ali je bio i sretan, jer je Aleksandra tu da ga utješi. Želio je učiniti prvi korak, ali se bojao.

"Aleksandra."

"Hm?"

"Drago mi je da si došla."

ALEKSANDRA P.O.V.

"I meni. Ne želim da budeš tužan."

Zacrvenila se nakon zadnje rečenice. Možda to nije trebala reći.

"I meni je drago što si me spasio onu noć."

"Ništa. Morao sam."

MANUEL P.O.V.

Manuel je nasmiješeno gledao u Aleksandru, čiji su obrazi bili rameni. To mu je bilo tako slatko. Prbližio joj se.

"Želio bih ti nešto reći."

"Naravno. Reci šta god da je." Pogledala ga je i klimnula glavom.

"Ne znam kako da se izrazim, zvučat će smotano i glupo, pa ću ti samo pokazati."

"Okej."

Desnu ruku je položio na njen obraz, a svoje usne spojio s njenim. Osjetio je da je i ons uzvratila, pa se nasmiješio tokom poljupca.

"Kako ti se čini? Otrcano?" Nasmijao se.

"Super. Valjda." Stidljivo je odgovorila i spustila glavu.

"Sunce moje." Povukao ju je u svoj zagrljaj s velikim osmijehom na licu.

-Kratko je, znam..😶😒 Ostavite VOTE i KOMENTAR!! Ajde, da nas bude što više!!!

-I hvala na 2,68K reads-a i 507 vote-ova! 😍