Bella se presvukla u udobniju odjeću i ušla u kupatilo. Neko vrijeme je posmatrala svoj odraz u ogledalu. Nije vjerovala šta joj se dešava.

Umila se i svezala kosu, te sjela u dnevni sa Manuelom kako bi mu ispričala šta se desilo.

"Samo polako prije svega. Šta se desilo?"

"Manu, ja mu se sviđam. Želi da bude sa mnom."

"Inače ne podržavam veze sa nogometašima, ali...Šta je tu loše?"

"Brzo se promijenio. To kao da se desilo preko noći. Nemoguće. Ne ide to tako."

"Ah, sekice, za svakog ima nade. Pa čak i za njega."

Pomilovao ju je po kosi.

"Znam, ali nisam sigurna u vezi njega."

"Zašto?"

"Ne želim da se ponovi Goretzka."

"Razumijem. Tvoj izbor. Na tebi je šta ćeš uraditi. Obećao sam da ću se držati po strani."

"Ne znam šta da radim."

"Prvo: nemoj plakati, a drugo: lezi i spavaj. Odmori misli od svega. Biće ti bolje."

"Nadam se."

Naslonila je glavu na Manuelovo rame i zatvorila oči.

"Mislio sam da ćeš u sobu. Da li ti je ružno tu?"

"Ne." Odmahnula je glavom i zagrlila njegovu desnu ruku.

MANUEL P.O.V.

Manuel se nasmiješio i ostavio poljubac na njenom čelu. Kada je shvatio da je učvrstila tj. da je zaspala, polako ju je polegao na kauč i pokrio dekom.

Pomilovao ju je po kosi i još jednom se osmijehnuo. Uzeo je mobitel i sjeo u dvorište po kojem je, kao i inače, trčao Spinee.

"Hej, mali." Pomazio ga je Manuel po glavi i sjeo na stolicu.

Ispružio je noge i uzeo mobitel. Listao je objave na Instagramu. Bilo mu je dosadno, sve dok...

Ponovo je naišao na Aleksandrinu objavu. Slučajnost ili ne?

@aleeks_10 The beauty you see in me, is a reflection of you. 💕 #selfie

2,767 likes, 36 comments

Među komentarima drugih ljudi se našao i Manuelov komentar.

@manuelneuer cute❤

@aleeks_10 thank you 😇

ALEKSANDRA P.O.V.

"Je l' mene neko zeza?" Nasmijala se gledajući u Manuelov komentar.

"Ne mogu da vjerujem. Manuel Neuer mi je ponovo komentarisao sliku."

MANUEL P.O.V.

(nakon današnjeg treninga..)

Manuel je krenuo u tunel, ali je zastao kada je vidio da je Aleksandra na tribinama.

Ona je došla do ograde i rukom mu pokazala da dođe. Polako je krenuo prema njoj.

"Zdravo." Osmijehnula mu se.

"Zdravo." Uzvratio je. "Šta ima?"

"Ma ništa. Pozvala me Annabella, pa sam svratila."

"Super. A da te ona nije zvala, ne bi ni došla, a?"

"Nije istina." Odgovorila je uz osmijeh.

"Sigurno?"

"Pa, dobro. Vjerovatno ne bi, jer sam tek prvi put na treningu i ne znam u kojim su terminima, jer imam predavanja skoro svaki drugi dan."

"Eto sad znaš. Ponedjeljak, utorak, srijeda od 11, a petak i subota od 10. Četvrtak i nedjelja su slobodni. No, nikada nije isto. Izmijeni se."

"Aha."

"Eto, sad si upućena u sve."

"Hvala."

"Ma ništa. Očekujem te na treningu sutra." Nasmijao se.

"Doći ću."

"Nadam se. Vidimo se." Mahnuo joj je i otišao. Ali sa velikim osmijehom na licu.

...

Manuel se s osmijehom sjetio tog trenutka. Pa zašto onda uporno poriče da samo onako gleda i komentariše Aleksandrine objave?

Počinje misliti da je Annabella ipak bila upravu. Počinje se zaljubljivati. Počinje mu se sviđati Aleksandra.

"Ček. Šta?" Pitao je sam sebe slozivši zbunjenu facu. "Ček. Stvarno?"

"Bravo, Manuel." Zapljeskao je sam sebi ne vjerujući da mu se pomalo sviđa drugarica njegove sestre.

"Dobro je da te Bella nije čula. Odmah bi počela likovati." Reče njegov glasić.

"Totalno." Uzdahnuo je Manuel prevrčući očima.

ANNABELLA P.O.V.

Bella se probudila u predvečerje. Protrljala je oči i podigla se u sjedeći položaj. Vidjela je Manuela obučenog u plave uske hlače i crnu košulju.

Zbunjeno ga je posmatrala, dok je namještao ručni sat.

"Hej, sekice." Nasmiješio se kada ju je vidio budnu.

"Gdje ideš to? Je l' to nekom opet rođendan?"

"Ma jok." Odmahnuo je rukom.

"Nego?"

"Naša repka organizuje okupljanje u nekom restoranu, pa idem tamo."

"Aha."

"Hoćeš sa mnom?"

"Mislim da ne. Još uvijek nisam stabilna, tako da..Idi ti i lijepo se provedi."

"Hoću. Ne ljutiš se što idem?"

"Nemam razloga, Manu."

"Uredu onda. Vidimo se." Poljubio ju je u obraz.

"Ajde. Čuvaj se."

"Hoću." Rekao je na izlazu.

Bella je sjela za šank i nešto prigricnula. Tada je ekran njenog mobitela zasvijetlio. Nepoznat broj. Po tome je shvatila da je Draxler 100%.

Oklijevala je da li da povuče zelenu ili crvenu slušalicu. Tapkala je noktima po mramornoj ploči šanka, dok konačno nije odlučila.

"Halo."

"Julian je."

"Znam."

"Kako si?"

"Dobro valjda."

"Znao sam da ćeš se javiti."

"Javila sam ti se samo da ti kažem da ne zoveš više."

"Zašto?"

"Zato. Naporan si i ne želim ništa s tobom."

"Znamo da nije tako."

"Zašto si nazvao uopšte?"

"Zato što znam da ne ideš na okupljanje naše repke."

"A ko kaže da ne idem?"

"Ne poznajem te dugo, ali znam da lažeš."

"Zašto te je uopšte briga?"

"Zato što su svi tamo osim tebe."

"Dobro sam. Zaista."

"To ti ne prolazi kod mene."

"Juliane, molim te, ne zovi me više." Poklopila je i mobitel bacila na kauč.

Spinne-u je dala večeru i upalila TV nadajući se da Draxler neće ponovo zvati.
Ubrzo joj je ta nada pala u vodu.

"Šta je sad?"

"Znam da nisi otišla na okupljanje."

"Svaka čast. Kako si pogodio?" Prevrnula je očima. "Umorna sam."

"Je l' nisi otišla zbog mene?"

"Šta? Molim te, prestani. Ne radi to i pusti me na miru."

"Uredu, ali pod jednim uvjetom."

"Kojim?"

"Želim osmijeh."

"Kako ću to uraditi? Nisi ovdje."

"Ko kaže da to moraš uraditi preko mobitela?"

"Pa kako onda?"

Bella je zbunjeno skupila obrve. Čulo se kucanje.

"Ispred sam. Otvori."

Prekinula je poziv i otvorila vrata. Namrštila se kada ga je ugledala.

"Nisi došla na okupljanje, pa je okupljanje došlo tebi."

"Šta radiš ovdje? I zašto imaš taj crveni nos i tu kapu na sebi?"

"Pa tužna si i sama. Nisam mogao odoljeti, pa sam došao."

"Možeš samo otići i ništa drugo."

"Alo, lepa, ne ponašaj se tako." Julian je podignuo obrvu.

"Ponašam se kao i inače. Dobio si osmijeh." Osmijehnula se.

"I to predivan."

"Dobio si što si htio. Sad možeš ići. Može doći Manuel. Ne želim da te vidi ovdje."

"Znam da je Manu otišao. Zato sam i došao. Želim da te razvedrim."

"Idi kući, molim te."

"Ne želim da ova smiješna kapa i nos propadnu. Uostalom, šta bi ovaj zgodni bezopasni klaun mogao uraditi?" Osmijehnuo se.
"Bolje je da se smiješ. Ništa neće poći po zlu."

"Uff..." Prevrnula je očima.

"Mogu li ući?"

"Uredu. Samo na kratko. I makni taj čudni nos. Grozim se od njega. Fuj!" Skinula mu je nos s lica.

"Au."

"Jesam te povrijedila? Izvini."

Julian se samo nasmijao.

"Uđi dok se nisam predomislila." Pomaknula se s vrata da Julian prođe.

"Fino je ovdje."

"Ma je li?" Zatvorila je vrata.

"Da." Sjeo je na kauč.

"Zašto ti nisi otišao?"

"Nisam htio." Prošao je rukom kroz kosu.

"Aha. Želiš nešto popiti?"

"Vodu."

"Okej." Otišla je do kuhinje i nasula čašu vode. Kada mu je trebala pružiti čašu, ona joj je ispala iz ruku.

"Jao, izvini." Njegova majica je bila mokra.

"Uredu je, lepa."

"Polila sam te. Kako ti je to uredu?" Pitala je ljutito.

"Ne ljuti se. Nikakav problem."

"Šta ću sad? Donijet ću ti Manuelovu majicu."

Otišla je u Manuelovu sobu, te iz ormara izvukla crnu majicu kratkih rukava.

Kada se vratila u dnevni, Julian je već skinuo majicu. Bella se tiho nasmijala i okrenula glavu.

"Znam da ti se sviđa to što vidiš." Nasmijao se.

"Da, baš. Izvoli." Pružila mu je majicu, tako da su im se ruke dotaknule.

Bella je okrenula glavu.

"Obuci se. Prehladit ćeš se."

"Ti se to brineš za mene?"

"Ne. Uopšte." Odmahnula je glavom i ostavila njegovu majicu da se osuši. Miriše na njega.

Ponovo je nasula čašu vode i stavila ispred njega.

"Izvoli. Bez prosipanja, bez ičega."

Sjela je preko puta njega. Nastala je tišina. Oboje su imali šta reći, znali su šta će reći, ali nisu imali hrabrosti.

"Slušaj", Julian je prekinuo tišinu, "ono od neki dan..."

Bella ga je prekinula.

"Molim te, želim da to ostavim iza sebe."

"Zašto? Zašto ne možemo popričati o tome?"

"Zato što ja tako kažem."

"Ma nemoj.."

"Ma damoj." Prevrnula je očima.

"Ne bi ni uzvratila, da nisi nešto osjetila."

"Draxler, ne želim o tome. Prestani."

"Neću, jer trebamo to riješiti."

"Već je riješeno. Ostavit ću to iza sebe i gotovo."

"Ne, nije gotovo." Julian se usprotivio.

"Jeste."

"Nije! Do kada ćeš kriti ono što osjećaš, Annabella? Do kada ćeš se bojati?"

Annabella je šutila. Jednostavno se nije željela prisjećati Goretzke, ali sjećanja su navirala.

"Draxler, prestani." Tiho je rekla i izašla van u dvorište.

Rukama je čvrsto obuhvatila aluminijsku ogradu i gledala u prazno. U glavi joj je odjekivao njen smijeh, kao i Leonov.

Sve one divne riječi i uspomene su joj prolazile kroz misli i odjekivale u glavi.

Ne zaljubljuje se ponovo u Leona, nego se samo prisjeća jednog od najljepših perioda svog života.

Julian je upravu. Ona se boji. Boji se toga da bude voljena. Boji se ljubavi, kao što je Aleksandra rekla. No, Julian ne zna pravi razlog njenog straha.

Njeno razmišljanje su prekinule Julianove ruke koje su se omotale oko njenog struka. Spustila je pogled na njih..

Željela se maknuti, ali joj nešto nije dalo. Julianove ruke ili nešto drugo?

Osjetila je njegov dah na svom vratu.

"Izvini ako sam pretjerao."

"Jesi."

Srce joj je brzo kucalo. Spustila je svoje ruke na njegove i maknula ih.

"Hladno je ovdje."

Tiho je rekla i ušla u kuću, a za njom i Julian.

"Vidi, žao mi je."

"Zašto?" Pitala je.

"Za ovo. Glup sam i znam to, ali zašto se ovako ponašaš?"

"Kako?"

"Pa tako. Hladno i odbojno."

"To je dio moje ličnosti, Draxler." Prekrižila je ruke.

"Znam da nije. Izgradila si taj zid oko sebe i ne daš nikom da ti priđe, ali znaš šta sam rekao. Srušit ću taj zid oko tebe. Vjerovala ili ne."

"Uredu." Uzdahnula je. Juliana je pomalo nervirala njena "ravnodušnost".

"Ne budi ravnodušna. Nervira me to."

"Super."

"Uff, ne mogu da vjerujem."

"Ni ja."

"Tvrdoglava si k'o mazga."

"Izvini, molim te. Ti si glup k'o noga od stola."

"Ma ozbiljno?"

"Ma da."

"Ne želim da se svađamo."

"Ni ja. Zato bi bilo najbolje da odeš."

Otvorila mu je vrata.

"Ne mogu da vjerujem. Izbacuješ me van?"

"Bravo, Kolumbo."

Julian je brzim korakom izašao ne rekavši  ništa. Bella je zatvorila vrata i sjela na kauč. Za sitnicu su se brzo posvađali.

Da li se Belli zaista sviđa Draxler i da li se ona zaista sviđa njemu?

-Da li, da li? 😁😏

-Ostavite VOTE i KOMENTAR!

-VOLIM VAS! 💜💜