-Prije samog početka, još jedna zahvala..😁 "One last chance for love" je prešla 5K reads-a!! 😄😄Priča je završena sa 3,65K reads-a (ako se ne varam)..a sada ima nešto više od 5K. Još nije prošlo ni mjesec dana od završetka priče!😆 Hvala puno puno!😊😊💘💘💘💘💘
-Prvi dio ove nove priče je prešao 100 reads-a. Tenk juu..😄😄
-Btw: vidite sliku gore..😏😏

(...)

"Danas je bilo vrh. Drago mi je što sam te upoznala."

Nasmijala se Bella.

"Također. Zbog tebe sam upoznala Manuela. Hvala. Stvarno si super i osoba i djevojka."

"Hvala. Vidimo se nekad opet."

"Naravno."

Zagrlile su se, te mahnule jedna drugoj. Bella se sa Spinee-om zaputila kući. Puhao je vjetar nosio njenu kosu na sve strane.

"Uff."

Micala je kosu s lica. Tada joj je iskliznuo povodac iz ruke. Spinee je počeo trčati.

"Spinee, stani! Ne!"

Potrčala je za njim. No, uprkos što je Bella trčala za njim, nije ga uspjela stići. Ko bi rekao da malo kuče može biti tako brzo.

"Aa čovječe."

Namrštila se.

"Šta ću sad? Bog zna gdje je otišao."

Prošla je rukom kroz kosu. Nije znala šta da radi. Uzela je mobitel i nazvala Manuela.

"Halo."

"Hej, Manu."

"Reci, Bella."

"Desilo se nešto loše."

"Šta?"

Pitao je glasno i zabrinuto.

"Izgubila sam Spinee-a. Povodac mi je nekako iskliznuo iz ruke i on je otrčao."

"Draga Bella..Mislio sam da je tebi nešto bilo."

"A ne brineš se za kera?"

"Brinem, ali ti si mi na prvom mjestu."

"Znam."

"Hoćeš da ga ja odem tražiti?"

"Ne treba. Ja ću."

"Uredu. Samo se čuvaj, važi?"

"Naravno. Vidimo se."

"Ajde."

Brzo je strpala mobitel u džep i krenula putem kojim je otrčao Spinee. Nestao je. Za tako kratko vrijeme. Obišla je cijeli glavni trg, no Spinee-u ni traga.

"Jao Bože."

Uhvatila se za glavu.

"Pa meni bi i kornjača pobjegla. Jesam smotana."

Tapkala je nogom u mjestu. Samo da ga što prije pronađe.

DRAXLER P.O.V.

Dok se Draxler vraćao iz trgovine, ispred svoje zgrade je uočio kuče sa povocem i ogrlicom.

"Hej, mališa."

Uzeo ga je u naručje.

"Izgubljen si. Dođi. Uskoro ćeš biti na sigurnom."

Unio ga je u svoj stan. Spustio ga je na pod, a kese je spustio na stol u trpezariji.

"Odakle si mogao doći?"

Julian se zamislio, a onda mu je sijevnulo kroz glavu.

"Da ti nisi Annabellino kuče?"
Sjetio se slike koju je Annabella postavila.

"Naravno da jesi. Pa kako ću te sada vratiti?"

Prošao je rukom kroz kosu, a onda se dosjetio.

"Znam."

Uzeo je mobitel i okrenuo određeni broj.

ANNABELLA P.O.V.

"Halo. Ko je to?"

Pitala je Bella, jer je broj bio nepoznat.

"I meni je drago što te čujem."

"Draxler?"

"Glavom i bradom."

Nasmijao se.

"Odakle ti moj broj?"

"Morao sam malo njuškati."

"Idiote."

"Što želim, to i dobijem."

"Kako god. Šta hoćeš?"

Prevrnula je očima.

"Teško pitanje."

"Odjebi. Lijepo te pitam."

Namrštila se. Julian je šutio što je Bellu mnogo naljutilo.

"Znaš šta? Jednostavno ću prekinuti. Traćiš moje vrijeme."

"Ne bih to uradio da sam na tvom mjestu."

"A da? Zašto?"

"Tako bi propustila priliku da pričaš sa svojim budućim momkom."

To je Bellu nasmijalo.

"Momkom? Ja nikad ne bih bila s nekim ko je tako...tako nekako..."

"Šta?"

"Dosadan."

"Kad me bolje upoznaš, shvatit ćeš da griješiš."

"Ma da. Je l' si me nazvao samo da dosađuješ?"

"Ne."

"Čudo."

"Tvoj ker je zalutao kod mene."

"Ozbiljno?"

"Da."

"Kako da ti vjerujem?"

"Ne znam, ali ako hoćeš kera, dođi po njega."

"Gdje? Ne znam ni gdje živiš."

"Napisaću ti adresu u poruci."

"Uredu."

Prevrnula je očima i poklopila.

Ubrzo joj je stigla poruka sa adresom. Nije čekala ni sekunde, nego je počela trčati u snjeru navedene ulice.

Trčala je nekih 15-ak minuta, dok nije ugledala pločicu na kojoj je pisalo ime ulice.

"Teretana mi neće trebati narednih par dana."

Bella je bila zadihana. Kada je povratila dah, ušla je u zgradu i tražila Julianov stan.
Pokucala je iako je htjela srušiti vrata.

Vrata su se otvorila...

"Ti ne moraš kucati."

Osmijehnuo se. Bella je samo prošla pored njega.

"Gdje je moj pas?"

Pitala je iznervirano.

"Smiri se."

Prišao joj je.

"Bezveze paničiš. Igra se u kuhinji s lopticom koju sam mu dao."

"Zarazit će se od tebe."

Bella je prema kuhinji. Tada je prema njoj potrčao Spinee.

"Spinee!"

Bella je raširila ruke.

"Slatkišu, mnogo si me zabrinuo. Drago mi je da si na sigurnom."

Uzela ga je u naručje.

"Nećeš ništa reći?"

"A šta bih to trebala reći?"

Pitala je Bella bahato, spustivši Spinee-a na pod.

"Hvala, možda?"

"Ozbiljno? E, nek' si mi rekao."

Krenula je proći pored njega, ali ju je uhvatio za nadlakticu i vratio ispred sebe.

Bella ga je namršteno posmatrala. Proučavala je crte i krivine njegovog lica. Kada joj se pogled zaustavio na njegovim očima, zbunila se.

"Mislim da ne bi trebalo biti ovako."

Rekao je Julian tiho, stavivši joj pramen kose iza uha.

"I ne bi. Ne znam zašto sam te uopšte i morala upoznati."

"Ne mislim baš na to."

"Nego?"

"Hladna si. Spusti taj zid što si izgradila oko sebe."

Nježno je prešao desnom rukom preko njenog obraza, na što su Bellu prošli trnci.

"Moram ići sad. Manuel će se zabrinuti. Hvala što si pronašao Spinee-a."

Ponovo je pokušala krenuti, ali joj Julianova čvrsta ruka to nije dopustila.

"Draxler, ne glumi budalu. Moram ići kući."

Namrštila se.

"Nemoj."

"Zašto?"

"Zato."

"Baš hoću."

"Ne želim to, ali želim ovo. A znam da i ti to želiš."

Položio je ruke na njen struk ostavivši nježni poljubac na njenim usnama.

"Višnja."

Osmijehnuo se i opet uradio istu stvar. Bella prvi put nije uzvratila. No, kada ju je Julian ponovo poljubio, u njoj su se pomiješale sve emocije.

Uzvratila je poljubac iako nije smjela. No, da li je htjela iako nije smjela?

Odmaknula se od njega.

"Ovo..ovo je pogrešno."

Odmahnula je glavom i povela Spinee-a za sobom. Brzo je izašla iz Julianovog stana i krenula kući idalje realizujući situaciju od maloprije.

Uzela je taxi kako bi brže došla kući. Kada je stigla, Spinee-u je skinula povodac i pustila ga da se igra u dvorištu. Stigla je baš oko predvečerja.

Manuel joj je prišao. Imao je zabrinut pogled na licu.

"Tako si me zabrinula."

Zagrlio ju je.

"Jesi pronašla Spinee-a?"

Bella je klimnula glavom.

"Igra se u dvorištu."

Pomalo je odsutno odgovorila i skinula patike.

"Bila si vesela kada si otišla, a sad si totalno drugačija. Šta se desilo?"

Pitao je Manuel zabrinuto.

"Nakon izlaska s Aleksandrom mi je pobjegao Spinee. A osoba koja ga je pronašla je bio Draxler."

"Umm, to je dobro. Valjda. Barem si pronašla Spinee-a."

Manuel se zbunjeno počešao po vratu.

"Nije."

Promuklo je odgovorila. Kao da se suzdržavala od plakanja ili tako nešto.

"Annabella, je l' se nešto desilo za što bih trebao znati? Je li te uvrijedio? Šta je uradio?"

"Nisam htjela. Jednostavno se desilo."

"Šta, Bella? Šta?"

"Poljubili smo se."

"Molim?"

Pitao je Manuel iznenađeno. I njemu je trebalo par minuta da realizuje situaciju, kao što je i Belli trebalo.

"Ne mogu da vjerujem."

Sjeo je.

"Ni ja."

Dodala je Annabella tiho.

"Izvini, Manu."

"Za šta?"

"Pa za ovo."

"Ne trebaš se izvinjavati."

"Trebam. Rekao si mi da budem oprezna i sve to..ali nije pomoglo."

Manuel je samo uzdahnuo na ovo.

"Ljutiš se?"

"Ne. Samo sam iznenađen."

"I ja sam."

"Znaš da sam uvijek tu ako ti treba nešto."

"Znam."

Bella je tužno uzdahnula i našla sigurnost i utjehu u Manuelovom zagrljaju.

-Mišljenje, ajmo ajmo!
-Ostavite i VOTE! ❤