*mrgud slatki 😄🤗*

-Malo drame hehe 😜 btw: prvi dio ove priče je prešao 400 pregleda 🤣😍 

*dva pitanja na kraju nastavka* ⬇️

Bella je idalje šutila. Nije znala šta da kaže. Srce joj je ubrzalo tempo kucanja. Draxler joj je na neki način spasio život.

"Možete malo izaći, molim vas?" Tiho je pitala Bella.

"Naravno, sekice." Manuel je klimnuo glavom.

Aleksandra je krenula za njim, kao i Kimmich i Thomas. I Draxler je također krenuo za njima.

"Ne ti."

Draxler je zatvorio vrata. Između njih je vladala tišina.

"Došla je tvoja prošlost." Draxler je naglasio zadnju riječ.

"Molim te.."

"Jesi okej?" Pitao je.

"Da."

"Upravo sam se sjetila onog dana kada si me pitao koja si krvna grupa."

"Da, i meni je to naumpalo jučer."

"Koliko si dao?"

"Nije bitno, Bella. Bitno je da ste ti i James dobro."

"Draxler, reci mi."

"Tri."

"Jesi dobro? Nije ti se vratilo u glavi?"

"Ne." Odmahnuo je glavom.

"Hvala. Ajde, sjedi. Ne grizem." Bella se pomaknula, te je Draxler lagano prišao njenom krevetu i sjeo pored nje.

"Vidite i vi stolicu, zar ne?"

"Nema na čemu. Učinio sam što sam morao, što sam trebao, jer sam dijelom odgovoran."

"Pokušat ćemo zaboraviti to, uredu?"

"Uredu. Žao mi je zbog onog pisma. Jednostavno, toliko toga mi leži na duši da sam se morao nekako izraziti."

"Bilo kako bilo, James je raskinuo sa mnom zbog toga što je vidio i što je shvatio kako stoje neke stvari."

"Žao mi je."

"Ne pravi se da ti je žao. Ti si djelimično kriv za ovo. Izgubila sam osobu koju sam voljela."

"Hej, još uvijek imaš mene." Spustio je svoju ruku na njenu i uputio joj divan osmijeh.

"Ne znam šta da mislim, Draxler. Još uvijek sam potresena svime što se desilo do sada. Zato idi i budi sretan. Traži sreću. Hvala ti i cijenim tvoju pomoć i požrtvovanost. Ne znam da li ću ti ikada oprostiti ili zaboraviti. Ali, nema nade za nas."

"Bella, uvijek ima nade." Spustio je ruku na njen obraz, a onda je Bella stavila svoju preko njegove i držala ju par sekundi.

"Ali ne i za nas." Skinula je njegovu ruku sa svog obraza.

Draxler je ustao i bez riječi izašao vani.
Bella je gledala za njim želeći da zaplače iz sveg glasa. Počela je jecati.

DRAXLER P.O.V.

Na izlasku iz sobe, uspio je čuti njene jecaje. Želio se vratiti, zagrliti ju najjače što može i plakati na njenom ramenu kao malo dijete.

Ali..

"Ona odustaje. Trebao bih i ja." Pomislio je.

"Kuda ideš?" Pitao ga je Thomas.

"Kući." Draxler je odgovorio namršteno. "Poželite Belli brz oporavak. Vidimo se."

ANNABELLA P.O.V.

"Šta je ovo bilo?" Upitao je Manuel kada je ušao u sobu zajedno sa Aleksandrom, Kimmichom i Thomasom.

"Sve." Šmrcnula je i obrisala suze.

"Pa šta je sad bilo?" Manuel je sjeo do nje i zagrlio ju.

"Mi. Draxler i ja."

"Ne razumijem."

"Rekao mi je da još uvijek imam njega i da još uvijek ima nade."

"Pa? Šta si ti rekla?"

"Da ima nade, ali ne za nas." Spustila je glavu.

"O, Bella.."

"Ja ne vjerujem." Javio se Thomas podignuvši ruke u zrak. "Vi se oboje prenemažete. Ide mi to na živce! Budite zajedno ako se volite. Jednostavno, jebote!"

"Thomas, on je kriv. Zbog svega što je uradio, ne možemo biti zajedno."

"Spasio ti je život. I tebi i tvom bivšem. De, razmisli malo!"

"Znam i cijenim to, ali ne mogu."

"A jebiga onda! Voliš i ti njega, ali ga guraš od sebe."

"Neka vidi kako je bilo meni."

"Mislim da je vidio. Mnogo puta je pričao i meni i svima drugima kako te voli i kako se kaje za sve što ti je uradio prije. Pobogu, pa imaš to pismo. Njegova osjećanja su iskrena. Shvati više, Bella. Draxler te voli! I ti njega voliš! Ne možeš protiv te činjenice."

"Znam."

"Ne bih baš rekao. Jer, da znaš ne bi odustajala kao što ni on ne odustaje. No, ti mu non-stop daješ razloge da odustane iako ga voliš."

"Znam, Thomas. Ali, Draxler i ja ne zaslužujemo jedno drugo."

"Uff, treba i tebi i njemu uši izvući." Thomas je prevrnuo očima.

"Slažem se." Rekao je Manuel, te su ga svi iznenađeno pogledali.

"Nek' sam i ovo čula." Bella se osmijehnula i odmahnula glavom.

"Eureka!" Rekla je Aleksandra glasno.

THOMAS P.O.V.

"Trebali bi opet biti zajedno. Trebam se potruditi oko toga, kao i oni. No, oni su malo poglupi i tvrdoglavi, tako da ću uvući i Kimmicha u ovo." Mislio je Thomas.

"O čemu razmišljaš?" Pitao ga je Kimmich, dok su sjedili u kafiću.

"O tome da trebamo spojiti Bellu i Draxlera."

"Mi?" Kimmich je podigao obrvu.

"Da."

"Neću ja. Zadnji put kad sam nekome pomagao, obilo mi se od glavu. Malo sam zvještavao Draxlera o Belli i ona je to saznala i bila je mnogo ljuta. Nismo pričali skoro sedmicu dana. Obećao sam joj da više neću raditi iza njenih leđa."

ANNABELLA P.O.V.

Nakon što su posjete završile, Bella se ponovo počela pitati kako je James. Idalje je potresena prizorom, koji je vidjela neki dan. James bez svijesti, a ona pored njega.

Lagano je protresla glavom, kako bi se otarasila tih misli, iako je imala povredu glave.

Njeno razmišljanje je prekinula medicinska sestra, koja je ušla u sobu.

"Samo da provjerim kako si." Osmijehnula se.

"Bila sam i bolje."

"Ne brini se, brzo ćeš izaći iz bolnice. Nisi sada bila kritična, kao kad si tek stigla."

"Drago mi je to čuti, ali ja sam tek stigla jučer i sve me boli."

"Budna si. Na to mislim. Mogla si, ne daj Bože, pasti u komu."

"I to što kažete. Nego, kako je James?"

"Taj momak je idalje na urgentnom odjelu, u slučaju da dođe do nečega što se ne bi trebalo desiti."

"Aha." Bella je klimnula glavom. "Čula sam da je imao unutrašnje krvarenje izazvano potresom mozga, te je nešto i slomio i primio dvije epruvete krvi."

"Dobro si čula."

"Pa, je li ima nekog pomaka? Je li bolje?"

"Onako."

"Hoću li ga moći vidjeti? Barem nakratko." Bella je medicinsku sestru pogledala molećivo.

"Ne znam zaista." Sestra je odmahnula glavom. "Vjerovatno da."

"Kada? Može li danas?"

"Ne znam baš. Nisi se još oporavila."

"Pazit ću. Samo da ga vidim barem na pet minuta. Molim vas." Bellin pogled je bio tužan.

"Razgovarat ćemo s doktorom o tome."

"Uredu."

Medicinska sestra je izašla i nakon par minuta se vratila s doktorom.

"Eto, doktore, neka vam ona objasni zašto želi to."

"Reci, Bella." Doktor je sjeo pored njenog kreveta.

"Doktore, želim da vidim Jamesa. Molim vas. Samo nakratko. Želim da vidim kako je."

"Uff, ne znam baš." Nakrivio glavu.

"Molim vas. Pet minuta je sve što trebam."

"Uredu." Doktor je uzdahnuo i ustao. "Sestro, stavite ju u kolica. Još ne može hodati sa ovakvim ranama."

"Uredu." Medicinska sestra je klimnula glavom.

"Eto, Bella." Osmijehnuo se doktor i napustio sobu.

Belli je osmijeh bio od uha do uha.

"Hajde. Samo polako." Sestra joj je pomogla da ustane. Posjela ju je u kolica.

Izašle su iz sobe i ušle u lift, kako bi otišle na sprat iznad.
U Belli je rasla nervoza, kao i uzbuđenje. Jedva je čekala da vidi Jamesa.

Stale su ispred sobe. Sestra je otvorila vrata i uvela Bellu unutra.

"Biću odmah ispred." Rekla je i izašla.

Bella se dovezla do Jamesa. Zvuk kucanja kardiograma joj je davao nadu, ali i nervozu. Odzvanjao joj je u ušima.

"James.." Tiho je rekla i spustila ruku na njegovu lijevu ruku.

Čitav torzo mu je bio u gipsu i zavojima zbog loma par rebara. Maska za kisik je bila tu. Ruke su se odmarale na njegovom stomaku, od kojih je lijeva bila u gipsu.

"Obećao si." Oči su joj se počele puniti suzama. "Želio si da se spasim. Zašto? Nisam htjela izaći bez tebe! Nisam! Tako mi je žao, James." Pomilovala ga je po glavi.

Nekako se nagnula prema njemu i poljubila ga u čelo.

"Žao mi je." Suza je kapnula iz njenog oka.

Bella se okrenula u kolicima i otišla do vrata. Otvorila ih je i izašla vani.

"Sestro, vratite me u sobu, molim vas." Obrisala je suze.

"Naravno."

(...)

Dani su prolazili. Bella je sebi uspjela dati nadu da će se James probuditi i oporaviti i da će sve opet biti kao i prije. Samo što oni ne bi bili zajedno.

Nedavno su joj prenijeli da su Jamesa stavili u induciranu komu. Potres mozga, koji je uzrokovao unutrašnje krvarenje, je ipak bio teži nego što se mislilo.

To ju je duboko potreslo, ali se nada boljem. Nada se da će se James probuditi i da će ponovo ugledati njegovo nasmijano lice.

"Koliko dugo sam ovdje?" Pitala je Bella medicinsku sestru, koja je došla u vizitu.

"Oko deset dana."

"Uff." Bella je prevrnula očima. "Koliko ću još biti ovdje?"

"Ne znam. Doktor mi je jučer tebe spominjao. Nešto u vezi otpuštanja iz bolnice."

"Hvala Bogu."

"Vjerovatno će on sam doći i reći ti to."

"Okej."

Sestra je izašla, a Bella je uzela svoj mobitel i nazvala Manuela.

"Halo, sekice."

"Hej, Manu. Šta ima?"

"Evo, spremam se za trening. Kod tebe?"

"Maloprije bila vizita. Možda ću uskoro kući."

"To je super!" Rekao je Manuel veselo.

"Da.."

"Bella? Zašto nisi sretna?"

"Nemam zašto biti."

"Kako nemaš? Konačno si se oporavila i uskoro ćeš kući.."

Bella je nažalost morala pokvariti Manuelovo veselje.

"James je u komi, Manu."

"Komi? Kako? Zar transfuzija krvi nije pomogla? Pa zaustavili su unutrašnje krvarenje."

"Da, ali potres mozga, koji je kriv za unutrašnje krvarenje, je teži no što se mislilo."

"Bella, tako mi je žao."

"I meni. Nemaš pojma koliko."

Samo je prekinula poziv i ostavila mobitel. Svim silama se trudila da ne zaplače.

"Biće on dobro." Prošaptala je.

Tu rečenicu je konstantno ponavljala.

-Šta mislite o Bella&Draxler momentu? 😆

-Šta mislite o Jamesu? 😜

-Ostavite VOTE i KOMENTAR!!!