Prošla su tri dana od posljednjeg susreta Annabelle i Juliana. Ona nije dolazila na pripravnički upravo zbog učenja. No, i to je riješila, te se na pripravnički vratila u utorak. Draxler je kroz ta tri dana stavljao led na povredu i radio lagane vježbe. Danas je utorak. Meč protiv Poljske. Julian se već osjećao bolje, te je bez problema uspio odraditi drugi dio treninga. Nadao se da će se naći u prvoj postavi. Tako je i bilo. Nije mogao biti sretniji.

DRAXLER P.O.V.

"Trebao bi se zahvaliti Annabelli." Javio se glasić.

"Pa već jesam."

"I to si jedva prevalio preko srca i usta."

"Šta ti znaš?" Julian je odbrusio namršteno.

"S kim to pričaš?" Pitao je Thomas.

"Sam sa sobom." Odgovorio je Julian vežući kopačke. Za 15-ak minuta izlaze.

"Heej." Thomas je odmahivao glavom držeći ruke na kukovima. "Tako mlad, a tako lud."

"A ti si tako star, a tako neiskusan." Julian se bahato osmijehnuo.

"Ohoho, a po čemu?"

"Po barenju ljepšeg pola."

"Alo, momak, ja što sam bario, bario sam. Imam ženu i ništa mi više ne treba."

"Treba ti iskustvo."

"Govori u svoje ime. Gdje je tvoja djevojka ili šta već?"

"Nema je.."

"Čudo." Nasmijao se Thomas sliježući ramenima.

"Još." Dodao je Julian.

"Puno si siguran."

"Uvijek igram na sigurno."

"Vidim, dobar ti je sad taj skočni zglob."

"Jeste."

"Kako li zanima me." Thomas se sarkastično osmijehnuo, te ovim pitanjem bocnuo Juliana.

"Daj začepi." Julian je prevrnuo očima.

"Djevojka ti pomogla, a ti razmažena diva. Još od prvog dana."

"Može mi se."

"Svašta." Thomas je odmahnuo glavom.

Polako su se svi počeli skupljati u tunelu, jer je utakmica uskoro trebala početi.
Annabella je nervozno sjedila na klupi i posmatrala meč. Nije znala zašto, ali joj je bilo drago što se Draxler oporavio na vrijeme. Možda zbog toga što bi ju u protivnom krivio, jer je propustio meč. Zanimalo ju je, a u isto vrijeme bilo briga zašto ju Julian mrzi.
Uživanje u tekmi prekinuo je prekršaj, koji je dosuđen u korist Njemačke.

Prekršaj je učinio Arkadiusz Milik u zračnom duelu sa Draxlerom. Miliku je tekla krv iz nosa, a Julianu iz usta. Annabella je navukla rukavice i uzela prvu pomoć, te otišla do Draxlera. Po samom izlasku na teren, dobila je, takoreći, pozitivne zvižduke.

"Nettes kleines."

"Schönheit."

Klasična dobacivanja domaćih navijača. No, ni gostujući navijači nisu ostali ravnodušni.

"Piękny kot." *na poljskom: lijepo dupe😂*

Annabelli je bilo neugodno, jer je pred mnogo navijača od kojih joj većina dobacuje nešto na osnovu njene pozadine očito. Duboko je uzdahnula i čučnula pored Draxlera koji je sjedio na travnjaku, oslanjajući se nazad rukama.

"Bježi ti od mene." Malo se pomaknuo od nje.

"Draxler, na sred terena smo. Ima na hiljade ljudi. Ne ponašaj se kao neprofesionalni balavac." Naglasila je zadnje dvije riječi, na šta ju je Draxler pogledao i osmijehnuo se kutom usne, te odmahnuo glavom.

"Idiote jedan, očekuješ pomoć, a ne daš da ti se pomogne." Annabella se namrštila vadeći sterilnu gazu i medicinski alkohol.

"Ajde, ustani."

"Zašto?" Pitao ju je.

"Zadržavaš igru. Riješit ćemo to pored aut linije."

"Ko to kaže?"

"Ja. Zato polazi." Draxler ju je poslušao, te su stali pored aut linije.

Držao je ruke na kukovima i tapkao nogom u mjestu. Bella je gazu natopila alkoholom i krenula kupiti krv, a samim time i čistiti malu posjekotinu u kutu donje usne. Morala se podići na prste, jer je Draxler viši od nje. Čak 24 i pol centimetra. Belli nije nimalo lako, jer je Draxler naspram nje bandera. Vidjela je njegovo prevrtanje očima.

"Šta ću ti ja?" Odbrusila je.
"Imaš puno krvi, a dosta si viši od mene."

"Znam." Osmijehnuo se.

"Hoćeš da čučnem?"

"Ne čini mi usluge. Samo začepi i bit će divno."

"Također."
Bella mu je ipak uspjela očistiti posjekotinu i pokupiti krv.

"Gotovo."

"Napokon." Uzdahnuo je i prošao rukom kroz kosu, te odmah pritrčao četvrtom sudiji.

Taj sudija se okrenuo i pogledao Annabellu, te ju je pitao je li Draxler spreman za povratak na teren.

"Naravno." Klimnula je glavom i sjela na svoje mjesto.

"Dobra si ti." Odjednom se oglasio Rudy.

"Molim?"

"Ne mislim na to." Nasmijao se. "Nego mislim da si dobra osoba."

"Hvala." Osmijehnula se.

"Nisi onakva kakvom te Jule predstavlja."

"A kako on to mene predstavlja?" Podigla je obrvu i prebacila jednu nogu preko druge.

"Pa govori kako si loša, dosadna, neprofesionalna i da mu ide na živce tvoj karakter. Znaš i sama sve."

"Zanimljivo." Osmijehnula se ironično.

Baš mnogo voli to što Julianu njen karakter ide na živce. Sada će ga nastojati još više ispoljiti.

(...)

Utakmica je završena rezultatom 3-1 za Njemačku. Annabella je bila i više nego sretna.

"Svaka čast." Pritrčala je Manuelu, koji se morao malo sagnuti kako bi joj uzvratio zagrljaj.

"Jesi niska." Nasmijao se.

"Ozbiljno?" Sarkastično se osmijehnula. "Ovo je super visina."

"Sigurno. Vidio sam ja tu tvoju visinu kad si Draxleru čistila ranu."

"A Manu, ne zezaj me." Blago ga je udarila u rame.

"Moram malo."

"Nemoj da mami kažem šta radiš."

"Neće mi ništa. Voli ona mene."

"Sigurno."

"Idemo zajedno kući?"

"Ma ne. Ja ću se zakačit' za auspuh ili krov auta."

"Daj, budi ozbiljna."

"Glupo ti pitanje, Manu."

"Kako god. I ovaj put ja vozim."

"To ćemo još da vidimo."

"Naravno."

"Brate i sestro." Thomas se ubacio između njih zagrlivši ih preko ramena.

"Šta je, dosado?" Pitao je Manuel.

"Ako niste znali, sutra mi je rođendan."

"Neka je sretan."

"Tenks, Bella. Mator sam." Bellu je Thomasova izjava nasmijala.

"Šta si s tim htio reći?"

"Dobro što pitaš, Manu. Htio sam vas pozvati sutra na rođendan."

"U koliko?"

"Navečer nekad. Vidjet ću još, ali uglavnom ste pozvani."

"Hvala."

"Čovječe, kako je ova tvoja sestra ljubazna, Manu. Ugledaj se malo na nju." Thomas je otišao ispred njih.

"Upravu je Thomas." Nasmijala se Bella.

"Jest sigurno. Nego, ko prije završi neka čeka."

"Uredu." Bella je produžila hodnikom do ordinacije gdje se trebala presvući.

Otvorila je vrata i doživjela šok. To nije bila ordinacija, nego svlačionica. I to svlačonica sa poljskom reprezentacijom. Neki su je zbunjeno gledali, nekima je bilo svejedno, nekima je bilo kao drago, te su uzviknuli tipično "Ooo". No, nekima nije bilo drago što je djevojka upala u njihovu svlačionicu tijekom presvlačenja. Sreća, pa niko nije bio gol ili u donjem vešu.

"Ups." Pred njom je bila kompletna reprezentacija Poljske bez majice, sa zbunjenim pogledima i pokojim osmijehom.

"Jest w porządku." *uredu je.*

"Robert, ona pochodzi z Niemiec, ona cię nie rozumie." *ona je iz Njemačke, ne razumije te*
Javio se Milik. Bella je podigla obrvu, jer nije znala ni jednu jedinu riječ na poljskom.

"O čemu vi?" Pitala je. *na njemačkom*

"Izvini." Progovorio je Robert na njemačkom. "Milik je rekao da ne razumiješ poljski, jer si Njemica."

"To je očito." Nasmijala se.

"Uostalom, ja sam ta koja se treba izvinuti. Upala sam vam u svlačionicu."

"Po prostu zostań. Nie przeszkadza mi to." *samo ti ostani. ne smeta mi.*
Dobacio je mladi Piotr Zielinski.

"Šta reče?" Pitala je Bella Roberta.

"Ne bi mu smetalo da ostaneš." Nasmijao se Robert.

"Jao, Bože." Pokrila je lice rukama. "Idem ja odavde. Pozdrav, Piotr. Nisi loš." Nasmijala se.

"Co ona powiedziała?" Pitao je Piotr. *šta je rekla?*

"Pozdrawia cię i mówi, że jesteś dobry." Odgovorio je Robert. *pozdravlja te i kaže da si fin/dobar.*

"Dziękuję, piękne. I jesteś szczyt. Beautiful." Osmijehnuo se Piotr. *hvala, lijepa. I ti si vrh.*

"Kaže da si lijepa i da si vrh."

"Hvala. Idem sad, brat me čeka."

"Ko ti je brat?" 

"Manuel."

"Neuer?"

"Da."

"Ohoho." Nasmijao se Robert.

"Idem ja sad. Žurim. Vidimo se i izvinite još jednom."

Mahnula im je i otišla se presvući. Po izlasku iz ordinacije se zamalo sudarila sa Manuelom.

"Gdje si ti dosad?" Manuel je prekrižio ruke. Imao je ozbiljan izraz lica.

"Imala sam malu zgodu prije 20-ak minuta."

"Šta si sad uradila, crna Bella?" Rukom je prekrio oči.

"Pričat ću ti."

"I šta je bilo?" Manuel je upalio auto, te se krenuli doma.

"Slučajno sam upala u svlačionicu Poljaka." Nevino se iskezila.

"Molim?" Ciknuo je. "Bella, jesi normalna?"

"Jesam. Bilo je slučajno. Nisam gledala kuda idem."

"Bože dragi." Odmahnuo je glavom. "Izašla si odmah, zar ne?" Bella se ponovo iskezila kao maloprije. "Pa draga Bella, šta ćeš ti sa 25 polugolih muškaraca u svlačionici?"

"Manuel, bilo je slučajno."

"I šta su ti rekli?"

"Pričala sam s Lewandowskim na njemačkom. Bio je moj prevodilac."

"Čega?"

"Svahili jezika." Prevrnula je očima. "Pa poljskog, brate mili." Raširila je ruke.

"I? Dalje?"

"Onaj Piotr Zielinski mi je rekao da mogu ostati. Ne bi mu smetalo." Nasmijala se. "Nije ni on loš. Fin je."

"Šta?"

"A daj Manu, zezali smo se. Normalan razgovor."

"Normalno je to što je tebi neki lik rekao da si lijepa ili šta već, a i ti njemu isto odgovoriš."

"Pa šta? Nisam to shvatila kao nabacivanje. Ne znam zašto dižeš toliku halabuku oko toga." Prevrnula je očima.

"Znaš ti vrlo dobro."

"Goretzka je prošlost, Manuel. Prošlost. Sad smo samo poznanici."

"Mlada si. Imaš tek 21 godinu. Rano ti je da ti se momci nabacuju."

"Aman čovječe, nije mi se lik nabacivao. Zezali smo se. Uostalom, postala sam punoljetna prije tri godine. Valjda znam razmišljati svojom glavom i donositi vlastite odluke."

"Koje nisu dobre."

"Nek' ti znaš." Odbrusila mu je.

"Znam. Poznajem te bolje nego bilo ko drugi."

"Eto, znaš me bolje od mene same." Bella se ironično osmijehnula odmahujući glavom. Čitava vožnja je protekla u svađi i prepucavanju.

"Nemoguća si."

"Pravi se javio. Doviđenja." Izašla je iz auta i zalupila vratima. Ljutito je ušla u kuću.

Otišla je u svoju sobu i bacila se na krevet, te pokrila dekom po glavi.

-Šta mislite o ovom ludilu u koje je Bella upala? 😂 Greškom! 😆

-Al' u sljedećem dijelu će biti još veće ludilo. 😜

-STAY TUNED! Ostavite VOTE i KOMENTAR!