⚠️ UPOZORENJE! SPREMITE SI KOCKU VODE I ČAŠU ŠEĆERA!⚠️

(...)

"Može jedan ples?" James se slatko nasmiješio.

Bella se nasmijala.

"Jesi ozbiljan?"

"Da."

"Može. Ali, zašto smo došli ovdje? Mogli smo i tamo plesati kao i svi drugi."

"Znam, ali imam razlog zašto smo došli ovdje."

"Okej."

"Mogu li?" James joj je prišao.

Srce joj je momentalno počelo brže kucati kada joj je svoju desnu ruku spustio na struk, a lijevu uklopio s njenom desnom. Nije bilo muzike. Samo njih dvoje i blaga svjetla Allianz Arene. Lagano su se pomjerali. Sjetila se....Thomasovog rođendana tj. plesa s Draxlerom.

"Idiote, šta radiš to?"

"Rekao sam ti da se opustiš." 

Idalje pamti tadašnji Julianov dah i osmijeh.

"Pogled je predivan." Prokomentarisala je Bella.

"Slažem se."

"James." Pogledala ga je, kao i on nju. Pogledom joj je davao znak da kaže šta želi. "Zašto smo došli ovdje?"

"Zato što...želim da budemo sami."

"Zašto?"

"Zato što...ovaj.."

Vidjela je Jamesovu nervozu.

"Jesi okej?"

"Da."

"Smiri se i reci mi razlog."

"Izveo sam te ovdje kako bih nešto uradio."

"Plesao?" Nasmijala se Bella.

"Ne."

"Nego?"

James je stao. Njegove ruke su idalje bile oko Bellinog struka. Krenuo je da približava svoju glavu njenoj. Tada je Bella čula vribraciju mobitela. Jamesovog mobitela.

"Trebao bi se javiti." Bella je odmaknula glavu kao i James.

"Da." James je izvukao mobitel iz džepa i odmaknuo se od nje.

JAMES P.O.V.

"Halo."

"Zdravo, James. Kako si?"

"Super, Daniela. Ti?"

"Odlično."

"Super."

"Kako je Salome?"

"I ona je dobro. Trenutno je s mojom mamom."

"Aha. Zvala sam te, jer je danas poseban dan."

"Zaista jeste."

"Sretan rođendan, James."

"Hvala, Daniela. Puno."

"Nema na čemu."

ANNABELLA P.O.V.

Belli je bilo glupo stajati i čekati Jamesa da završi s razgovorom, pa je samo ušla nazad.

JAMES P.O.V.

Vidio je da je Bella ušla unutra.

"Izvini, Dani. Moram ići. Vidimo se."

"Ajde, vidimo se."

James je prekinuo poziv i vratio mobitel u džep. Zatekao ju je kako sjedi za stolom u društvu Manuela, Aleksandre, Thomasa i Kimmicha.

ANNABELLA P.O.V.

"Mogu li sjesti?" Čula je Jamesa iza sebe.

"Naravno." Reče Thomas. "Evo, napraviću ti mjesta." Thomas, koji je sjedio između Manuela i Annabelle, je ustao i sjeo na slobodno mjesto tj. sjeo je pored Kimmicha. "Tjeraj to dupe u stranu, sine." Reče Thomas Kimmichu.

Annabella je posmatrala Thomasovo premještanje. Da je James sjeo pored Kimmicha, bio bi prekoputa Annabelle. Ovako sad sjedi između Annabelle i Manuela.

"Pun pogodak." Pomislila je i neprimjetno prevrnula očima. Samo je čekala kad će Manuel nešto reći.

"Fina noć, zar ne?" Upita Thomas naslonivši se na stolicu. Svi za stolom su klimnuli glavom.

"Pogled na stadion pogotovo." Odgovori Bella.

"Slažem se s tobom, Tulipanu."

"Šta?" Podigla je obrvu.

"Malo me prenijelo." Iskezio se Thomas. "Desi se."

"Vidim evo."

"Ja se izvinjavam. Brzo se vraćam." Rekao je Kimmich ustajući. Držao je mobitel u rukama.

JOSHUA P.O.V.

"Ee, Jule. Reci."

"Šta ima?"

"Ma, evo nas na Allianz Areni."

"Noćni trening ili šta?" Nasmijao se Julian.

"Ma kakvi. Nego, Jamesu rođendan, pa smo svi tu."

"Aha. I ona?"

"Da. I Bella je tu." Joshua je klimnuo glavom. Sišao je na stepenice, koje vode u restoran, kako bi pričao s Julianom i usput ga stavio na spikerfon. Valjda niko od ljudi neće čuti.

"Kako je ona?"

"Čekaj, signal je malo slab. Samo malo." Kimmich je stavio Juliana na spikerfon. "Aj ponovi pitanje."

"Kako je ona?"

"Aha. Pa, zašto ju to sam ne pitaš?"

"Bih, da me želi saslušati."

"Dobro je, zapravo odlično, kad već pitaš."

"Nasmijana i prelijepa kao uvijek."

"Upravo tako."

"Zgriješio sam, Josh. I to mnogo."

"Znam."

"Sad bih ja trebao biti pored nje, a ne James."

"Otkud ti to da su oni zajedno?"

"Nisam ni rekao da su zajedno, ali skontao sam da imaju nešto. Vidim po komentarima i ostalom."

"Aha. Pa, nisu zajedno, čisto da znaš."

"Što ne znači da neće biti.." Tiho reče Julian.

ANNABELLA P.O.V.

"Čekaj, moramo svi imati jedan zajednički selfie." Rekla je Aleksandra.

"Ne bez Kimmicha." Reče Thomas. "Gdje li je taj nestaško?"

"Evo, ja ću po njega." Bella je ustala i krenula u smjeru u kojem je otišao Joshua. 

Došla je do stepenica. Čula je da Kimmich s nekim razgovara.

JOSHUA P.O.V.

"Ne predaji se."

"Šta ću? Izgubio sam ju."

"Ma nisi."

"Jesam."

ANNABELLA P.O.V.

"A voliš ju?"

"Nikad nisam prestao."

Prepoznala je Julianov glas. Nije imala namjeru da prisluškuje razgovor. Tačnije i nije. Tražila je Kimmicha i čula sve. Skoro sve.

"Uskoro ćeš ju vidjeti. Brzo će okupljanje repke." Reče Joshua. U Belli se nešto upalilo. 

"Joshua! Ne mogu da vjerujem!"

Kimmich ju je odma pogledao. Bio je zbunjen i uhvaćen.

"Bella, mogu objasniti." Kimmich je prekinuo razgovor i krenuo uz stepenice.

"Nemoj, molim te." Stavila je ruku ispred sebe. Bella se okrenula kako bi se vratila nazad u restoran.

"Stani."

"Ne mogu da vjerujem da izvještavaš Juliana o tome gdje sam, šta sam i s kim sam." 

Bila je bijesna zbog ovog što je doživjela.

"Nije istina. Ovo se desilo sad."

"A jučer? Jučer si bio nervozan u sličnoj situaciji."

"Pa.."

"Nisam to očekivala od nekog, a pogotovo ne od tebe."

Tako su, svađajući se ili bolje rečeno raspravljajući se vratili u restoran. Dobili su poglede od Manuela, Aleksandre, Thomasa i Jamesa.

"Bella, molim te. Saslušaj me."

"Ne želim, Joshua. Gotovo."

"Vidiš da te lik voli i da još uvijek brine za tebe."

"Pa, malo je kasno za to."

"Nikad nije kasno."

"Joshua, rasprava je gotova."

"Ali Bellaa.."

"Gotovo!" Ljutito je odbrusila.

Sjeli su za stol.

"Šta to bi?" Upita Thomas.

"Ne pitaj." Odbrusila je Bella.

"Okej." Thomas reče zbunjeno.

"Jesi okej?" Tiho ju je upitao James.

"Da." Bella je idalje bila smrknuta.

"Sigurno?"

"Da! Dobro sam!" Malo je glasnije odgovorila na baš otresit i drzak način.

"Bella!" Manuel ju je smrknuto pogledao.

"Manuel, daj smiri." Tiho mu je rekla Aleksandra.

"Šta?" Pitala je Bella. "Ne pitajte me glupa i banalna pitanja."

"Okej. Izvini." Tiho reče James. "Ne znam ni što sam uopšte pitao." Promrmljao je i ustao, ali je Bella to čula.

"James.." Bella je ustala i krenula za njim, jer joj je bilo krivo što ga je onako otresla. Ponovo su bili na istom mjestu gdje su imali svoj trenutak.

"Nemoj, molim te." Rekao je.

"Izvini. Nisam htjela da budem onakva."

"Neka."

"Kimmich me naljutio."

"Zašto se nisi onda na njemu istresla?" Pitao je gledajući ispred sebe.

"Jesam, ali.."

"Ali ti nije bilo dovoljno, pa si se morala na još nekome istresti."

"James, molim te. Nije to."

"Nego? Šta se desilo onda?"

"To..Ne mogu ti reći." Spustila je glavu.

"Ali se zato možeš istresati na meni."

"Izvini. Nisam htjela."

"U redu." Digao je ruke s ograde i krenuo nazad unutra.

"James.." Bella ga je uhvatila za ruku. Stao je. Pogledao je u njenu ruku, koja je sada već čvrsto držala njegovu, a onda su im se pogledi susreli. "Ne idi." Žalosno ga je pogledala. 

Osjetila je da je njegova ruka iskliznula iz njene. Spustila je glavu, jer je znala da je zeznula.

"Bravo. Otjera čovjeka samo tako!" Glasić je dao aplauz.

Tada je osjetila snažne ruke oko vrata. 

"Nigdje ja ne idem." Prošaptao je.

"Žao mi je." Promrmljala je.

"Uredu je." Prešao je rukom preko njene kose i poljubio ju u kosu.

"Ne ljutiš se više?" Podigla je glavu da ga pogleda.

"Ne." Odmahnuo je glavom i uputio joj osmijeh.

"Okej." I ona se osmijehnula.

"Vidiš, zato sam htio da budemo sami ovdje."

"Da me zagrliš?" Nasmijala se Bella.

"Ma kakvi. To mogu kad hoću. Ili ne mogu. Manuel će me vidjet'."

"Ma neće on ništa. Ne bi se ljutio."

"Nešto ne vjerujem u to."

"Trebao bi. Dobar je Manu."

"Onda se nadam da se neće naljutiti ako uradim i ovo."

James joj se polako približio i tada je Bella osjetila spajanje njihovih usana. Uzvratila je na trenutak.

"Eh, za ovo ti ne mogu reći." Bella se iskreno i od srca nasmijala. "Al' ozbiljno."

"Ja mislio ti se zezaš."

"Ne. Ne zezam se. Bojim se Manuelove reakcije. Već je bilo problema prethodna dva puta."

"Auff." James se počešao po potiljku. 

"Eto, samo da znaš." Bella je slegnula ramenima.

"Uredu. Hvala na informaciji."

"Ma ništa."

"Nego, reci mi nešto."

"Šta?"

"Zašto si onako bjesnila zbog Kimmicha?"

"James, ne mogu ti reći." Bella je odmahnula glavom.

"Molim te." Uputio joj je nježan pogled.

"Ma malo smo se zakačili oko Draxija."

"Pa zar ga još uvijek oslovljavaš sa Draxi?" Upita glasić prevrnuvši očima.

"Draxi?" James je upitno podigao obrve.

"Julian."

"Aha." Klimnuo je glavom.

"Moj bivši."

"Znam."

"I SADAŠNJIIII I BUDUĆIIII!"

"Ajmo unutra. Ljudi ili bolje rečeno Manuel i Thomas će početi da postavljaju pitanja."

"Upravu si." Nasmijao se. "Ajmo."

Vratili su se unutra i sjeli za stol.

"Pa, je l' sad sve uredu?" Pitao je Thomas.

"Da." Bella i James su klimnuli glavom.

"Super. Sad konačno možemo uživati."

(...)

Bella je skinula štikle i produžila u sobu. Torbicu je ostavila na komodu, a zatim je skinula haljinu i obukla pidžamu. Noge su je boljele, pa je tako jedva čekala da legne i zaspi. Stigla joj je poruka.

Laku noć, ljepotice. :)

Može se reći da je Bella zaspala s osmijehom na licu.

JAMES P.O.V.

Drago mu je što je konačno napravio prvi korak. Samo, oni još zvanično nisu u vezi, a ni James ne zna hoće li uopšte biti.

-Nadam se da vam se sviđa. ❣️
-Ostavite VOTE i KOMENTAR!!!
-Sljedeći dio ide na moj rođendan, koji je ako Bog da na današnji dan sljedeće sedmice. 🤗

⬆️ZA OVO STE VI ZASLUŽNI⬆️😍HVALA PUNO PUNO SVIMA!!!🇩🇪🇩🇪

-Volim vas! ❤️❤️