Kalen

"Samo još jedna čašica." Promrljao je Kalen dok su stražari pokušavali da ga odvuku iz paba. Ovo mu je bila sedma čaša ruma za redom i možda treća devojka koju je pozvao da mu igra u krilu. Sunce samo što nije svanulo i stražari su već počeli da se plaše za svoj život. Dobili su striktna naredjenja od kraljice Adalije da do pre izlaska sunca on mora biti vraćen u dvorac. Ali taj Kalen...tvrdoglavo malo derište. Napunio je osamnaest godina i sada misli da može da radi šta mu se prohte.

"Prinče Kalene, moramo da krenemo. Vaša majka, kraljica, će biti jako ljuta na vas" Progovorio je jedan od četvorice stražara.

"Zašto ja nisam dobio svog ličnog čuvara kao što Aron ima,nego sam zaglavljen sa ova četiri babuna koja su spremna da poližu mojoj majci dupe ako im zatraži." Povika pijani princ. Jedan od čuvara ga povuče za ruku jer mu je dosta da svake noći ponavlja istu priču. Kalen otrgne ruku i gurne čuvara. Ovaj pade na pod ispuštajući bolan jauk.

"Ruka mu je najverovatnije slomljena" Čuli su se tihi šapati iz pozadine.

"Kako je moguće da je princ Kalen tako drugačiji od svog starijeg brata?"

"Trebamo biti zahvalni što on ne nasledjuje kralja Samuela"

"Silvarija bi propala"

"Izopačeni kicoš"

"Razmaženi princ koji samo zna za pare i seks. Juče sam ga video u Oazi zlata, sve pare je prokockao."

Kalen odjednom ljutito lupi šakom o sto. Svi u pabu "Dve daske" skrenu pogled ka njemu. Kalen uzme čašu u ruku i popne se na sto.

"Vi jadni, bedni, nebitni podanici. Da li stvarno mislite da ću vam dozvoliti da tako pričate o meni? Vas četvorica!" Pokaže prstom na ona četvoro čuvara.
"Vreme je da dokažete svoju lojalnost. Ubite ih sve." Drzak narod odjednom zaćuti.

"Ne možemo to da uradimo vaše visočanstvo" Odgovori čuvar, čvrsto stežući svoju slomljenu ruku.

"ZAŠTO NEEEE" Zakukao je.

"Rečeno nam je da ako ponovo naredite da ubijemo nevini narod da vas odmah izvedemo iz prostorije." Kalen je imao tendenciju da ubija ljude koji su mu se sprotivili. Mada to nikada nije bilo izvršeno na delu, samo je voleao da troši reči.

"Dobro ako vi nećete ja ću"  Pokušao je da se spusti dole, ali mu je vid počeo da se muti i on izgubi ravnotežu. Pao je kao jabuka sa drveta. Ljudi  nisu mogli da se suzdrže a da se ne nasmeju. Nije hteo da podigne glavu sa poda. Rukom je dozvao jednog od čuvara.

"Vodite me odavde prenego što se ne ispovraćam"

"Sa zadovoljstvom vaše visočanstvo"

***

Zašto je morao prvo da naleti na njega. Pomislio je Kalen. Taj veštački osmeh,koji je jedva uspeo da izvaja zbog mamurluka, pozdravljao je Arona. Obojica su se susreli na pola puta do dvorca.

"Burna noć?" Upitao je Aron.

"I ja tebe mogu to isto da pitam." Kalen primeti Aronovu raščupanu kosu, izgužvanu odoru i jedva vidljivu šljivu na vratu. Zizilia* mora da je blagoslovila njegovu postelju
"I ko je srećna devojka, ili devojke?"

"Žao mi je, to je tajna"

"Mora da je ružna čim nećeš da mi odgovoriš"

"Da kao tvoja majka"

"Prvo moja majka nije ružnan, a drugo ona je nekim delom i tvoja majka."

"Ne moji dragi polu brate, ona je samo zamena za moju majku." Aronova majka, kraljica Felisija umrla je od gadne bolesti kada je Aron imao samo tri godine. To su bili mračni dani za Silvariju. Noćima se nisu palile svetiljke, svaka vrsta zabave je bila zabranjena a dvorac je bio ofarban u crno. To je trajalo sve dok se kralj Samuel nije ponovo oženio. Na valst je došla kraljica Adalija i nedaleko zatim rodila je Kalena. Tesu je dobila kada je Aron imao trinaest godina.

Kalen oseti još jedan nalet mučnine ali se suzdrža da ne bi Aron našao još jedan povod da ga zeza i čika. Dovoljna mu je ona glava magarca koju je Aron postavio u njegovoj sobi, da bi se svaki dan budio u strahu. Kada je bio mali neki seljaci su doneli kralju Samuelu magarca na poklon. Kalen je bio fasciniran tom životinjom, a najviše njegovim repom i ušima. On je jednostavno morao da ih pipne. Kada je povukao magarca za rep, on je počeo da dovlja i da juri Kalena po celoj štali. Od tog dana on ima traume.

"Dobro jutro prinče Arone, prinče Kalene." Pozdravili su ih dva stražara ispred velike zlatne kapije.

"Dobro jutro Rene, Baguse" Odgovori Aron i uputi im širok osmeh. Kalenu nikada neće biti jasno zašto se Aron uopšte trudi da zapamti njihova imena. Čak se i druži sa njima, e to je tek apsurdno.
Oni su ovde da nam služe i ljube noge. Prijateljstvo izmedju podanika i kraljevske prorodice ne sme doći. To znači da ih mi priznajemo kao jednake, i strahopoštovanje se gubi. Majčine reči mu se motaju po glavi. On ih je prihvatio ali Aron ih večito odbija.

"Da li je neki mršavi siromašan čovek dolazio i tražio me?" Upita Aron jednog od stražara.

"Ne, niko nije dolazio ovamo vaše visočanstvo" Odjednom muka tišina nastade i sunce izgubi svoj sjaj. Visoka žena,vitke gradje i ogromnig crnih cipela izadje iz dvorca. Iza nje su je pratile gomila služavki. Jedna od njih nosila je ogromni svileni kišobram prekrivajući pola ženinog bledog porcelanskog lica. Usne mamazane tamnim bordo karminom počinju da se pomeraju. Njen glas je dubok, oštar i hladan ali nekako graciozan i gospodski.

"Kalene, Arone, kralj želi da vas vidi u njegovim odajama" Obojica potrčaše. Prolazeći pored Adalije Kalena zaustavi njena mršava i jaka ruka.

"Ti i ja će mo posle da popričamo." Kalen oseti kako ga srce steže i dlake  na telu dižu. Proguta pljuvačku i nastavi dalje.

"Naša presvleta gospodarice, kakvog je zdravlja kralj" Upita stražar ne uspostavljajući kontakt sa očima.

"Lošeg, vrlo lošeg"

***

Odaje kralja Samuela su bile poznate
kao najraskošnije i ujedino najkičastije odaje u celom dvorcu. Ne možemo poricati da je ovaj dobroćudni kralj voleo skupi dekor i velike krevete. Poznat u Silvariji, a možda i u celoj Azuri, kao tenk zlata jer je za vreme njegove vladavine
Silvarija najviše profitirala.On je uveo ovaj burni noćni život kome Kalen nikako ne može da odoli.

Dok su koračali do zlatnih odaja Aron i Kalen nisu mogli da neosete nekakvu lošu tenziju u vazduhu. Kralj je vrlo bolestan, ujedino i star, samo je pitanje vremena kada će zauvek sklopiti svoje oči.
Velika bela vrata sa zlatnim primesama se otvoriše i braća ugledaju svog oca, bledog i umornog, kako jedva otvara očne kapke.

"Udjite, sinovi moji" Tihim i promuklim glasom progovori bolestan kralj. Pokušao je da se digne ali mu lekar nije dozvolio.

"Izgledaš kao da ćeš svakog trenutka da iskočiš iz kreveta i odigraš po jedan valcer" Zadirkivao ga je Aron.

"Ne zasmejavaj me Arone, nije vreme za to" Uhvati ih obojicu za ruku i jako stegne. Devojčica duge plave kose i krupnih plavih očiju, baš kao i njen brat Kalen, udje u odaje. Tako krha i nežna dovojčica ne bi trebalo da ima tako zabrinut izraz lica. Pomisli Kalen.

"Oče?" Progovori tihim glasom devojčica.

"Pridji Tesa" Odgovori joj Samuel. Devočica mu potrči u zagrljaj, izbegavajući njegov poglde. Zatim zagrli Arona vešto sakrivajući svoje suze.

Uvek je više volela Arona

"Vidi šta si uradio, rasplakao si nam Tesu." Grdio ga je Aron kralja gladeći Tesi kosu.

"Tesa je pametna devojčica, zna šta se sprema. Ja vas uskoro napuštam. Vreme mi je da posetim Felisiju." U sobi nastade neprijatna tišina.
"Želim da znate da vas volim, i da sam jako ponosan na sve vas. Arone, verujem da si spreman da vladaš ovom našom prelepom Silvarijom i da ćeš je odvesti na pravi put. Izrastao  si u dobrog, mudrog i poštenog čoveka. Kalene...eh moj Kalene buntovni sine. Moram priznati podsećaš me na mene kada sam bio mlad. Harao sam svaku javnu kuću koju sam stigo. Pravi švaler. Nemoj da ti se samo to obije u glavu. Moraš sada da postaneš pristojniji i ozbiljniji. Šta ako se tvom bratu nedaj bože nešto desi. Ti bi morao da ga naslediš. Tesa, moja pametna i lepa ćerkice. Želim da nadješ ljubav i da je nikada ne pustiš. Politički brakovi, to je kavez, a ja želim da moja ptičica slobodno peva.

"Ne govori tako oče, nismo još spremni da se oprostimo, Kalene reci nešto" Drmne ga Aron rukom. Ali šta da kaže. On nemam moći da promeni njegovu sudbinu. Umreće i Aron će ga naslediti, a on će zauvek ostati u njegovoj senci. Ne prihvaćen, uvek omaložavan, nesposoban Aronov mladji brat...

"Sada hoću jedna veliki zagrljaj"

***

Otišli su u tišini kao što su i ušli. Kralj hoće da bude sam sa svojim mislima.
Tesa ne prestaje da plače. Aron je podigne i odvede u njenu sobu.

Kalen reši da se malo prošeta to kraljevske bašte. Potrebno mu je malo svežeg vazduha. Odjednom oseti kako ga nečija ruka vuče ka jednoj od gostinjskih soba. Uplašio se da nije nekakva zaseda ali kada je video ko je to zapravo poželo je da jeste.

"Majko." *PLJAS* Zadobio je šamar toliko jak da je krv krenula da mu teče niz usne.

"Ja sam rodila idiota. Vraćaš se svakog jutra pijan i krvavih ruku. Kaže povredjuju te loša mišljenja koja imaju o tebi. Moj sin mekušac. Kvariš imidž ove bedne kraljevske porodice.
Ja ne želim da budem poznata po Silvariji kao majka kockaroša i pijanice, koji je ujedino i princ. Mada svi i dalje slave onu prokletnicu Felisiju. I ona njen sin... Aron. Arogantno malo djubre, zar ti iskreno nije dosta da te stalno uporedjuju sa njim. A sada kada ova matora drtina umre i Aron postane kralj, pa ti ćeš načisto biti zaboravljen." Kalen oseti kako krv počinje da mi kipi. On ne želi da bude zaboravljen, ne želi više da bude prekriven u njegovoj senci. Mržnja, da to je osećanje koje trenutno oseća. Mržnja prema, ocu, majci, bratu i celoj Silvariji. Hoće osvetu. Hoće da otseče jezik svakom komu je uputio barem jednu ružnu reč.

"Šta ako ti kažem da majka može da te dovede ma prestol i lično stavi krunu na glavu" Zlokobno se nasmeje Adalija. Kalen učini isto.

"Šta predlažeš majko?" Odjednom bubnjevi počinju da lupaju i zvono na crkvi tri puta zazvoni. Kralj je umro.

************************************
Zizilia-boginja ljubavi i seksualne privlačnosti

Nadam se da vam se svideo ovaj drugi nastavak. Žao mi je ako ste dugo čekali, ali stvarno se trudim oko ove priče pa ne želim nešto sa zbrzam

Pitam se šta su smislili Adalija i Kalen 🤔

Hvala na čitanju❤