Po prvi put sam bila bijesna na Molly jer me je prijavila na neku aplikaciju za upoznavanje muškaraca protiv moje volje. Dobro zna da me nitko neće voljeti kada mi vidi ovaj grozni ožiljak na mom licu, nego će mi se još više rugati u lice ili napismeno.

Isuse, koju li je sliku stavila? – pomislila sam, dok sam hodala prema boksu gdje me je već nestrpljivo čekala pacijentica.

„Ispričavam se što sam izjurila onako." – ušla sam i pritom sam se ispričavala.

„Sve je u redu. Ne trebate se ispričavati, doktorice. Vi ste doktorica?" – rekao je to James, digao se na noge i pružio mi desnu ruku.

„Da, ja sam dermatologinja Sutton" – pristojno sam rekla i rukovala se sa njim.

„Drago mi je, ja sam Pamela i imam 15 godina" – oglasila se napokon i Pamela.

Brzo sam sjela kraj nje na krevet okrećući se od njenog brata i stavila sam joj ruku na njenu.

„Da čujem što se dogodilo?" – oprezno sam joj postavila pitanje.

„Moj stariji brat i ja smo željeli živjeti zajedno jer ne želim više da nas roditelji razdvajaju" – rekla je oprezno kao da se nalazi u policiji, a ne kod liječnika.

„Dobro, i?" – ponovo sam ju pitala.

„Kada smo stigli u njegovu vikendicu u koju se on preselio ove godine. Ogladnjela sam i htjela sam si napraviti špagete bolonjez, ali kada sam stavila vodu koja je za sekundu bila kipuća i htjela ubaciti špagete, a dok sam ih ubacila, pola te kipuće vode je otišlo u moje lice." – rekla mi je, ne žaleći nimalo na tome.

„Gdje ste Vi bili za to vrijeme, gospodine Haas?" – prisiljena sam ga bila pitati.

„Raspakivao sam joj kofere" – odgovorio je pristojno.

„A zašto imate drugačija prezimena, ako ste brat i sestra?" – pitala sam oboje.

„Jer su nam se glupi roditelji rastali i uzeli svako po jedno dijete, ja sam pripali mami, a on tati. I mama mi je promijenila prezime u svoje djevojačko." – rekla mi je to sa gorčinom.

„Još samo nešto. Vaša osobna iskaznica i vozačka dozvola, ako je imate, gospodine Haas?" – priupitala sam to njenog brata.

Posegnuo je u džep hlača i izvadio novčanik, a iz njega je izvadio osobnu iskaznicu.

„Doktorice. Evo Vam osobna iskaznica. Nemam vozačku dozvolu jer nisam još polagao vozački. Došao sam sa taksijem po sestru." – odgovorio je, pružajući mi osobnu.

Uzela sam u ruku njegovu osobnu i pogledala sam mu godište, imao je 18 godina, bar nešto je bilo ok.

„Hvala Vam. No morat ćete nazvati roditelje jer je opeklina ozbiljna i sestra će ti trebati na rekonstrukciju lica, a to trebamo potpis oba roditelja" – rekla sam, vraćajući mu osobnu.

„Zar će mi sestra biti neko vrijeme kao rak?" – rekao je, pomalo bahato.

Nanjušila sam tu njegovu bahatost, čim sam prošli put ušla u boks.

„Ne želim roditelje. Ne želim." – ponavljala je, gotovo jecajući.

Ja nisam znala kome prije odgovoriti, pa sam otišla do stola uzeti rukavice i staviti joj hladne obloge na lice.

Dok sam stavljala rukavice na ruke, gledala sam ih kako razgovaraju.

„Bit ćeš crvena kao rak, seko." – rekao joj je sa podsmijehom.

„James, ovo vraški peče, a čuo si doktoricu što je rekla, morat ću na rekonstrukciju lica, a kako će lice tada izgledati, ne smijem ni zamisliti. Ovo nije bila dobra ideja. Oboje smo glupi." – rekla mu je zadržavajući suze.

„Sve sam ovo poduzeo zbog tebe, a ti mi ovako vraćaš." – rekao je to vikajući.

„Hej, nema vikanja u bolnici." – rekla sam tiho.

„Molim te, izađi i nazovi roditelje. Čemu odgađati neizbježno?" – rekla je tužno.

„Pam, ali ispasti će kao da sam te oteo." – rekao je iznervirano.

Prišla sam sa zavojem i hladnim oblogama.

„Gospodine Haas, učinite što Vam sestra kaže." – rekla sam što sam smirenije mogla.

James je ljutito izašao iz boksa.

„Gospođice Roberts, ovo ću Vam staviti da vam se ne inficira lice" – rekla sam joj, pokazujući joj obloge i zavoj.

Pamela je pažljivo legla na krevet, a ja sam počela stavljati obloge na Pamelino lice.

„Zar Vam je brat uvijek ovakav?" – pitala sam ju, dijelom da joj skrenem pažnju sa hladnih obloga koje sam joj stavljala na lice, a dijelom zato što me zanimalo zašto ga moje oko ne može vidjeti ni nacrtanog jer mi je mirisao na strašnu nevolju.

„Budimo na ti, može li?" – upitala me.

„Da, naravno da može. Zovi me Stephanie." – rekla sam joj sa smiješkom.

„Stephanie, otkad pamtim za sebe, James je ovakav, a otkad su nas razdvojili, još je i gori jer mu otac kupuje skupocjene stvari i ne zna cijeniti ono što ima." - rekla mi je tiho.

„Pamela, a tvoja majka?. Viđa li svog sina?" – pitala sam ju pažljivo.

„Ne viđa ga, a ni otac mene. Tako su se dogovorili i to je to. I nismo više njihova djeca, nego tvoj sin i moja kćer." – rekla je gotovo plačući.

Nisam znala što da kažem na to jer ja nikad nisam imala majku i oca koji bi išta govorili, a nisam ih se ni sjećala.

„Sada ide zavoj." – rekla sam joj, odmatajući ga.

„Stephanie, hoćeš li me ti operirati?" – pitala me je, dok sam joj pažljivo motala zavoj oko glave i cijelog lica.

„Pamela, nažalost ja ne radim operacije rekonstrukcije lica. Samo sam dermatologinja koja pregledava pacijente. Operirati ćete kirurg i ne brini se, bit ćeš lijepa kao i prije." – rekla sam joj kroz smiješak.

„Nadam se da će biti kako ti kažeš." – rekla je potišteno.

„Mogu li te pitati otkud ti porezotina u obliku križića na lijevom obrazu?" – pitala sam je oprezno, dok sam joj fiksirala zavoj na njenom licu.

„Taj ožiljak imam od rođenja i ne znam kako je nastao." – odgovorila je.

Grubo ulaženje njenog brata natrag u boks, podsjetilo me da sam prije htjela pobjeći i nestati jer me je njen brat izazivao nevolju u meni, no bijes prema Molly bio je jači od potrebe za bijegom od ovog balavca i tatinog mezimca, pa sam sasvim uspješno odradila svoj posao za koji do prije samo nekoliko minuta nisam bila u stanju izvršiti svoj posao.

„Seko, ti si mumija." – rekao je to, čim je ušao i pritom je nekulturno pokazivao prstom prema njoj i k tome se ružno cerekao.

„Nabijem te" – rekla mu je ljutito.

„Nisam ti ja kriv, mumijo" – rekao je to sa smijehom.

Sada sam brzo uskočila jer sam se bojala da mi se ne pokolju pred mojim okom, promijenivši brzo temu razgovora.

„Kada Vam dolaze roditelji?" – upitala sam brzo.

„Na putu su za bolnicu." – odgovorio je.

„Ok, idem se pripremiti za njih. Mogu li znati kako Vam se roditelji zovu?" – pitala sam oboje.

„Nicole Roberts i Joe Haas." – odgovorila je Pamela sa tužnim uzdahom koji se prolomio boksom.

„Hvala" – odgovorila sam kratko i uputila sam se prema izlazu.

„Oprostite doktorice, zašto skrivate dio lica?" – upitao me James i ponovo sam se kratko okrenula, iako nisam htjela više ostati uz njih.

„Ne tiče vas se. Idem jer imam posla." – rekla sam mu, otvorivši si vrata boksa.

„Skrivate ga jer ste ispod njega rugoba." – rekao je to kao da pogađa točan odgovor na kvizu „Tko želi biti milijunaš?" i to pitanje za milijun američkih dolara.

Što je najgore od svega, i pogodio bi i kući odnio milijun američki dolara tj. pogodio je ravno u moje srce koje te ružne riječi još ne podnosi i bojim se da nikada i neće.

„Kako možeš tako što izvaliti. Očekivala sam da si bar malo kulturniji nego što si bio, ali nisi." – grdila ga je Pamela.

„Doktorice, oprostite u ime moga brata. Idite vi za svojim poslom." – rekla je pristojno, okrenuvši glavu prema meni.

Izašla sam i ne pogledavši ih više, pa kako bi i mogla kada su mi oči bile pune suza koje sam, nakon što sam zatvorila vrata, pustila neka teku.

Pola sata kasnije:

Na odjelu dermatologije su se pojavili Nicole i Joe, Nicole je išla liftom, a Joe je išao stepenicama do sedmog kata.

Dok su stajali jedno pored drugog i čekali mene, niti jednu jedinu riječ nisu progovorili, izraz lica im je oboma bio ljut.

Malo nego što će oni doći, Pamela me je zamolila da prvo ja razgovaram nasamo s njima, ako ću ikako moći. Ja sam na to pristala, iako sam ju pitala što joj znači „ako ću ikako moći", a ona mi je odgovorila da mi se bude sve samo kazalo kada ih vidim.

Sada kada im prilazim, postaje mi jasne Pameline riječi.

„Dobro jutro gospodine Haas i gospođo Roberts, ja sam pregledala Vašu kćer i..." – počela sam govoriti, no prekinuta sam usred rečenice.

„To je njena kćer, a ja sam samo došao po svog sina i jurim na poslovni sastanak." – rekao je pun srdžbe gospodin u skupom odjelu.

„Naravno, kako tipično za tebe. Došao si po svog sina i juriš na sastanak. A da se ti malo pozabaviš sa svojim sinom koliko sa svojim poslom?. Onda možda ne bi radio gluposti i ne bi mojoj kćeri zapalio lice." – rekla je to gospođa u nastavničkoj odori, pomalo sarkastično.

„Dobro si me podsjetila zašto sam se razveo od tebe." – rekao je, pomalo živčano.

„Ti si se razveo od mene, a ja mislim da sam se ja od tebe razvela" – vikala je na Joea.

Sada sam shvatila što mi je Pamela pokušavala reći s onim „ako ću ikako moći razgovarati s njima" jer su se njih dvoje samo svađali, a mene kao doktoricu njihove kćeri nisu uopće doživljavali.

„Hej, ovo je bolnica i tu svađe nema" – poviknula sam na oboje, ponajviše zato što sam željela da me čuju.

„Gospođo, dovedite mi sina i ja odoh. Kako sam već rekao, žurim" – rekao mi je gospodin Haas.

„Super, još ga i nagradi što je naudio mojoj kćeri" – rekla je Nicole, sarkastično.

Vidjela sam da je na vidiku nova svađa.

„Sada ja govorim, a vi šutite!" – poviknula sam jer više nisam mogla slušati njihovu svađu oko sitnica.

Joe i Nicole su mi samo klimnuli i napokon gledaIi u mene.

„Znači ovako, ja sam doktorica dermatologije i zovem se Stephanie Sutton. Ja sam ta koja je... Pamelu pregledala i učinila sve što u mojoj moći, ali ona treba na rekonstrukciju lica koju će raditi najbolji kirurg u ovoj bolnici. A zato trebam vaš potpis." – rekla sam im.

„Mogu li je ja odvesti u privatnu bolnicu jer ja vama državnicama ništa ne vjerujem?" – pitao je gospodin Haas.

„Oh tvoje bahaćenje sa novcima je još uvijek prisutna, a ja odlučujem o SVOJOJ kćeri, a ti o svom sinu, pa molim te, odmakni se da potpišem gdje trebam." – rekla je gospođa Roberts.

Joe je stao između nas dvije i nije se dao pomaknuti.

Pamela i James su izašli iz boksa jer su očito čuli svađu svojih roditelja.

„Mama, tata, molim vas prestanite se svađati. Ovdje su bolesni ljudi. Pokušajte se bar jednom u našim životima ponašati kulturno." – odlučno je rekla Pamela.

„O Bože, kćeri." - rekla je Nicole sa dozom tuge u glasu, gledajući u zavoje koji su pokrivali lice njene kćeri.

„Mama, ne brini se. Budem ja još i ljepša nego prije nakon što me operiraju." – rekla je tiho.

„Kćeri, hoćeš li da te vodimo u privatnu bolnicu ili da ovdje ostaneš?" – pitao je Joe.

Nicole ga je poprijeko pogledala jer je smatrala da Joe nema pravo zvati ju kćeri.

„Pošto ste me osramotili ovdje sa svojom neprestanom svađom koju cijela bolnica čuje. Idem u privatnu bolnicu, ali samo pod dva uvjeta." – odlučno je govorila Pamela.

„Dušo, pod kojim uvjetima?" – rekla je Nicole šokirano.

„James me mora posjećivati svaki dan u njoj, a vi u nju NE dolazite. NITKO od vas dvoje. Samo tako idem u privatnu bolnicu. Inače ne idem nikuda tj. idem sa bratom u njegovu vikendicu ovakva i više ne budete vidjeli ni mene ni njega." – rekla je, postavši ozbiljan ultimatum za njih.

Joe i Nicole su se samo pogledali, no nisu prozborili nijednu riječ jer bi se posvađali, ako bi si išta rekli.

„Bit će sve kako ti kažeš, kćeri" – rekla je Nicole.

„Ok, mama." – rekla je Pamela.

„Doktorice, pripremite mi otpusno pismo." – nastavila je Pamela, ali ovaj put se obratila meni.

Ja sam samo klimnula glavom i otišla napisati joj otpusno pismo.

Pet minuta kasnije:

„Svako dobro vam želim." – rekla sam joj, predavajući joj otpusno pismo i rukujući se s njom.

„Hvala vam puno." – rekla mi je na kraju.

Gledala sam kako odlaze svi četvero, a onda sam shvatila da mi je vrijeme za pauzu i otišla dolje u kantinu gdje me već čekala snuždena Molly.