Pa, šta da kažem?

Prvo hvala svima koji su stigli do ovde. Drago mi je što ste imali strpljenja i snage da čitate sve ono...

Želim toliko stvari da kažem, ali neke ni ne znam kako da izrazim rečima.

Znam da je to nešto što bih ja trebala da radim, da prenosim osećanja u reči, ali je ovog puta jako teško.

Prvo, imam želju da kažem neke stvari u vezi priče. Neke stvari koje možda niste znali o njoj.

Uglavnom, Vuk je trebao da se zove Relja Okanović na početku, ali je to ime postalo jako izlizano ovde na wattpadu pa sam odlučila da bude Vuk. U toku pisanja priče sam nesvesno krenula da pišem Ivković umesto Okanović, pa je tako i ostalo.

Mihailo je takođe trebao da se zove Filip, ali je to još jedno izlizano ime.

Sad, priča uopšte nije trebala ovako da završi. Onaj deo kada je Teodora završila u bolnici posle nesreće je trebao da bude kraj. Vuk bi samo otišao, i oni se nikada više ne bi sreli.

Neko vreme sam i mislila da Teodora završi sa Peckovićem ili sa Markom, ali sam odustala. Osobe koje su bile tu od početka znaju za kraj koji je ova priča trebala da ima.

Naravno, tu se neko (AllisReed) umešao i dao nove ideje koje sam ja premostila u priču. Naime, dali su mi ideju za gubljenje sećanja, pa sam zato i promenila ime priče u "Iz ljubavnika u prolaznika", oni koji su čitali prvu verziju znaju da je ime bilo "Iz prolaznika u ljubavnika".

I trebala je knjiga da bude u dva dela. Prvi bi se zvao "Iz ljubavnika u prolaznika", a drugi "Iz prolaznika u ljubavnika".

Vuk bi bio bez sećanja šest meseci i Teodora za to ne bi znala, tako da bi oni kao prolaznici na ulici prolazili jedno pored drugog. Vuk zato što je se ne seća, a Teodora zato što misli da je njihovom odnosu došao kraj.

Zato je ova priča i dobila to ime, ali su se stvari promenile, pa je ispalo ovako.

Onda, bilo je tu dosta drugih ideja. Jedno vreme sam mislila i da spojim Dušana i Niku, a Uroš da nađe svoju ljubav negde drugde, ali to ne bi imalo smisla.

Nikolina je došla tako spontano. Ideja da bude Dušanova devojka mi je samo odjednom ušla u glavu, ne znam.

Takođe, Mihailo i Hana nisu trebali da se dese, ali dobro.

Jedno vreme sam čak i razmišljala da ubijem nekoga na kraju knjige, ali dobro. To bi vetovatno bio Aleksa, ali sam odlučila da ga zadržim.

Da, tu je bilo dosta trenutaka kada sam govorila sebi: Zašto svaka priča mora da ima srećan kraj kada se u životu to skoro nikada ne dešava?

I mislila sam da ovo bude neka vrsta poruke ovima koji se još nisu nikad zaljubili. Da ljubav nije uvek predivna. Da će tu uvek biti uspona i padova, ali da, ako na kraju dana, vi legnete u krevet znajući da tamo neka osoba misli na vas i da vas voli, to znači da ipak na ovom svetu pistoji nešto dobro.

Postoji nešto zbog čega ćete uvek moći da se nasmejete. Šta god se vama dešavalo, znajte da se dešava sa razlogom.

Pa ako nije ljubav, biće porodica, ako ne porodica onda prijatelji, ako ne prijatelji onda životinje. Uvek će tu biti nešto.

Vuk se, na neki način, izlečio kada mu se rodila ćerka. To je, ne znam mogu li da kažem ali, sreća u nesreći.

Teodoru je tata ostavio, ali joj je zato taj njegov odlazak doneo Davinu koja joj je pomogla da vrati osmeh na lice kada je mislila da usne nisu više sposobne da se rašire u osmeh.

Tu je bilo još mnogo stvari koje su se desile i koje su u jednom trenutku donele veliki preokret u priči. Eto, Nikolinin dolazak se činio nebitnim, ali je Vuku mnogo značio.

Marijina pojava, koliko god bila odvratna i frustrirajuća, nam je dokazala da takvim prijateljstvima treba stati na kraj.

Džabe to što vama neko kaže da nesto ne radite ako niste to doživeli. Morate sami da udarite glavom o zid da bi nešto shvatili. Da bi se opametili.

Uroš je od početka bio osoba puna te neke energije koju niko u mom okruženju nema. Stvorila sam ga kako bih sebi, a i vama, dokazala da sigurno tamo negde postoji ovakva osoba.

Kako bih nam dala neku nadu da ćemo i mi dobiti jednog Uroša za sebe.

Okej, dosta sam pričala.

Znači, jedno veliko hvala svima koji su tu bili na samom početku, kada mi je bilo najteže. Kada nisam znala da li da nastavim ili da objavim ili da jednostavno obrišem.

Tu je, naravno _sweet_J koja je prva pročitala sve ove nove delove kada sam ih izbacivala. Nisi svesna koliko mi je to značilo i koliko mi još znači. Svaki tvoj komentar me previše oraspoloži. Hvala ti na tome do neba.

AllisReed iliti KatjaIvanov koja je me je od prvog poglavlja savetovala kako dalje, ispravljala me u gramatici i sve živo i ne živo. Znaš koliko mi to sve znači, hvala ti.

Napokon sam uspela da tagujem ufobrighton hvala ti za svaki komentar koji si ostavila i što si uopšte izdvojila toliko vremena da pročitaš priču.

Ceo moj osinjak koji se borio protiv toga da ne povučem priču u draft...

Micika-cicika hvala ti na pomoći oko opisa, trebala mi je. Puno pomoći.

Nsivai osoba koja me je uvek smejala i oraspoloživala i davala mi snagu da pišem, iako nije toga bila svesna.

IvvyKy želim da ti se zahvalim na svoj pomoći koju si mi dala što se tiče ovog covera i mojih ostalih radova.

Vannsy_ tebi takođe.

E sad khm khm.

bredlijeva šta da ti kažem? Previše si mi pomagala. Stvarno, ubijala sam te u pojam time što nisam zadovoljna pričom i svime, jednostavno, hvala. Pomogla si mi da shvatim te neke cake oko pisanja i celog ovog stanja na wattpadu. Ne znam ni kojim više rečima da se zahvalim.

I naravno kofasapomijama. Ti si me naterao da zapravo i nastavim sa pisanjem. Pomagao mi oko toliko detalja i tih nekih stvari. Ne znam šta da ti kažem. Jako mi je drago što sam završila ovu priču i tebi na tome moram da se zahvalim. Tebi sam još više skakala po glavi i nervirala te, ali eto, valjda je vredelo.

Naravno, tu je još dosta vas i svima vam hvala. Svaki vaš kometar, lepa reč ili kritika, stvarno mnogo znači. Ne znam više ni šta da kažem ili uradim kako bih vam opisala koliko mi sve ovo znači.

Žao mi je ako sma nekoga zaboravila ili tako nešto, ali i neće više da mi taguje ljudi, telefon mi je užas...

Nadam se da niste zažalili što ste čitali priču. I nadam se da ćemo se videti u nekoj novoj.

Odjavljujem se
jamesova_