Sedmi jul 2020.

Bude me zraci sunca koje već duže vreme pokušavam da izbegnem. Kada se pomirim sa tim da je jutro u glavi mi moja podsvest drži predavanje o svemu što danas trebam da uradim.

Sutra mi je rođendan.

Nisam neki ljubitelj rođendana. Slavim ga čisto zato što želim da okupim društvo. Sve što mi donosi ovaj dan jesu samo sećanja na dane kada je tata bio s nama. Svake godine bi za moj rođendan išli na Palić. Ceo dan bi proveli sedeći na travi i pričajući. Ta tradicija je prekinuta tatinim odlaskom. Taj dan me samo još više podseća na njega.

Dohvatila sam telefon sa noćnog stočića i videla da je pola jedan. Pa dobro, imam vremena. Otključala sam ga i videla tri propuštena poziva. Jedan od Nike i dva od Hane.

Uspravila sam se i nazvala Hanu.

"Čak sam se i ja već probudila", rekla je mrzovoljno.

"Dobro jutro i tebi".

"Kad trebam da dođem? Ne očekuj da ću ići sa tobom na to tvoje polje", rekla je i već me iznervirala.

"Zove se livada. Zapamti to. I ako nećeš da ideš možeš odmah da kreneš ovamo, pošto ne znam kada ćemo ići napolje", rekla sam i ustala iz kreveta.

"Ajde da se obučem i krećem", pozdravila sam se i prekinula vezu.

U poslednja dva dana se ništa nije dešavalo. Bukvalno ništa. Prekjuče, odnosno u petak, sam ceo dan provela kući. Nisam bila nešto raspoložena da idem i gde, tako da nisam ni pokušavala da se dogovorim sa mojima da idemo napolje. Ne znam da li je to zato što Vuk nije tu, ali dobro. Da... Pomirila sam se sa tom činjenicom. Ne želim da se vezujem ni za koga jer se bojim da ću završiti povređena, pa mi je zato trebalo vremena da shvatim šta mi se dešava.

U petak sam imala ceo dan za razmišljanje tako da sam tad odlučila da prihvatim to kako znam i umem.

Kasnije su mi svratili Uroš i Niki, pa smo zajedno gledali "After" kog Uroš nije izdržao da ne komentariše sve vreme. Tipa ja bih joj bio bolji dečko ili vidi ih, progutaće se i tako to.

Otišli su tek oko jedanaest zato što su mama i Dušan otišli poslom u Bruklin, pa nisu hteli da me ostavljaju samu.

Juče sam zvala Hanu i rekla joj sve što se tiče rođendana, tako da je došla kod mene da mi pomogne da napravim spisak oko toga koga zovem.

To se na kraju svelo na gledanje Pretty Little Liars, zato što je ona opsednuta tom serijom. Ostavila me je oko ručka i otišla kući dok sam ja nastavila da gledam seriju i tako zaspala.

Zbog toga smo se dogovorile da danas završimo spisak. I pošto nismo već dva dana bili napolju odlučila sam da posaljem poruku u grupu da vidim u koliko sati izlazimo i bitniji deo, ko dolazi.

adamovickaa: ima li živih??

niiki.radoicicc: To bih ja tebe trebala da pitam. Zvala sam te...

adamovickaa: aaa da videla sam. Zaboravila sam da te nazovem, izvini. Šta je bilo?

niiki.radoicicc: Ma nije ništa nego da vidim za večeras...

_bozicic.a: Eee... Jel treba neko piće ili nešto??

adamovic.d: Ne treba. Sve donosimo ja i Uroš... Jedino poklone ako ćete, to nismo kupili za vas

ivkovic_vv: Eee ljudi. Evo ja sad krećem iz Beograda. Biću tu večeras. Poklon donosim ne brinite

mihailo_novicic: Tea, mislim da te je Uroš obavestio koji je moj poklon. Da li da ti ga ponesem?

adamovickaa: nenenenenenene. Ako baš hoćeš danas da mi ga daš onda mi ga možeš doneti kući. Možeš i odmah ako hoćeš, ako možeš, to bi bilo bas lepo od tebe <3

marko.kovacevic: Hahahah a šta ti je to kupio pa da ne možemo da vidimo?

adamovickaa: ne ono što misliš

novicic_uros: Uopšte nije ono što misliš hahahhahahahahhaha

ivkovic_vv: A šta onda? xd

adamovickaa: ma ništa bitno

novicic_uros: O itekako ti je bitno heheh

adamovickaa: začepi majmune neotesani

adamovic.d: Joj Bože šta mi uradi sa ovom sestrom. Kakav rečnik, katastrofa...

adamovickaa: izbrojaću do deset na ovo

mihailo_novicic: Da dođem onda sad?

adamovickaa: da, molim te

novicic_uros: HAHAHAHAHAHAHAHAHAHA

_bozicic.a: E šta bi dao da znam šta joj je kupio

ivkovic_vv: Ja isto

marko.kovacevic: Takođe...

Ovaj Uroš uopšte ne pomaže...

Čula sam zvono na vratima tako da sam preskačući stepenice sišla i otvorila ih. Ispred vrata je stojao nasmešeni Mihailo sa crnom kutijom u rukama.

Zagrlio me je, te sam ga pustila unutra. Izuo se i krenuo sa mnom put dnevne sobe.

"Pa... Srećan ti uranjeni rođendan", rekao je i pružio mi kutiju kada smo seli na garnituru. Nasmejala sam se od uva do uvo i uzela je.

Napokon!

Prvo sam je pogledala par puta, iako je to bila obična pravougla kutija upakovana u crni papir. Vratila sam pogled na Mihaila i opet ga zagrlila.

Mihailo je sušta suprotnost svom bratu, kako po izgledu, tako po karakteru. Ima svetlo braon oči izražene dugačkim trepavicama. Kosu šiša na kratko, dok Uroš ima malo dužu. Ne ide u teretanu, tako da nema izražene mišiće kao Uroš, ali zato trenira fudbal i svakako je u dobroj formi.

Što se karaktera tiče, kada nije na terenu on bi po ceo dan bio u svojoj sobi uz PlayStation. Takođe, nije tip veza za jednu noć, kao Uroš, što mi se kod njega jako sviđa. Do skoro je bio u vezi sa Anjom iz njegovog razreda, ali su raskinuli posle sedam meseci iz meni nepoznatog razloga.

Povukla sam se iz zagrljaja i pocepala crni papir sa kutije. Kada sam ga skroz skinula ispred mene se nalazio muški parfem. Njegov muški parfem. Bio je to parfem Versace Eros. Odmah sam otvorila kutiju i izvadila staklenu bočicu iz nje. Skinula sam čep, uzela jastuk i poprskala ga. Mihailo me je gledao razrogačenih očiju, ali nisam se obazirala.

Prinela sam jastuk nosu i osetila taj predivan miris. Jao bože. Opet sam ga pomirisala i zagrlila jastuk. Ja ne znam da li postoji lepši miris od ovoga. Bože! Opet sam pomirisala jastuk i zavalila se na garnituru.

"Mihailo, dužna sam ti. Nek je i poklon baš me briga. Dužna sam ti", rekla sam i opet pomirisala jastuk.

Brate!!!

"Zvaću te kad mi zatreba sladoled u dva ujutru", rekao je i krenuo da se smeje, dok sam ja i dalje mirisala jastuk. Drogiram se ovim mirisom. Šta ću tek od sobe da uradim...

Iz misli me je izvadilo zvono na vratima. Zaboravila sam na onu kravu...

"Ko je to?", pitao me je Mihailo i ustao zajedno sa mnom.

"Znaš moju najbolju drugaricu Hanu...", rekla sam, na šta je on prevrnuo očima. Nikad neću skontati što se mrze.

"Idem onda ja...", krenuo je da priča, ali sam mu upala u reč. To mi je postala svakodnevnica.

"Ne! Ne moraš da ideš. Taman da nam pomogneš oko gostiju za rođendan. Znaš ljude iz škole tako da...", rekla sam, te je on ne rado klimnuo glavom. Nasmejala sam se i otišla da otvorim vrata, a ona je samo uletela unutra.

Hana je zapravo jako dobra osoba, nego se samo ponaša ponekad malo retardirano. Jako je dobar đak, tako da sam tu malo povukla na nju, i pre svega je jako dobar prijatelj.

Ima kovrdžavu braon kosu malo ispod ramena na kojoj voli da eksperimentiše. Ne tipa farbanje i to, nego kupuje neke maske za kosu i tako neka sranja. Ulja, losione, jedno vreme je i prala kosu pivom, ali je prestala zato što kaže da joj ipak ne odgovara. Oči su joj smeđe, ali dosta vuku na zelene. Visoka je i mršava, ali se tripuje da je debela pa stalno ide na neke dijete...

Izula se i krenula put dnevne sobe, kada je videla Mihaila odmah se ukopala u mestu.

"Šta će ovaj ovde?", rekla je iznervirano stavljajući torbu pored fotelje.

"On ima ime, a i mogla bi da ga ne mrziš baš tako otvoreno", rekla sam i sela na isto mesto kao malo pre.

"Pokušaću", rekla je, samo sam odmahnula glavom i opet uzela onaj jastuk koji mi je Mihailo odmah uzeo iz ruke i krenuo da odmahuje glavom.

"Dosta si ga mirisala. Nadrogiraćeš se", rekao je i bacio jastuk na skroz drugi kraj garniture.

"Šta ovde smrdi tako?", pitala je Hana i krenula da mlati rukom ispred nosa.

"Kaže se miriše. To je parfem koji mi je Mihailo kupio za rođendan", rekla sam i ustala da uzmem Haninu torbu iz koje sam izvadila svesku i malu pernicu.

"Koliko ja znam, rođendan ti je sutra. A i zašto ti je kupio muški parfem?", pitala me je.

Kako voli da zapitkuje.

"Jeste, sutra je. I nije bitno. Moram ovo da napišem i svima pošaljem poruke danas, a skoro je dva tako da krenite", rekla sam i krenula da zapisujem imena.

***

Nakon tri i po sata su već sve poruke bile poslate. Kasnije je došao i Dušan, tako da nam je i on pomogao. Sada sedimo u kuhinji za pultom, jedemo čips i mlečnu čokoladu. Obožavam tu kombinaciju.

Mihailu svaka dva minuta stižu poruke, tako da sam napokon odlučila da ga pitam ko je to.

Pomerila sam glavu u stranu tako da mogu da ga vidim.

"A ko ti je to?", pitala sam ga.

"Ma ovi su skontali da se nismo dogovorili u koliko ćemo sati izaći pa sad smaraju", rekao je, a ja sam se skroz okrenula ka njemu.

"I šta kažu?".

"Rekli su da će u pola sedam, ali to je na kraju preraslo u svađu između Marije i Uroša, kao i uvek", rekao je i prevrnuo očima.

"Zar njih dvoje nikad ne prestaju da se svađaju?", pitala je Hana. Ona je vrlo dobro upućena u situaciju sa njih dvoje tako da zna o čemu pričamo.

"Izgleda", rekla sam i vratila se jelu.

"Ništa, idem ja", rekla je Hana i krenula da ustaje. Obrisala sam ruke o krpu, i ustala sa šank stolice.

"Idem i ja, taman. Tea, nemoj da kasniš", rekao je Mihailo, a ja sam podigla ruke u znak predaje.

"Mihailo, možeš li ti malo da ispratiš Hanu? A da se ne pobijete usput?", pitala sam zato što me je stvarno mrzelo da sad idem da šetam.

Hana me je ubitačno pogledala, a ja sam joj se nasmejala i slegnula ramenima.

"Mogu", krenuo je da se smeje i otpratila sam ih pogledom do kapije dok su se oni već upustili u razgovor. Hvala Bogu...

Zatvorila sam vrata i krenula uz stepenice ka mojoj sobi da se istuširam, ali sam se brzo vratila u dnevnu sobu da bih uzela parfem.

I kada sam opet krenula uz stepenice pažnju mi je odvratilo zvono telefona. Otrčala sam do kuhinje i videla da me Nika zove.

"Eej Nika", javila sam se i nastavila da se penjem  gore.

"Pa gde si ti ceo dan? Nismo se uopšte čule, a i nisi se dopisivala u grupi sa nama malo pre", rekla je dok sam ja ulazila u dnevnu sobu, odnosno hodnik, na gornjem spratu.

"Mihailo mi je prenosio šta se dešava. Bila je tu Hana pa smo nas troje pravili spisak ljudi za moj rođendan. Biće nas oko pedeset, manje više", rekla sam i sela na krevet.

"Nisu se pobili valjda?", pitala je, a ja sam krenula da se smejem.

"Zapravo nisu. Eno sad je Mihailo otišao da je otprati".

"Mihailo? Naš Mihailo? Šta će to biti", rekla je i ja sam nastavila da se smejem.

"E pa čiji je ne znam, ali uglavnom kontam šta hoćeš da kažeš. Ajde idem da se tuširam pa ti dođi spremna za nekih dvadeset minuta da vidim šta ću da obučem", rekla sam, ustala sa kreveta i parfem stavila na noćni sto do kreveta.

"Ajde onda. Vidimo se", pozdravila sam je i prekinula vezu.

Bacila sam telefon na krevet i otišla u kupatilo.

***

Stojim u ormaru u šorcu i potkušulji i gledam svu garderobu koju imam.

Nemam šta da obučem.

U tom trenutnku Nika ulazi u ormar i odmah mi se nasmeje. Uzvratim joj osmeh i priđem da je zagrlim.

Odvojim se od nje i pogledam je. Svoju plavu kosu zavezala je u visok rep. Zelene oči istakla je maskarom i ajlajnerom, a na usne je stavila kožni karmin. Obukla je belo rozi krop top i crne kožne helanke.

Nikad neću shvatiti što se sređuje za livadu...

"Nisi morala baš toliko da se sređuješ. Ako išta, barem da nam Uroš ne bi zabalavio", krenula sam da se smejem, ona zajedno sa mnom i udarila me u rame. Protrljala sam ga i zakukala.

"Ajde da te obučemo", rekla je i otišla do dela s farmerkama...

devoted to