Ne verujem da je to ona. Kolika je to slučajnost? Istu ta Zvezdanu koju smo juče spominjali sa njenim malim bratom Igorom? Sumnjam.

Nikad je nisam nešto preterano volela, ali i nije baš da je mrzim.

Nisam mogla iz glave da izbacim njegove oči kada me je video. Te čudne emocije u njegovim predivnim očima. Kao da je bio iznenađen.

Šta ima da mi bude iznenađen živim i ja ovde!

Otvorila sam kapiju na dugme i sa njom, otvorila su se i vrata garaže u kojoj se nalazi moj motor i sada parkiran Aston.

Uzimam stvari, navlačim krov i izlazim iz auta. Tek je pola sedam, možda da nazovem Niku da dođe pa da je pitam da li ona zna nešto o Zvezdani.

To sam i uradila, samo što sam joj poslala poruku i rekla da dođe. Odgovorila je posle dva minuta i rekla da kreće.

Do tada, ja sam ležala na trosedu u svojoj sobi i pila sok od jabuke, kojeg, zahvaljujući Urošu, imam zalihe u sobi. Uzela sam laptop sa stola i uključila ga baš kada je Nika ušla u sobu. Mahnula sam joj dok mi je prolazila, te me poljubila u obraz i sela na fotelju preko puta mene.

"Imaš još soka?", pitala me je, te sam joj rukom pokazala na ormarić iza nje.

Uspravila sam se i stavila laptop na sto dok je Nika uzela sok.

"Nešto se desilo?", pitala je dok je otvarala flašu, a ja popila gutljaj svog.

"Videla sam nešto. Nisam sigurna da li sam dobro videla", rekla sam mršteći se. Samo nju znam da ima onako belu kosu, a još prirodna, u to sam teško poverovala. Izgleda poput žive barbike. Teško ju je promašiti.

"Pa progovori", rekla je zainteresovano za razgovor.

"Bila sam do Subotice. Malo da odmorim. Trebalo mi je da malo budem sama. Kada sam se vraćala, pre jedno deset minuta, u susret mi je išao Vuk. Kolima. I pored njega je sedela neka devojka. Mislim da je Zvezdana, ali nisam imala vremena bolje da je pogledam", rekla sam u jednom dahu dok je njoj izraz lica prelazio iz zbunjenog, u razumno, pa do zaintrigiranog koji joj i dalje stoji na licu.

"Pa, nju je teško pomešati sa nekim, ali nisam sigurna. Kako se oni poznaju?", pitala me je zbunjeno.

Da je meni išta jasno ne bih tebe zvala!

"Išli su u školu zajedno. Tako mi je Vuk rekao sinoć. Duga priča", rekla sam i bacila pogled na laptop koji je otvarao Netflix.

"Znam da ima dečka. Istog već oko tri godine, ali ne verujem da je to Vuk. Mogu je pitati kako se zove ili tako nešto?", rekla mi je, ali mi je zapravo tražila dozvolu da to uradi. Samo sam odmahnula glavom. Nije mi potrebno to, ako ima devojku sam će mi reći.

Barem bi bilo lepo od njega da to spomene.

"Nema potrebe. Neću da razmišljam o tome više. Hajde da gledamo neku seriju da skrenem misli", rekla sam, a ona je ustala i sela pored mene na trosed pokupivši laptop usput.

***

Sledećih četrdeset pet minuta prošlo nam je u gledanju The Vampire Diaries. Već smo pogledale celu seriju, ali volimo da je gledamo opet iako ne radimo to često zajedno.

Uvek se posvađamo zbog toga ko je lepši par. Ona obožava Dejmona i Elenu zajedno, a meni su u celoj seri najlepši par Klaus i Kerolajn, ali kako ona kaže to se ne računa, pa onda njoj u inat kažem da su bolji Stefan i Elena. Mada i jesu...

Ušla sam u kupatilo, operala zube, stavila parfem, svoj, i krenula za Nikom do ulaznih vrata.

Obule smo se i izašle iz kuće, a zatim i iz dvorišta. U skoro isto vreme kad i mi iz kuće su izašli Uroš i Mihailo, pa smo zajedno sa njima krenuli ka livadi.

Odvukla sam Mihaila malo ispred uz izgovor da imam nešto da mu kažem, što ovo dvoje nisu ni primetili zato što su se udubili u razgovor. Urošu su oči zasjale svaki put kada bi se Nika nasmejala što je i meni izbilo osmeh na lice.

Smuvaću ih ja jednog dana.

Mihailo i ja smo se nasmejali i krenuli ka livadi ostavljajući Uroša i Niku iza nas.

Malo smo poranili tako da još niko nije bio ovde. Nas dvoje smo seli na klupu i krenuli da pričamo o mom rođendanu koji slavim sutra. Svima sam poslala poruku i uglavnom će doći. Samo kažeš: biće piva i viskija, i odmah svi skaču na noge.

Propaliteti.

Za par minuta smo se svi okupili sem Alekse i Vuka.

"Hoće oni dolaziti večeras?", pitala je Nika, meni u čast...

"Čuo sam se s Vukom. Rekao je da će doći", rekao je Dušan i slegnuo ramenima. Pogledao je iza prema maloj ulici na početku koje se nalazi mala radnja. Okrenula sam se, te videla Vuka i Aleksu kako dolaze sa kesama u rukama.

Pogled mi se prikovao za Vuka... Gledala sam kako mu se mišići na listovima pomeraju dok šeta, kako mu kosa skakuće gore dole preko lica, kako mu se oči sijaju.

Okej, buljiš. Prestani.

Javio mi je moj glasić, po prvi put u pravom trenutku. Skrenula sam pogled na Niku koja je sedela do mene i smeškala mi se.

Napravila sam joj neku čudnu facu i pogledala ispred sebe. Za manje od minuta ispred nas su došli Aleksa i Vuk, te su ostavili kese pored drveta.

"Pa 'de si slavljenice?", pitao je Aleksa i zagrlio me dok sam sedela na klupi. Krenuo je da se pozdravlja sa ostalima kada mi je Vuk prišao.

O Bože! Ne znam kako da reagujem. Oči su mi opet bile prikovane za zemlju, ali sam podigla pogled kada sam videla Vukove patike ispred sebe.

Nervozno mi je nasmejao i iz kese izvadio moj zeleni sok od jabuke.

Zapamtio je!!!

Nasmejala sam mu se i uzela sok.

"Ćao", promumlala sam i odmah otvorila sok samo da bih nešto radila.

"Zdravo", rekao je, nasmejao se sigurnije i krenuo da se pozdravlja sa ostalima. Kada je zagrlio Mariju trnci su mi prošli telom.

Šta je to? Nikad to nisam osetila.

Ljubomora, rekla bih.

Javio se glasić. Do sada sam mislila da je muškog roda. Pa dobro. Čekaj.

Rekla ili rekao je da sam ljubomorna. Nisam ljubomorna! Meni je doneo sok njoj nije tako da me baš briga. Nek je jebeno grli do sutra ako hoće!

Rekoh ti.

"Ma puši ga", rekla sam slučajno naglas. Refleksno sam stavila ruku na usta, ali prekasno. Svi su se već okrenuli ka meni...

Glasić je krenuo da umire od smeha što me je još više iznerviralo.

"Kome ti to?", pitao je Dušan sa neodobravanjem. On mrzi kad psujem, i mislim da će tako ostati zauvek.

"Sebi", ovo sam bukvalno mislila zato što je moj glasić deo mene.

Je li?

Ili mi neko možda ubacuje nepoželjne misli u glavu? Ne znam.

"Okeej...", rekao je Aleksa i verovatno misleći da nisam normalna, ali sam ga zanemarila i nastavila da pijem sok.

***

Do jedan smo sedeli na klupama, pričali i zezali se. Sad hoće da igraju istina i izazov. Ne znam zašto, ali ne želim da učestvujem. Imam čudan osećaj u vezi ove igre.

"Ja ne bih. Samo ću da slušam", rekla sam i ostali su klimnuli glavom. Naslonila sam se na Dušana koji je krenuo da mi češka kosu, pa sam obratila pažnju na igru.

" 'Ajde krećemo od Alekse", rekla je Marija i primakla mu se bliže. Kako je željna pažnje Bože moj.

"Ja ću izazov", rekao je, pa je Marija bacila pogled na Uroša koji je sedeo između Nike i Mihaila, te vratila pogled na Aleksu i primakla mu se bliže.

Šta sad planira?

Pogledala sam Uroša u isto vreme kad i on mene i slegnuo je ramenima.

"Izazivam te da me poljubiš", rekla je odlučno, a mi smo zinuli. Šta radi ona!? Jao. Ne pokušava valjda da Uroša napravi ljubomornim? Moj glasić i ja smo umirali od smeha dok su je ostali i dalje gledali u čudu.

Neprirodno se nakezila Aleksi koji se brzo okrenuo ka meni i značajno me pogledao. Podigla sam ruku u znak odbrane i on se ne rado okrenuo nazad ka Mariji koja mu je tad, istog trena, usne preklopila svojima.

Aleksa nije izdržao ni sekund. Brzo se odvojio od nje.

Malo mi ga je žao sad, ali šta ćeš. Svi su krenuli da se smeju, a Uroš najjače što je Mariju pogodilo.

Zasrala si ga.

Baš si izgledala kao kurva, ali ja ti to neću reći.

Aleksa se i dalje nije pribrao, pa je Nika preuzela stvar u svoje ruke.

"Vuče?", pitala ga je.

"Ja ću istinu", rekao je i okrenuo se ka Aleksi koji ga je streljao pogledom.

"Imaš li devojku?", pitala je, na šta sam se ja ukočila. Prestala sam da dišem. Da li želim da znam odgovor na ovo pitanje? Nisam sigurna.

Podigla sam pogled i videla da Vuk već gleda ka meni. Kada su nam se pogledi sreli, opet je imao ono nešto u očima, ali se brzo okrenuo i pogledao Aleksu koji mu je skoro neprimetno slegnuo ramenima.

"Nemam", rekao je i meni kao da je nešto palo s srca. Aleksa se ukočio i značajno ga pogledao, Vuk mu je samo slegnuo ramenima, a on je samo krenuo da odmahuje glavom i udario se rukom po čelu.

"Imaš ili ne?", pitala je Nika iznervirano, pa je Vuk samo odmahnuo glavom.

Ne znam kako da opišem to što osećam trenutno. Neka vrsta oslobođenja, ali opet mi nešto ne da mira.

***

Igrali su istina izazov sve do dva. Tada je Nika naglo ustala i krenula da objašnjava kako se neće lepo naspavati za moj rođendan pa smo odlučili da svi krenemo kući.

"U koliko sati onda?", pitao me je Aleksa kada smo svi krenuli levo ka našoj ulici. Marija je otišla drugim putem zato što joj je brže, dok su Aleksa i Vuk hteli da nas isprate.

"Pa počinje u devet, mada ja tamo trebam da budem već u osam. Moram da odnesem sve stvari tamo".

"Pa dobro. Hoćeš da dođemo da ti pomognemo?", pitao me je Vuk, na čiji zvuk glasa sam se štrecnula.

"Ma ne morate stvarno. Dušan će ići sa mnom", rekla sam, pa su Uroš i Nika brzo okrenuli glave ka meni.

"Šta pričaš ti? Ja ću doći da ti pomognem", krenula je Nika da se dere, pa i Uroš zajedno sa njom.

"Dobro, 'ajde ne derite se!", svi su ućutali kada sam ovo rekla. Prevrnula sam očima i pošto smo bili ispred Markove kuće pozdravili smo se sa njim i nastavili dalje niz ulicu.

"Onda Nika ti dođi kod mene oko pola osam da mi pomogneš da spakujemo stvari u kola. Dušan će ići drugim kolima, pa Uroše možeš ti s njim", rekla sam, a on je klimnuo glavom.

"Mi ćemo isto doći da pomognemo", rekao je Aleksa pokazujući prstom na sebe i Vuka. Nasmejala sam se i pogledala na dole, zato što sam imala osećaj da crvenim. Promumla sam dobro, te smo nastavili dalje.

Kada smo stigli ispred moje i Dušanove kuće, krenuli smo da se pozdravljamo, dok nisam stigla do Vuka. Nisam znala kako da ga pozdravim. Razlikuje se od drugih, pa ne mogu ni isto da ga pozdravim, ali on je bio brži.

Uhvatio me je za ruke i primakao sebi u zagrljaj. Glavu sam naslonila na njegove grudi i udahnula parfem. Još lepše miriše nego što se sećam. Poljubio mi je teme na šta sam se trznula.

"Laku noć Tea", šapnuo mi je na uvo i usnama mi prešao preko obraza dok se odaljavao od mene. Ja sam samo ukočeno stajala i gledala ga. Bez reakcije, bez ičega. Slabašno sam se nasmejala, te je on uzvratio nakon čega smo se razišli.

Uroš i Mihailo su prešli put i ušli u svoju kuću dok su Aleksa, Nika i Vuk nastavili dalje niz ulicu. Da me Dušan nije povukao za ruku mislim da bih još barem dvadeset minuta stajala ispred kuće i gledala u ćošak iza kog je nestao...

devoted to