Nakon nekog vremena smo se vratile u moju sobu i kroz priču je saznala da sam gledala The Notebook. Rekla je da želi da ga pogleda ubeđena da će uspeti da ne zaplače.

Samo sam se nasmejala otvorila laptop i pustila film iz početka...

***

"Jebem ja tebi mater. Upropasti mi maskaru. Sad ću tvoju da uzmem. Što me natera ovo da pogledam", rekla je dok je na laptopu trajala odjavna špica filma. Samo je ustala sa kreveta i premestila se za što sa šminkom i otvorila svaku fioku u potrazi za vlažnim maramicama.

"Samo otvori drugu fioku sa leve strane", poslušala me je i izvukla iz pakovanja maramicu prelazeći s istom po podočnjacima i kapcima.

"Ja tebe stvarno ne razumem. Imaš toliko šminke ovde, išla si na kurs i opet se ne šminkaš. Ja da imam sve ovo ceo dan bih sedela za ovim stolom".

"Ja sam učila da šminkam zato što mi je tada bilo zanimljivo. A i znaš da ne želim da upropašćujem lice tim govnima", rekla sam, te je ona uvređeno stavila ruku na srce i nastavila da se šminka.

"Idem da se presvučem. Ti se posluži".

"Hoću. Ne brini", rekla je i široko mi se nasmejala.

Kada sam ušla u sobu, zvanu ormar, krenula sam da preturam u potrazi za nečim normalnim što je ovde teško naći. Uzela sam crveni košarkaški šorc i belu majicu na debele bretele.

Kada sam izašla iz ormara Nikol me je pogledala i nasmejala mi se, pa se vratila svom šminkanju. Već je bilo pola šest tako da sam joj rekla da požuri, dok je ja čekam dole.

Kada sam sišla prišla mi je mama i nasmejala mi se sklopivši ruke ispred grudi.

"Da li bi mogla da mi odeš do radnje po neko piće? Dolaze nam kumovi kasnije" , brzo je objasnila, na šta sam joj klimnula glavom i rekla kako ću otići samo da Nikol siđe. Zahvalno mi se nasmešila i pružila karticu.

Nakon par minuta je sišla i Nika, dok sam ja obuvala patike. Ona je obula neke bele sandale na koje sam prevrnula očima i uzela ključ od crnog Aston Martin Vanquisha S.

Sad je na nju bio red da prevrne očima.

Objasnila sam joj gde idemo i što, a ni ovako se nije bunila kada smo krenule ka kolima.

Sela sam na vozačko mesto, iako je Nika htela da vozi, ali i sama zna da nema šanse nakon što je ogrebala auto svog tate.

Ubacila sam ključ, kliknula dugme za start, te se začuo zvuk motora. Mislim da lepši zvuk u životu neću čuti.

Lagano sam izašla iz garaže i krenula ka radnji dok je Nika tražila neku muziku na šta sam joj rekla kako joj je motor lepši zvuk od bilo koje muzike.

Posle svega pet minuta sam se parkirala privlačeći veliki broj pogleda na nas.

Ako ćete da gledate barem se potrudite da se ne primeti.

Nika je odskakutala do kolica i uzela ih, te smo ušle u radnju.

Prvo je otišla po krofne, i iskreno, ne krivim je. Kupila ih je baš dosta uz izgovor da želi da ponese ostalima, te ih ubacila u kolica.

Kada smo krenule ka sokovima Nika se okrenula i mahnula nekome uz osmeh, pa sam se i ja okrenula, te spazila Vuka i Aleksu, na šta sam se ukočila. Krenuli su da nam prilaze, a Nika se sve glasnije i glasnije smejala mojoj reakciji.

Kada su došli do nas, Aleksa me je prodrmao kako bih došla sebi, i uspeo je, a Vuk se samo smejao.

Možda ipak postoji lepši zvuk od motora...

O, ne. Nisi mi ti sada trebao. I ne, ne delim tvoje mišljenje, glasiću.

"Pa zar se tako dočekuju prijatelji... Užas", počeo je Aleksa, te sam ga ošinula pogledom. Ne bih se začudila da su Nika i on u srodstvu...

"O'kle vi vamo?", pitala ih je Nika.

"Evo krenuli kod vas, pa svratili da Aleksa kupi pivo, nešto nam je žedan", rekao joj je Vuk, pogledao me i nasmešio se.

Moj pogled je ostao na njegovom licu i nakon što je on skrenuo pogled. Zagledala sam se u njegov osmeh. U rupice na obrazima, koje sam tek sada primetila. U oči koje svetlucaju nekim predivnim sjajem.

Oči.

Neko se zakašljao tako da sam skrenula pogled sa njegovog lica na svoje patike.

"Jeste peške?", oglasila se Nika. Šta li sad planira?

"Da... Što?", pitao je njen rođak.

"Pa ako hoćete da sačekate da Tea kupi šta treba mami da odnese, pa da idemo svi zajedno. Tea i ja smo kolima", sad sam ga ugasila. Lupila sam se rukom po glavi na šta su me ovo troje čudno pogledali.

Ako Vuk bude sedeo u istom autu kao ja, dok vozim, mislim da ćemo se slupati negde usput.

"Ma ne... nećemo da vam smetamo, srešćemo se tamo".

"Ma ne smetate. Odbacićemo vas mi, samo sačekajte da kupim par sokova pa idemo", rekla sam, na šta mi se Nikol podlo nasmejala.

Vratiću ti za ovo, nema potrebe da se osmehuješ.

" 'Ajde onda... Već je deset do šest", rekao je Aleksa, te smo zajedno krenuli ka sokovima. Neću moći da vozim. Već se sad tresem. Neću moći volan da držim.

I upravo je postalo gore. Nakon što sam od Nike uzela kolica i krenula ispred njih da nebi videli kako se tresem, Vuk mi se pojavio sa desne strane.

"Jesi li dobro?", upitao me je blagim glasom, od koga mi je srce preskočilo par otkucaja.

"Jesam, jesam. Samo mi je malo hladno ovde zbog klime pa...", rekla sam, na šta je on krenuo da skida duks. O, ne.

"Ne, ne, ne, dobro sam", nije me slušao, već me je samo ogrnuo svojom trenerkom. Kako prelepo miriše.

Kupiću ovaj parfem, majke mi, pa ću da ga prskam po sobi.

Okej...

Mislim da je ovo prvi put da se slažem sa svojim glasićem. Šta sa mnom nije u redu?

Zahvalila sam se, zbog čega mi se osmehnuo, te smo nastavili dalje. Ubacila sam par sokova i okrenula se ka ostalima.

"Ljudi, mislim da je to to", rekla sam kada se ispred mene stvorila Nika sa dve kutije sladoleda. Nasmejala mi se kao da me moli, te sam joj odgovorila osmehom i klimnula glavom, tnakon čega ih je ubacila u kolica uz pobednički osmeh na licu.

"Sada je to to", rekla je, te smo krenuli na kasu, pa je Aleksa usput uzeo pivo, i ja da bih ispala ljubazna uzela sam mu ga iz ruke i stavila u kolica.

Kako si mu ga istrgla iz ruke ne verujem da misli da si ljubazna...

"Platiću ja. Hoćeš ti nešto?", okrenula sam se ka Vuku. Ne znam odakle mi hrabrosti da ga pogledam...

"'Ajde kad već nudiš", osmehnula sam mu se pa je i on uzeo jedno pivo.

"A mene da pitaš?", zakukala je Nika.

"Mislim da si ti dobila i više nego dovoljno, ali 'ajde. I idi uzmi meni onaj zeleni sok od jabuke", klimnula je glavom i jurnula nazad dok smo mi stali na kasu.

Brzo se vratila sa sokom i još jednim pivom na šta sam samo odmahnula glavom i promrmljala sebi u bradu alokoholičari, ali me nisu čuli.

Sve sam platila karticom, nakon čega smo izašli iz radnje dok su oni preturali po kolicima da nađu svoje pivo...

"I? Gde su vam kola?", pitao je Aleksa, pa sam ja kao odgovor izvukla ključ iz džepa, te otključala auto dugmetom na šta je on zablicao.

"To nije tvoj auto, zar ne?", nasmejala sam se, na šta je on zinuo i krenuo da trči prema njemu.

Otvorila sam gepek, te mi je Vuk pomogao da ubacim sokove u njega, na šta sam pocrvenela i zahvalila sam mu se. Bila sam svesna toga da mi je sad vruće, ali nema šanse da mu vratim trenerku... Bar ne još, tako da sam provukla ruke u rukave pošto mi je sve vreme bila ogrnuta oko ramena. Rukavi su mi bili malo veliki, ali me nije bilo briga.

Aleksa se lepo smestio pored vozačkih vrata čekajući da mu dam ključ na šta sam frknula kroz nos i sklonila ga odatle.

"Kada si ti položila uopšte?", pitao me je kada je ne voljno seo na zadnje sedište. Baš kada sam krenula da odgovorim, Nika me je prekinula i to uradila umesto mene.

"Još sa šesnaest je položila. A motor pre par meseci".

"Motor?", pitao je Vuk zbunjeno.

"Da. Što se čudiš toliko?", pitala sam ga uz osmeh dok sam sedala na sedište.

"Ne bih rekao da si taj tip".

"Zar nismo još juče utvrdili da nisi dobar u pretpostavljanju stvari?", pitala sam ga, pa se nasmejao i krenuo da zaobilazi auto.

"Provozaćeš me jednom", rekao je, na šta sam se nasmejala i zatvorila vrata.

"Pa dobro. Aleksa, hajde, pomeri se malo", rekla je Nika, kada je Vuku preprečila put i krenula da seda na zadnje sedište. Ošinula sam je pogledom na šta se ona nasmejala, slegnula ramenima i preskočila moje sedište da sedne nazad.

"Dobro", rekla sam tiho, dok se Vuk već udobno smestio na suvozačko sedište.

Stavila sam ključ na mesto i pokrenula motor.

"U jebote. Tata će mi kupiti pošten poklon za rođendan", rekao je Aleksa na šta sam se malo opustila i nasmejala. Obrisala sam dlanove od šorc i vratila ih na volan. Udahnula sam par puta i lagano izašla s parkinga.

"Tea, možeš li da provozaš krug molim te?".

Reci svom drugu da se prebaci na zadnje sedište, pa ću moći.

"Naravno", odgovorila sam Aleksi i dala gas. Vuk me je gledao razgoračenih očiju, ali nije ništa rekao. Vratila sam pogled na cestu i prošla pored glavnog skretanja do centra pokušavajući da prekrijem nervozu.

Zvuk motora me je dosta opustio, tako da se par trenutaka kasnije uopšte nisam obazirala na to šta se dešava oko mene. Vratila sam se glavnom ulicom do radnje, pa otišla glavnim skretanjem prema mojoj kući.

Skrenula sam u našu ulicu i došla do kuće gde sam se parkirala u dvorištu.

"'Ajde. Razlaz", rekla sam i sačekala da oni izađu kako bih spustila krov i zaključala kola.

"Ovo su tvoja kola?", pitao me je Aleksa na šta sam ponosno klimnula glavom.

"Jesu, dobila sam ih za osamnaesti rođendan. Mada ih i Dušan ih često vozi kada ide na neki put, iako on ima svoj auto", rekla sam i slegnula ramenima.

"Pa koja kola ima Dušan?", pitao me je Vuk, ali sam ih, umesto da im odgovorim, odvela do garaže u kojoj se nalaze još tri auta.

"Jebem ti život", rekao je Aleksa dok je zagledao žutog Porshea 911 Carreru.

"To ti je Dušanov. Dobio ga je isto za osamnaesti, ali ne voli da ga vozi pošto mu je previše upadljiv. Glupost, iskreno. Više puta sam mu rekla da ga odveze u neki servis, ali on nikako da to uradi", rekla sam dok sam se naslanjala na zid pored vrata.

"Mamin auto je Audi Q7. Njega koristimo i kada svi zajedno idemo na neko putovanje ili slično".

"Čiji je ovaj?", pitao je Vuk, dok je pokazivao rukom ka crnom BMWu M4 2015, zbog čega mi se knedla napravila u grlu.

"Am... To je bio auto mog tate. Kupio ga je te godine kada je otišao i ostavio ga je nama, ali ga niko ne koristi. Ne znam zašto je tu uopšte još uvek", rekla sam kada je krenuo da me pecka nos.

Svaki put kada bih krenula da plačem, pre toga bi me zapeckao nos. Udahnula sam par puta i pribrala se.

Vuk se izvinio što je pitao, rekla sam da nema veze, te smo izašli iz garaže i zatvorili vrata.

"Idem samo mami da odnesem stvari, pa idite vi na livadu, ja ću doći za par minuta", rekla sam, pa su Vuk i Aleksa otišli, a Nika je ostala sa mnom.

"Pomoćiću ti", rekla je kada sam krenula da vadim flaše iz gepeka. Zahvalila sam joj se, te punih ruku krenule u kuću.

"Mama!", zvala sam je, pa je ona odmah došla do hodnika.

"Spasila si me, hvala ti", nasmejala sam joj se dok sam vraćala ključ od auta na mesto i zajedno sa Nikom odnela kese do kuhinjskog pulta. Vratila sam mami karticu pa smo nas dve krenule ka ulaznim vratima, ali me je mamin glas sprečio. "Čiji ti je to duks?"

Sranje. Šta sad da slažem?

"Pa... Bilo mi je malo hladno, a Nika je našla ovaj duks na zadnjem sedištu kola. Mislim da je Dušanu ostao", rekla sam što bi i mogla da bude istina zato što Dušan ima sličan duks.

Stvarno dobro lažem.

"Aha. Dobro. Lepo se provedite", rekla nam je uz osmeh na šta sam se nasmejala i uz uzdah olakšanja, zajedno sa Nikom, krenula ka kolima da uzmemo naše stvari.

"Lepo si se izvukla", rekla mi je Nikol, te sam se nasmejala i uzela dve kese sa krofnama i sladoledom koje smo ostavile pored kola.

Pružila sam joj kesu sa sladoledima, koju je ona rado prihvatila, otvorila kutiju i uzela sladoled od čokolade. Ponudila je i meni jedan, ali sam joj rekla da ću uzeti kad dođemo tamo.

Iz moje kese sam izvukla sok od jabuke, otvorila ga i popila gutljaj. Iako znam da je ovaj sok zelen zbog farbe i boja preukusan je....

devoted to