Dvadeset peti jun 2024.

"Molim, Uroše?", odgovorila sam na poziv spremajući sebi doručak.

"Jesi kući?", pitao je nervozno.

"Jesam, šta je bilo?", pitala sam već malo uplašeno.

"Tu sam za minut", samo je prekinuo vezu ostavivši me zbunjenu.

Napravila sam sebi kafu i sendvič, pa sela na pult čekajući ga da dođe.

"Evo me!", viknuo je i utrčao u kuću.

"Ne deri se Davina još spava", napravio je izvini izraz lica, pa seo do mene.

"Šta je bilo?", pitala sam zbunjeno. Cupkao je nogom i počeo da gricka nokte, tako da sam mu stavila ruku na nogu kao znak da prestane.

"Kupio sam joj prsten", pljunula sam kafu po njegovoj majici zbog čega je skočio sa stolice, pa je brzo skinuo.

"I ti mi to tako govoriš?! Dok jedem?!"

"Ti si mene popljuvala!", rekao je hodajući samo u šorcu po kuhinji.

"Imaš u mojoj sobi verovatno neku tvoju majicu", klimnuo je glavom, otišao gore, te se vratio par minuta kasnije u širokoj majici na debele bretele.

"Kupio si joj prsten?", pitala sam tiho.

"Jesam, ali ne znam da li će joj se svideti", zavukao je ruku u džep šorca, te izvadio malu plavu kutijicu. Gledala sam ne trepćući dok ju je otvarao.

"Uroše, predivan je! Svideće joj se!", rekla sam kada sam uzela kutijicu od njega.

"Oduvek sam sanjala o tom danu. Da vidim tebe i Niku nasmejane ispred matičara. To je toliko savršeno da nisam mislila da ću to ikad dočekati", oči su mi se punile suzama dok sam gledala u ovaj prsten. Vratila sam ga u kutiju, te mu ga pružila.

"Nemoj da plačeš, Tea. Da nije bilo tebe, ovo se sada ne bi događalo", još sam jače zaplakala pa ga čvrsto zagrlila oko vrata, a on mene oko struka. Jako me je stegao, tako da su me rebra malko zabolela, ali se nisam puno obazirala na to.

"Kada si mislio da uradiš to?", pitala sam nakon par minuta pokazavši mu pogledom ka prstenu koji je stavio u džep.

"Ne znam. Mislio sam možda da je odvedem na neku večeru ili nešto slično", cinično sam se nasmejala.

"Ne znam. Što se mene tiče, mogli bi da napravimo neku lepu atmosferu na livadi pa da je tamo veriš", počela sam da se smejem, dok me je on sasvim ozbiljno gledao, te se samo odjednom osmeh raširio njegovim licem.

"Ne, Uroše. Ne. Zajebavala sam se", već je bilo kasno. Napravio je neku sliku u svojoj glavi i tako će morati da bude.

Eto, Bog te je kaznio. Nikad nisi znala da ćutiš.

Goni se.

"Imam ideju. Zamislio sam sve. Donesi mi neki papir i olovku".

***

"Svima je sve jasno?", pitao je Uroš nakon što nas je sve okupio i ispričao svoj plan.

"Jeste, samo gde planiraš da nađemo baklje?", pitao je Aleksa namrštivši se.

"Ne znam brate. Naruči sa AliExpressa ako nema nigde", nervozno je pričao, slegnuo ramenima i prošao rukama kroz kosu.

"Naćićemo već negde. Imam par drugova u navijačima, videću sa njima", rekao je Dušan koji je već sat vremena sa nama preko spikerfona, pošto se vratio u Beograd pre par dana sa Nikolinom.

"Super onda. Javi Dušane", rekao je Uroš i prekinuo vezu.

"Jebote, nisam znao da si toliki romantik", rekao je Mihailo, zbog čega smo se svi nasmejali, a Uroš je iznervirano imitirao naš smeh.

"Videću tebe kad dođeš. Sve vas", svi su momentalno prestali da se smeju sem mene i Davine koje samo se još jače nasmejale.

"A što se ti mala smeješ?", pitao je Aleksa Davinu koja mu se izbekeljila.

"Hoćeš da odem po pištolj?", pitala je, nakon čega je podigao ruke u vazduh, a ona ponosno slegnula ramenima.

"Vuče, kada će doći Teodora? Hoću da se igram sa njom, vi ste mi dosadili", uvređeno smo je pogledali zbog čega je prevrnula očima.

"Ista si kao svoja sestra. Samo nešto očima prevrćeš. Ako hoćeš možeš odmah da odeš sa mnom po nju, samo što će ona uskoro trebati da spava", rekao je Vuk, pa sam zbog prve rečenice prevrnula očima, a on prstom pokazao prema meni da dokaže svoje.

"Može! Spavaću ja sa njom", klimnuo joj je glavom, te su oboje ustali.

"Hoćeš sa nama?", pitao me je Vuk, nakon čega sam mu odmahmula glavom i rekla da ću ostati sa njima, a on mi namignuo i izašao.

Još uvek nismo raščistili to kakav je naš odnos trenutno. Kada uhvati priliku me poljubi, dira kosu, i pravi te kratke i nežne dodire, ali još uvek ne znam na čemu smo.

***

"Idemo nas dve da spavamo", mahnuli smo Teodori i Davini, te svi opet seli u dnevnu.

"Dušan me je zvao. Uzeo je pet baklji. Doćiće za par sati", rekla sam nakon čega je Uroš klimnuo glavom.

"Gde je Nika uopšte?", pitao je Aleksa.

"Tek večeras dolazi iz Beograda. Išla je po neke stvari iz stana, šta ja znam. Šta mislite, da li bismo mogli već večeras do sve da spremimo?", svi smo brzo odmahnuli glavama.

"Uroše, nismo mi roboti pa da možemo da uradimo sve za dva minuta. Za sutra može sve biti spremno, ali za večeras nema šanse", rekao je Vuk, te prekrstio noge, pa prošao rukom kroz kosu tako da mu je sada padala preko lica.

Oduvek sam se divila načinu na koji mu se oči ističu kada mu kosa pređe do čela. Spojio je pogled sa mojim, pa sam svoj brzo sklonila ka napred, te ga malo nakon toga opet vratila na njega koji me je još gledao.

Zacrvenela sam se, te ustala kako bih se smirila.

"Idem da proverim da li su ove dve zapale", rekla sam, nakon čega sam čula njegov ciničan smeh, ali sam se samo okrenula i otrčala uz stepenice.

Ušla sam u sobu, te videla njih dve kako zagrljene spavaju jedna do druge.

Ušla sam u kupatilo pokušavši da smanjim brzinu otkucaja srca.

Kada sam se naglo sagnula da dohvatim neki papir koji je bio na podu, preseklo me je u predelu rebara, tako da sam se polako vratila u stojeći položaj i par puta duboko udahnula kako bi bol brže iščezla.

Skinula sam majicu, te stala ispred ogledala gledajući modricu od koje je ostao samo zelenkasti trag i blaga natečenost.

Uzela sam kremu sa police, te je blago utrljala. Shvativši da sam kese koje trebam da stavim preko kreme ostavila u sobi, uzela sam majicu u ruku, pa izašla iz kupatila polako zatvorivši vrata.

Kada sam se okrenula, videla sam Vuka kako sedi u stolici kod radnog stola tamnog pogleda uperenog u mene. Brzo sam majicu prebacila preko sebe.

"Šta radiš tu?", pitala sam tiho pokušavajući da se ne zacrvenim.

"Ne moraš da se skrivaš, video sam i više od toga", još sam se više zacrvenela , te, kako bih to prekrila, počela da tražim one kese.

"Šta radiš tu?", ponovila sam pitanje, te mu prišla videvši kese iza njega. Skupila sam hrabrosti, te ga pogledala u oči koju su poprimile istu nijansu zelene boje koju sam videla ono veče kada me je prvi put poljubio.

"Je l' to namerno radiš?", pitao me je kada sam se nagla preko njega da uzmem kese.

"Ne. Trebaju mi kese", rekla sam pokazavši mu ih. Pocepala sam jednu, stavila je na struk, te opet obukla majicu.

"Još te boli?", pitao je zabrinuto. Blago sam se nasmejala, pa odmahnula glavom.

"Ne puno", ustao je sa stolice, te krenuo da mi prilazi gledajući me u oči, dok sam se ja polako povlačila u nazad.

"Gde bežiš?", pitao me je kada sam udarila leđima od zid. Progutala sam knedlu, te pokušala da smirim disanje i otkucaje srca u isto vreme, ali kako bi mi se on približio, postajalo bi mi sve toplije i sve gore.

"Tata?", odahnula sam kada sam čula Teodorin glas koji ga je omeo. Samo sam se povukla ispod njegove ruke koju je prethodno stavio pored moje glave, te izašla iz sobe ostavivši ga sa ćerkom.

devoted to