Deveti jul 2020.

Budi me udarac nečega od parket. To ne zvuči dobro. Pogledam na mesto odakle je došao zvuk i vidim telefon sa okrenutim ekranom prema dole.

Baš sam ga zajebala sad. Ni dva dana ga nemam. Prekrstim se i uzimam ga sa poda, a on je, nekim čudom, čitav. Odahnem i uključim ga.

Na ekranu piše da je već prošlo dva, pa izlećem iz kreveta i ulećem pod tuš da operem kosu.

Nakon što je operem, obučem običan šorc i majicu na bretele, pa izađem iz kupatila.

Sednem na stolicu ispred stola sa šminkom, uzmem telefon, uključim fen i krenem da sušim kosu.

Uđem u našu grupu i krenem da čitam poruke...

_bozicic.a: Pa dobar dan omladino! Šta se radi?

niiki.radoicicc: Ja evo kod frizera

_bozicic.a: A što? Ideš negde?

niiki.radoicicc: Pa na rođendan

novicic_uros: Zna da ću ja biti tamo pa se sređuje hah

adamovic.d: I ja mislim hahah

kecmanovic__: Ja baš mislim da se ne sređuje za tebe nego za sebe. Želi sebi da bude lepa

adamovic.d: Bolje da si ćutala...

novicic_uros: E Maro, a jel ti dolaziš na rođendan?

kecmanovic__: Daa, što :)

novicic_uros: Pa ništa. Da javimo ovima što dolaze da ponesu više para. Taman podigni malo cenu, da i ti možeš da odeš kod frizera :)

ivkovic_vv: Brate, to je i mene zabolelo...

kecmanovic__: Zašto uvek moraš to da mi radiš? Da li mi se svetiš zbog nečega? Šta sam ja tebi uradila? Zašto me teraš da plačem i patim za tobom?! Ja te volim! Zašto mi to radiš?!

marko.kovacevic: Jao...

_bozicic.a: Opa

ivkovic.vv: Uh

niiki.radoicic: U...

adamovic.d: Bolje da si ćutala...

novicic_uros: Ha! Nisam znao da i kurve mogu da imaju emocije!

adamovic.d: Bolje da si ćutala....

Sa njima ne vredi pričati. On nju, slobodno možemo reći, mrzi. Uroš kaže da je to zato što me stalno povređuje, mada nisam sigurna da li je to jedini razlog.

Nakon što su raskinuli, Marija je u njega počela još više da se zaljubljuje. Patila je za njim, plakala, ali je uvek skrivala suze.

Želela je da svi vidimo kako pati. Želela je da je sažaljevamo, i dalje to želi, hrani se time.

Dosta puta sam joj rekla da prestane to da radi. Da joj to što plače neće pomoći da vrati Uroša, ali bila je uporna. Govorila mi je svoj plan, oduvek je imala plan kako da ga vrati. Mislila je da će on da se sažali nad njom i da će ponovo biti zajedno. Meni je to bilo bolesno. Mislila je da će neka ljubav da nikne iz sažaljenja, ali nikao je samo bes.

Uroša je to nerviralo. To što je stalno plakala za njim. Bio je daleko od toga da mu je žao, često se zapravo smejao. Vremenom ga je počelo sve više, i više zasmejavati.

Meni je žao Marije, ali ne zato što pati. Ona ne pati, pravi se. Nju bi mogla da opiše pesma. Attention. Cela pesma kao da je napisana za nju. I zbog toga mi je žao. Što se prodaje za malo pažnje. Bilo čije pažnje.

Zbog toga je Uroš stalno naziva svakakvim imenima.

Nisam želela da idem dublje u njihov odnos, zato što nije na meni da rešavam njihove probleme, a i njihov odnos zapravo više i ne postoji. Samo prazne reči koje plutaju između njih.

Htela sam da nazovem Uroša, zato što ipak mislim da je preterao, ali neću da se mešam. Nije na meni da to radim.

Iz misli me je prekinulo obaveštenje za poruku koje sam dobila. Od Marije. Jao hajmo sad...

kecmanovic__: Tea, izvini, ali mislim da neću doći na tvoj rođendan

adamovickaa: Štoo??

kecmanovic__: Videla si šta je napisao...

kecmanovic__: Ne želim više da prolazim kroz to.

kecmanovic__: Da gledam kako na svakih par sekundi skrene pogled prema Nikol. Pogleda je sa tolikom ljubavlju u očima. Tako je trebao mene da gleda...

adamovickaa: Nemoj zbog njega da sebi upropastiš šansu da se lepo provedeš. Ne obaziri se. Igraj, pevaj, ne gledaj ga.

kecmanovic__: Tea, ja pored celog kluba vidim samo njegovo lice...

adamovickaa: Jaoj Maro. Neću da te teram. Ako budeš htela da dođeš u bilo kom trenutku samo me nazovi.

kecmanovic__: Važi

Preteruješ ga Marija, preteruješ.

Pošto mi je kosa bila skoro suva, uzela sam četku i očešljala se.

Sišla sam u dnevnu sobu gde je sedeo Dušan i gledao u telefon.

"Ćao", rekla sam, te je podigao glavu.

"O, jesi se probudila?", pitao me je, na šta sam mu se samo nakezila i sela u fotelju.

"Bolje da je ćutala, a?", rekla sam kada je on opet vratio pogled na telefon i slabašno se nasmejao.

"Rekao sam joj", nakon ove rečenice nastala je tišina, koju sam opet ja prekinula posle par sekundi.

"Gde je mama?", pitala sam ga i on je ostavio telefon.

"Otišla je po tvoju tortu. Kaže da je ova u frižideru za kuću, a da ti je za rođendan naručila", rekao je, na šta sam klimnula glavom i ustala.

Otišla sam u kuhinju i izvadila tortu iz frižidera.

Rekla je da je za kuću jel da?

***

Ležim na trosedu u svojoj sobi i preko laptopa gledam Pretty Little Liars.

Nika bi trebala sad da dođe. Rekla sam joj da dođe ranije da mi pomogne oko kose, pošto me je mrzelo da idem do frizera.

Baš tad Nika ulazi u sobu držeći dve kese u rukama. Stavlja ih na krevet i seda u fotelju.

"Pa zdravo", rekla je i uzela sok sa stola koji sam krenula da pijem.

"Ćao", rekla sam i dalje zagledana u seriju, sve dok mi Nika nije uzela laptop i isključila ga. Prevrnula sam očima i ustala sa troseda.

"Sedaj tamo", rekla je pokazujući rukom prema stolici pored stola sa šminkom.

Kao po naredbi sam krenula prema stolu i zavalila se u stolicu.

Uzela je peglu i uključila je u struju, dok sam ja već izgubljena u svojim mislima, koje su sa rođendana, brzo prešle na Vuka.

Nisam sigurna da li je bio iskren što se tiče toga da li ima devojku. To mislim uglavnom zbog Aleksine reakcije. Nije mi trebalo ovo. Imam ceo život da se zaljubim u nekoga i ja se zaljubim sad. Nemam iskustva na tim poljima. Nepoznat mi je ovaj teren. Znam šta bih uradila da sam u nekom filmu, ali nisam. Ovo je stvaran život.

Ne želim da se vežem za nekog na taj način. Tim ljudima je najlakše da vas slome, okrenu vam leđa. To boli više od bilo koje fizičke povrede. Kažu da bi radije primili metak nego to osetili. Zato se toga plašim. Da ću biti povređena i da neću moći da se oporavim.

Da nekome neću biti dovoljna, da ću biti zamena, nečija igračka. Da njemu neću biti dovoljna. Da će se igrati mojim osećanjima i mojim srcem. Ona ne služe za igru. Služe za ljubav.

U današnje vreme je uvek tako. Zaljubite se u nekog ko nije sposoban da vam uzvrati osećanja. Ne znam da li će to biti i moj slučaj, ali bojim se. Ne mogu još da pričam o nečemu što ni ne postoji, što se nije desilo. Više ljudi je umrlo od slomljenog srca nego od bolesti, kažu. Verujem u to.

Da li bi mi bilo lakše da zanemarim osećanja? Da malo razmišljam mozgom? Da... To nisam odavno radila.

Mislim da je to jedino što trenutno mogu da uradim da zaštitim sebe. Zanemariću emocije. Moram da pokušam...

"Ah!", iz misli me je trgnuo bol u predelu vrata.

"Izvini!", viknula je Nika kada je videla da me je opekla.

"Brzo je otrčala po melem i hladnu vodu dok se meni crvenilo širilo po vratu.

Sjajno...

Pošto su ostali samo prednji pramenovi, ja sam ih završila dok je Nika zaprepašćeno gledala u moj vrat.

"Imaš...", rekla je pokazujući rukom ka svom vratu.

"Modricu? Pretpostavila sam", rekla sam uzimajući šminku iz stola.

***

Nika se svaka dva minuta izvinjava zbog masnice na šta joj samo odmahnem glavom.

Uroš i Dušan su me odmah pitali od kada imam dečka na šta sam prevrnuta očima i objasnila šta se desilo zbog čega su pocrkali od smeha.

Oko pola osam Nika je iz kesa izvadila njenu haljinu i štikle, pa otišla da se obuče, pošto smo sve stvari prebacili u kola. Uroš sedi dole sa Dušanom, dok čekaju Aleksu i Vuka.

Stalno sebi ponavljam da moram da zaboravim na osećanja prema njemu, ali kako minuti prolaze meni se sve veće uzbuđenje budi unutar stomaka. Još jedan čudan osećaj. Koliko ih ima?

Baš tada Nika izlazi iz kupatila u bež štiklama i haljini do kolena iste boje. Njena plava kosa joj pada preko ramena u talasima, a oči joj ističe malo tamnija šminka.

Urošu nam neće biti dobro...

Zinula sam kada je izašla i stavila ruku na srce.

"Ti hoćeš da Uroš dobije srčani?"

"Pa nije neophodno", rekla je i krenula da se smeje zajedno sa mnom. Došla je do kreveta, sagla se i uzela dve kutije koje sam tamo ostavila, te mi zabrinuto prišla.

"Kako ćeš da sakriješ to?", pitala je uzimajući puder sa stola. Samo sam odmahnula glavom.

"Neće pomoći puder. Potrudiću se da sakrijem kosom, nema mi druge", klimnula je glavom, te se još jednom izvinila.

Nisam sigurna da li je samo ona smotana, ili sam ja baksuz...

Pružila mi je kutije, proguravši me u kupatilo da se presvučem.

Iz kutije sam izvadila haljinu i obukla je. Haljina mi je malo iznad kolena i skroz je pripijena uz telo. Osećam se iznenađujuće udobno u njoj, iako nisam navikla da nosim ovakve haljine.

Iz druge kutije vadim ogromne krvavo crvene čizme i navlačim ih na noge. Čim sam stala na noge bila sam makar još deset centimetara viša. Pogledala sam se u ogledalo, ali nisam se prepoznala. Nisam se prepoznala iz više razloga.

Mrzim da nosim haljine i da se sređujem. Da trošim dragoceno vreme svog života na biranje odevnih kombinacija. Mada sam ovog puta bila i više nego zadovoljna svojim izgledom. Uvijena braon kose do leđa i crvena šminka koja mi se lepo slagala uz tamne oči, najviše su se isticale.

Jedina stvar koja me nervira jeste plava fleka na vratu preko koje prebacujem kosu u pokušaju da je sakrijem.

Izlazim iz kupatila, te Nika diže pogled sa telefona nakon čega joj vilica pada na pod.

"Neće samo Uroš dobiti srčani", rekla je i krenula da se smeje, dok sam ja ostala mrtva ozbiljna.

Kad je videla da se ne smejem ustala je i pitala me šta je bilo. Ne mogu sad da joj pričam o tome, tako da sam joj rekla da nije ništa. Sa noćnog stočića sam uzela ogrlicu, te telefon, nakon čega smo krenule dole.

Srce mi je tuklo sve brže i brže, te sam uz dubok uzdah krenula da silazim niz stepenice.

U dnevnoj sobi su sedela njih četvorica slično obučeni. Crne farmerke i bela košulja. Sem Dušana koji umesto košulje nosi belu majicu kratkih rukava sa kragnom koju sam mu kupila u Novom Sadu.

Svi su se okrenuli ka nama i ućutali čim su nas videli. Uroš je stavio ruku na srce i zinuo. Aleksa i Dušan su samo podigli obrve i krenuli da trepću kao da ne veruju šta vide, a meni se pogled zaustavio na Vuku.

Zadržao je dah i prošao rukom kroz kosu. Mislim da je krenuo da se znoji.

Teodora, ne gledaj ga.

Eto ga moj glasić. Hvala ti. Skrenula sam pogled s njega na Dušana koji je ustao i krenuo da odmahuje glavom.

"Samo mi reci ako te neko popreko pogleda. Glava će da mu leti", rekao mi je Dušan i pružio mi ruku. Nasmejala sam mu se i prihvatila je. Oduvek je bio zaštitnički nastrojen prema meni. Na moru ove godine je čak i pretukao nekog dečka koji me je pogledao. Samo pogledao. Rekla sam mu da preteruje. Da mnogo preteruje, ali njega nije bilo briga.

Svi su ustali sem Uroša koji je i dalje gledao u Niku. Sad shvatam o čemu Marija priča. Vidi se taj neki sjaj očima dok je gleda. Bože, zašto ona mora da bude toliko tvrdoglava? Boljeg dečka od njega neće naći. Bio bi joj veran kao pas, trči za njom već sad, kako bi tek u vezi...

Napokon je ustao i pružio Niki ruku. Šok za sve nas bio je to što mu se Nika nasmejala i isprepletala svoje prste sa njegovim. Nas četvoro smo stojali u čudu i gledali ih dok je Uroš imao najjaču reakciju od svih nas.

Zinuo je, podigao njihove isprepletane prste i pokazao na njih kažiprstom druge ruke sa ogromnim osmehom na licu. Svi smo krenuli da se smejemo, te smo izašli iz kuće.

Pošto je Dušan uzeo mamin Audi, mislili smo da će Uroš, Aleksa i Vuk ići s njim, ali kako Uroš neće da pusti Niku dala sam mu ključ od mog Astona da bi njih dvoje bili malo sami.

Ajde Bože pomozi nam da Uroš sad ne sjebe nešto...

Ušla sam na zadnje sedište maminog Audia, Aleksa je brzo otrčao do prednjeg sedišta, tako da Vuk mora pored mene.

O, ne.

devoted to