Kada su se povukli kroz gužvu videlo se kako se klate i jedva stoje na nogama. Pridržavali su se za šank dok su im se razne boje precrtavale po licu.

Kad su došli do nas, Vuk je nastavio napred usput me pogledavši i verovatno se popevši gore, dok je Uroš seo na stolicu do Nikine.

Suze su joj se i dalje padale kada ih je Uroš  obrisao sa njenih obraza. Odjednom je popila još jednu čašicu nekog pića ne obazirevši se na Uroša koji ju je zbog toga brzo okrenuo sebi, nakon čega su im lica bila odvojena svega par milimetara.

Napućila sam usne i raširila oči, okrenuvši glavu ka napred, ali sam ih i dalje posmatrala sa strane.

Već u sledećem trenutku su im pogledi pali na usne onog drugog, te je Nika preuzela stvar u svoje ruke.

Uhvatila ga je oko vrata i pribila bliže sebi, a on je svoje ruke stavio na njen struk. Samo sekundu kasnije usne su im se spojile i sa gornjeg sprata su se čuli uzvici i blicevi koji su nam zaslepljivali oči. Oni su se samo nasmejali i nastavili ono što su malo pre počeli...

Bacila sam pogled na gornji sprat gde sam videla Dušana, Mihaila i Aleksu kako se smeju i snimaju ih od gore.

Nasmejala sam se srećno i pogledala ka gore zahvalivši Bogu što mi je uslišio molitve.

Osetila sam neku ruku kako me obgrljuje oko struka, tako da sam se brzo okrenula i toj osobi, iste sekunde, opalila najjači šamar koji sam mogla u tom trenutku. Moje mlitave ruke nisu baš sarađivale, tako da nisam udarila previše jako, ali dovoljno jako da mu iskrvari usna... Kada se moj pogled usmerio ka njemu, videla sam poznato lice kako stavlja ruku na usne i briše krv.

"Vuče! Izvini! Mislila sam da si otišao gore! Nisam znala da si to ti", rekla sam, pokušavajući da nadjačam muziku koja je treštala iz zvučnika. Skočila sam sa stolice, ali zažalila istog trenutka, zato što mi se zamantalo u glavi. Uhvatila sam se za njegovo rame i sačekala par sekundi da dođem sebi. Kada mi se vid razbistrio uhvatila sam Vuka za obraze i posmatrala njegovu napuklu usnu.

"U redu je", rekao je preplićući jezikom dovoljno glasno da ga čujem. Baš je pijan.

"Sačekaj me tu", rekla sam mu na uvo, te ga spustila na stolicu. Prošla sam pored Uroša i Nike, koji su se već zadubili u svoj posao, zbog čega mi je palo na pamet da im kažem da uzmu sobu, ali sam preskočila to i krenula ka stepenicama.

Biće mi problem da se popnem u ovim štiklama uz blago mantanje u glavi, koje je skoro i prošlo, ali me je zato glava ubijala. Držala sam se za ogradu i nekako uspela da se popnem uz stepenice. Već sam mogla da vidim Dušana, Mihaila, Hanu i Aleksu kako stoje naslonjeni na ogradu i posmatraju šta se dole dešava.

Kada su čuli bat mojih potpetica, okrenuli su se ka meni i potrčali da me uhvate.

"Zašto si ti pijana?", pitao je Dušan, vidno besan, što me je zasmejalo.

"Nisam pijana. Pila sam vodu u onim malim čašicama", rekla sam pokazujući prstom veličinu čašice, pa krenula da se smejem.

"Šta ću sada s tobom da radim?", pitao je i spustio me na kauč. Slegnula sam ramenima i sa stola uzela telefon. Pisalo je da je pola jedan ujutru.

Namrštila sam se i uzela ključeve od kola sa stola, pa krenula opet ka stepenicama. Aleksa je razgoračio oči, uzeo mi ključ iz ruke i spustio me nazad na kauč.

"Šta si ti mislila sa ovim?", rekao je pokazujući na isti onaj ključ koji mi je upravo uzeo.

"Moram da odvedem Vuka kući", rekla sam i opet krenula da ustajem. Sada se tu pojavio Mihailo sa flašicom vode u rukama. Otvorio ju je i pružio mi. Rado sam je uzela i iz par gutljaja popila celu flašicu.

"Zašto?", pitala je Hana dodavši mi još jednu flašu vode.

"Opalila sam mu šamar i sad mu krvari usna", rekla sam, na šta su njih četvoro krenuli da se smeju.

"Ne želim da znam šta se desilo. Odvešću vas ja, pa ću uzeti moja kola da se vratim ovde", rekao je Mihailo, pa mi pomogao da ustanem, iako mi sad već nije trebala pomoć. Opet mi se malo zamantalo kad sam ustala, ali se vid brzo izbistrio.

"Možeš li onda i mene da odbaciš?", pitala je Hana, nakon čega joj je on klimnuo glavom i nasmejao se.

Uzela sam telefon, te krenula ka stepenicama, dok mi Mihailo, još uvek, nije puštao ruku. Kako smo silazili, muzika je krenula da se pojačava. Otišla sam do mesta gde sam ostavila Uroša, Niku i Vuka, ali njih dvoje tu nije bilo.

Ne želim da mislim o tome gde su sada. Vuk je sedeo tamo gde sam ga i ostavila, okrenuo se ka nama, tako da mi je zastao dah kada sam ga opet videla.

Imao je otisak krvi na usni, ali to nije kvarilo njegov predivan beli osmeh. Oči su mu se ozarile i raširio je ruke kada me je video.

"Tea!", viknuo je i zagrlio me. Miris parfema i alkohola mi je popunio nozdrve. Koliko god mi se gadio miris alkohola, ovo je bila predivna kombinacija.

Odvojila sam se od njega i uhvatila ga za ruku. Ne znam odakle mi hrabrosti za to, valjda alkohol ima ulogu u tome...

"Idemo", rekla sam i povukla ga za ruku, dok se on nevešto spustio na noge. Pozdravila sam se sa par prijatelja i krenula ka izlazu.

Talas hladnog vazduha nas je zapljusnuo kada smo izašli iz kluba. Brzo smo otišli do mog Astona, pa seli na zadnje sedište dok je Mihailo seo napred, a Hana pored njega. Upalio je kola i izašao sa parkinga. Kako smo se odaljavali, muzika je bila sve tiša i tiša, tako da je posle par trenutaka više i nisam čula.

Vuk je odbio da pusti svoju ruku iz moje, tako da sada sedimo na zadnjem sedištu auta držeći se za ruke.

Srce mi kuca nenormalnom brzinom, ali ne želim da skrenem pogled sa prozora. Ne želim da znam šta bi se desilo ako bih ga pogledala u oči. Pijani smo. To nikada ne donese ništa dobro...

***

Nakon što nas je Mihailo ostavio kući i parkirao mi auto u garažu, te uzeo svoj kojim će da odbaci Hanu kući i vrati se u klub.

Pokušali smo da budemo što tiši kako ne bi probudili moju mamu koja spava na donjem spratu, što je bio mali problem zato što se Vuk saplitao o sopstvene noge.

Ja sam već mogla normalno da šetam, ali sam i dalje imala problema sa glavom. Užasno je bolela. Pomogla sam Vuku da se popne uz stepenice, pa smo otišli u moju sobu. Zatvorila sam vrata, dok se on već nalazio na mom krevetu sa rukama ispod glave.

"Baš ti je lepo ovde", rekao je kroz šapat dok sam ja palila svetlo. Još više me je zabolela glava, tako da sam ga momentalno ugasila.

Došla sam do kreveta i izula se, ne pazeći gde ostavljam čizme već sam ih samo bacila na pod. Pošto nisam ništa videla uključila sam svetlo na lampi koje nam nije toliko smetalo.

Otišla sam do kupatila i izvadila štapiće za uši, tufere i hidrogen iz fioke. Kada sam se vratila u sobu Vuk je u rukama držao parfem.

Njegov parfem.

Potrčala sam prema njemu i brzo mu ga izvukla iz ruke, pa stavila u fioku radnog stola.

"Odakle tebi to?", pitao je polu sklopljenih očiju sa preslatkim osmehom na licu, koji je i mene naveo na smeh.

"Možeš li da zaboraviš da si ga video?", pitam i sednem pored njegovih nogu.

"Šta da zaboravim?", pitao je sarkastično i uspravio se. Kako može ovako pijan da bude sarkastičan?

"Dođi", rekla sam i povukla ga bliže sebi da bih mogla da mu očistim ranu sa usne.

"Stvarno izvini za ovo. Nisam znala ko je, pa sam se uspaničila", samo je odmahnuo glavom i nasmejao se, ali mu je osmeh nestao sa lica iste sekunde kada je krv ponovo potekla. Uzela sam tufer i brzo ga prislonila na njegovu usnu.

"Nemoj da se smeješ. Tako zatežeš kožu pa krv može lakše da ti procuri", rekla sam i sklonila tufer kada sam videla da je krv prestala da teče.

"Kako ti to znaš?", pitao je prevrćući jezikom i naglašavajući neke reči.

"Dušan se pre stalno tukao. Ja sam brinula o njemu", pričala sam mu dok sam stavljala hidrogen na štapić, zato što će mi sa njim biti lakše da mu očistim ranu.

Približio mi se i ruke stavio iza sebe tako da se pridržava na njih. Kada sam podigla pogled zaboravila sam šta treba da radim. Oči su mu se sijale, a zlatna kosa mu je bila razbarušena i dodirivala je čelo.

Opet sam osetila onaj nagon u prstima da mu njima prođem kroz kosu, samo što je ovog puta, alkohol to uradio za mene.

Levu ruku sam primakla njegovoj kosi i prošla kroz nju, tako da je on iste sekunde zatvorio oči. Na licu mu se moglo videti zadovoljstvo i uživanje, dok sam mu nežno uvijala pramenove kose prstima.

Bila je tako mekana da sam je pod prstima jedva i osetila. Drugu ruku sam primakla njegovoj usni i štapićem mu obrisala krv sa iste. Kada se kap krvi pomešana sa hidrogenom krenula slivati niz njegovu usnu palcem desne ruke sam je obrisala na šta je on momentalno otvorio oči.

U njima se jasno mogla videti požuda kada je svoj mračan pogled sa mojih očiju prebacio na moje usne. Svoju levu ruku sam izvadila iz njegove kose i stavila je na njegov vrat, koji se zbog tog dodira naježio.

Drugu ruku sam sa njegovih usana prebacila na njegov obraz, pa se on podigao i ruke, takođe, stavio na moje obraze, te se kutom usne nasmešio. Kada sam videla taj osmeh srce mi je još jače zalupalo tako da sam se zapitala u kom će mi trenutku probiti grudni koš. Zagrizla sam donju usnu, na šta je njemu osmeh spao sa lica i oči poprimile još tamniju nijansu zelene boje...

"Ne radi to", prekorio me je, zbog čega sam pustila usnu i nasmešila se.

Noge sam sa poda prebacila oko njegovog struka i sela mu u krilo, pa je ruke, sa mojih obraza, prebacio na moj struk. Zapitala sam se odakle mi ovolika hrabrost, ali izgleda, da niko nije mogao da mi da odgovor na to pitanje pošto je moj glasić gledao ovu predstavu sa rukom na ustima nemoćan da išta kaže.

Pre nego sam stigla da odreagujem njegove usne su već zarobile moje. Uhvatio me je nespremnu. Nisam znala kako da reagujem.

Prepusti se.

Vikao je moj glasić, iako nije morao. Iako je moj mozak govorio da je previše rano, moje srce je govorilo suprotno i nije mi dalo da se odvojim od njega. Prepustila sam nepoznatim osećajima da me vode.

Koža me je pekla na svakom mestu gde se dodirivala sa njegovom. Dlanovi, obrazi, čak osećam toplinu njegovih ruku i preko haljine na struku. Ruku sam opet provukla kroz njegovu kosu i umrsila je još više. Dah nam se mešao, pa tako i miris alkohola zajedno sa njim. Na usnama sam mogla da osetim tragove krvi, koja je opet krenula da lije, ali nismo obraćali pažnju na to.

Ugrizao mi je donju usnu, tako jako, da više nisam bila sigurna da li je krv koja se meša kroz naš poljubac njegova ili moja.

Kada smo ostali bez vazduha usne su mu sletele na moj vrat koji je ugrizao u blizini modrice koju mi je Nika napravila peglom za kosu, te vratio usne na moje.

Kada smo po drugi put ostali bez vazduha odvojili smo se, te je on naslonio svoje čelo na moje. Disali smo u istom ritmu. Umirila sam svoje, ali srce nije prestalo da tuče.

Prvi put u životu je udaralo ovako jako, ovako glasno da je i on mogao da ga čuje.

Odvojila sam se od njega i krenula u kupatilo uz izgovor da idem da se presvučem. I dalje sam bila u haljini...

Nasmejao mi se kutom usne, tako da mu se rupica stvorila u obrazu, pa me je pustio.

Kada sam ušla u kupatilo, zatvorila sam vrata, naslonila se na njih i skliznula na pločice. Ruku sam stavila na srce kako bih osetila jačinu kojom lupa, mada to nije bilo potrebno da bih ga čula. Odzvanjao mi je u ušima.

Ustala sam, pogledala se u ogledalo i prva stvar koju sam ugledala bile su moje krvave usne i tragovi ugriza po istima.

Skinula šminku, pa i haljinu koju sam ostavila na mašini za veš, te obukla šorc i majicu u kojima spavam. Kada sam zabacila kosu iza ramena da bih se umila, primetila sam crveni trag na vratu malo iznad modrice od kog znam da će se pojaviti još jedna.

Kada sma ponovo ušla u sobu ugledala sam Vuka kako leži sa rukom ispod glave i zatvorenim očima. Zaspao je. Maleni osmeh mu je poigravao na usnama čak i u snu.

Nisam htela da ga budim tako da sam ga samo pokrila frotirom i pomerila ga malo u stranu kako bih i ja imala mesta da legnem.

Vratila sam se po telefon i stavila ga na punjač. Otišla sam do terase i otvorila vrata da bi ušlo malo vazduha, pa legla pored Vuka.

Gledala sam ga neko vreme. Usne su mu bile crvenkaste, a lice opušteno. Duge trepavice su skrivale njegove predivne oči. Ugasila sam lampu i sa osmehom, utonula u san...

Kraj retrospekcije

devoted to