Nakon što sam otpratila Dušana bilo je podne. Kada sam parkirala auto, krenula sam do Knez Mihailove kojom trenutno šetam i razgledam u koju radnju prvu da uđem, ali me u tome ometa poznata barbika koja se, takođe, začudi time što me vidi.

Zabaci kosu iza ramena, na šta prevrnem očima i namrštim se kada krene da mi prilazi. Hoda previše samouvereno. Noga ispred noge, kukove zabacuje u jednu, pa u drugu stranu i na svakih par sekundi kosu prebacuje s jednog na drugo rame.

Ja sam stojala skamenjeno još od trenutka kada sam je ugledala. U glavi su mi se premotavale slike dana kada sam je videla nasmejanu kako sedi u Vukovim kolima. Od tog dana mi je postala mnogo iritantna.

Bože, šta ljudi vide u ovoj kurvi?!

"Zdravo", kiselo me je pozdravila uz dodak, veštački osmeh. Odvratila sam istim pa odlučila da progovorim.

"Odakle ti ovde?", pitala sam je, kada je ona stala pored mene i rukom mi pokazala na kafić sa naše desne strane. Ne voljno sam krenula za njom i sela sa suprotne strane stola. Stavila sam  telefon na sto, na šta je ona zinula i uzela ga u ruke.

Kurva.

"Šta je ovo?!", krenula je da se dere tako da nas je čuo ceo kafić.

"Telefon", rekla sam sa velikom dozom sarkazma na šta me je namrgođeno pogledala, i nastavila da opipava telefon kao da je nuklearna bomba iz prvog svetskog rata.

"Koji telefon?", pitala me je i nasmejala se kada je videla masku na kojoj je bio Theo James. Dobila sam je naknadno kao Aleksin poklon za rođendan.

"iPhone 12 pro".

"Zar to postoji?", pitala me je kada je vratila masku na telefon i vratila ga nazad na sto.

"Vidiš da postoji. Samo još nije u prodaji", rekla sam i laktovima se naslonila na rukohvate stolice, dok je ona sedela prekrštenih nogu i ravno ispravljenih leđa.

"Odakle tebi onda?", naglasila je ovo tebi, zbog čega sam htela da joj pomrškam sve po spisku, ali sam udahnula par puta i smirila se.

Imam kratke živce. Jako kratke.

"Bio mi je rođendan prekjuče. Dobila sam ga od mame. Gde ga je našla stvarno ne znam", rekla sam i ućutala kada nam je prišao mlađi konobar. Ima sigurno oko dvadeset pet godina...

"Izvolite?", pitao je ljubazno gledajući u Zvezdanu, i verovatno je zamišljajući kako leži gola ispod njega optužena na nekom od ovih stolova.

Neće biti ni prvi ni poslednji. A kako i ne bi? Nije kao da je puno ostavila mašti. Mene bi se mama odrekla kada bih se ovako oblačila. Štikle od četrnaest centimetara, mini suknja, koja i ne sakriva sve što bi trebalo i providna majica malo ispod grudi. A na sve to, da napomenem, da je napolju oko osamnaest stepeni.

"Ja bih produženi nes sa mlekom", naglasila je reč produženi od čega sam dobila nagon za povraćanjem.

Jadan taj njen dečko...

Konobar se zacrveneo i nasmejao dok je zapisivao nešto u svoj blokčić. Okrenuo se ka meni, te kada je primetio da nisam oskudno obučena kao ova gospođica preko puta mene, vratio se u konobara od koga možete očekivati samo narudžbinu.

"Za Vas?"

"Ceđenu pomorandžu", rekla sam, nakon čega je otišao. Vratila sam pogled na dotičnu preko puta mene koja mi se kiselo nasmejala.

"Čula sam da ti je bio rođendan. Žao mi je što ti nisam čestitala. Tek sam juče saznala. Zbog žurke".

"Da. Pozvala bih te, ali bilo je ograničeno. Žao mi je", mislim da bi i moja baba osetila sarkazam u ovoj rečenici, dok se ona samo nasmešila i zabacila kosu u stranu.

"Znam. Rekao mi je Vuk", na spomen njegovog imena sam se ukočila.

"Jeli? Kako to da se vi toliko družite?", pitala sam, ali kada je krenula da odgovori došao je konobar. Meni je stavio ceđenu pomorandžu na sto, dok je Zvezdani, uz veliki osmeh, kafu stavio na sto, i rekao "za Vas produženi" i nasmejao se.

Prevrnula sam očima, nakon čega je odlepršao od nas.

"Pa, ne viđam te često u Beogradu. Ovde si poslom ili...", pitala me je, pa prinela šoljicu kafe svojim mat crvenim ustima.

"Odvezla sam Dušana na aerodrom. Mislila sam da kupim par stvari, pa da se vratim. Trebali bi da izađemo večeras", rekla sam, te prinela čašu soka usnama i popila gutljaj.

"Moram da svratim jedan dan. Stvarno nisam bila odavno. Došla sam ovde po neke stvari iz stana, mada ću verovatno ostatu još neko vreme. Volim ovaj grad", rekla je osvrćući se oko sebe.

"Mogla bi da svratiš nekad. Baš nam je lepo", a biće još lepše kada ti dođeš.

"Hoću. Ostajem ovde još oko nedelju dana. Nakon toga bih trebala da se vratim kući po Igora, pa ćemo onda nas dvoje ići na more. Nismo još sigurni da li će neko ići sa nama. Na moru ćemo ostati negde do polovine avgusta. Idemo na neko ostrvo u Americi. Mislim da se zove Florida. Nisam sigurna", prinela sam cašu ustima kako bih maskirala osmeh. Ostrvo Florida. Zanimljivo. Čudilo bi me da zna da je Balkan poluostrvo.

"Pa lepo", samo sam rekla i pogledala na sat koji je pokazivao dva sata popodne.

"Žuriš negde?", pitala me je vraćajući šolju na mesto.

"Ne. Nego, ne verujem da ću se ipak vraćati kući večeras. Verovatno ću da prespavam ovde", rekla sam i popila sok do kraja.

"Možeš kod mene u stan. Ne verujem da će se moj dečko ljutiti. Kući je trenutno. Nije ovde", rekla je, tako da sam se zapitala od kada je ona ovako ljubazna, ili samo planira da me polije vodom dok budem spavala.

"Ma ne. Ne želim da ti smetam. Uzeću sobu u nekom hotelu. To mi je najmanji problem", nasmejala sam joj se, i ljubazno joj odgovorila u slučaju da je bila ozbiljna kada me je pitala da prespavam.

"U redu onda. Drago mi je da smo se videle. Već neko vreme nisam pričala ni sa kim iz vaše ulice. Drago mi je da sam te srela", rekla je i ovog puta mi pokazala jedan od svojih iskrenijih osmeha. Ko je ona? Gde je nestala ona kučka od malo pre?

"Takođe", rekla sam i iz svog novčanika izvadila pare da platim, ali me je ona u tome prekinula.

"Šta radiš? Ja ću platiti", rekla je i krenula da vadi novčanik na šta sam ja krenula da se smejem, pa me je ona u čudu pogledala.

"Ne, stvarno. Ja ću da platim. Ne štrecaj se oko toga. Vidimo se", nasmejala sam joj se, uzela telefon i ušla u kafić, pa stala ispred šanka gde je stojao isti onaj konobar koji nam je doneo piće. Podigao je pogled i nasmejao mi se...

"Izvolite", pitao me je, nakon čega sam sela za šank, pošto me mrzi da stojim.

"Da platim račun. Kafa i sok od pomorandže", rekla sam, nakon čega je on klimnuo glavom i dodao mi već pripremljen račun.

***

Nakon obilaska par radnji, parkirala sam se ispred hotela Hilton, pa uzela torbu i krenula ka ulazu u hotel. Za recepcijom je stojala jedna starija žena, lepe crne kose, te je podigla svoj plavi pogled čim je osetila nečije prisustvo, pa mi se nasmejala.

"Dobro došli. Izvolite?", pitala me je ljubazno, nakon čega sam se rukama naslonila na pult.

"Treba mi jednokrevetna soba, samo za večeras", rekla sam kada je ona krenula nešto da unosi u kompjuter i posle par trenutaka mi sa osmehom rekla da ima par soba slobodnih. Dala mi je ključ, te sam se zahvalila i krenula ka hodniku.

Čim sam ušla u sobu, izula sam se, torbu ostavila na fotelju pored kreveta, te sela na isti. Leđa sam naslonila na gornji deo kreveta i ispružila noge.

Poslala sam mami poruku u kojoj joj javljam sam odvezla Dušana na aerodrom i da ću prespavati u Beogradu, tako da ne brine za mene.

Ubrzo sam dobila odgovor u kome me pozdravlja i podseća me na sutrašnju večeru vezanu za moj rođendan koja počinje u sedam i govori da ne kasnim.

Javila sam joj da dolazim već ujutru, pa je pozdravila i ušla u Instagram, pa u grupu u kojoj su se oni već uveliko dopisivali.

Today 14:11

marko.kovacevic: Ljudiii

mihailo_novicic: A?

marko.kovacevic: Oćemo večeras?

niiki.radoicicc: E pa ne znam. Dušan je otišao u Beč mada bez njega svakako možemo jel? A Tea ga je odvezla na aerodrom i sad ne znam kada se ona vraća

ivkovic_vv: Pa nazovite je

niiki.radoicicc: Ma neka. Sad će ona...

kecmanovic__: Eej

niiki.radoicicc: Ee Maro. Što nisi bila na rođendanu?

kecmanovic__: Ma imala sam neke obaveze...

noviicic_uros: Ajoj... Pa ne moraš da se stidiš. Sve je to normalno. Možda je i bila na rođendanu nego je odmah spopali neki likovi pa ono... Jesi zaradila šta?

adamovickaa: Uroše. Dosta.

noviicic_uros: Izvinite gospođice.

ivkovic_vv: Tea

adamovickaa: hejj

ivkovic_vv: Možemo li da pričamo o onome od jutros?

adamovickaa: nema šta da se priča. Rekla sam ti sve...

_bozicic.a: Može li se znati o čemu pričate?

adamovickaa: ništa bitno...

adamovickaa: idem ja sad. Vidimo se

niiki.radoicicc: Aloo

niiki.radoicicc: Kad se vraćaš?

adamovickaa: sutra

noviicic_uros: Zašto sutra, izvini?!

adamovickaa: hoću da ostanem ovde malo

noviicic_uros: Hoćeš da dođem?

adamovickaa: nemoj da se cimaš. Javiću vam se sutra kad krenem. Vidimo se...

Isključila sam telefon i bacila ga na krevet pored sebe.

Ne treba mi društvo sad. Ne znam zašto, ali odjednom mi nije ni do čega. Ustala sam i pregledala šta sve ima u mini baru, te nakon kratkog dvoumljenja uzela malu bočicu žestokog pića, te ga brzo itvorila i bez daljeg razmišljala poslala na put niz moje grlo.

***

Iz sna me cima lupanje na vratima koje već neko vreme pokušavam da ignorišem. Uzimam telefon i vidim da je pet popodne. Spavala sam oko tri sata.

Ustala sam iz kreveta i krenula ka vratima. Kucanje nije prestajalo tako da sam naglo otvorila vrata ispred kojih je sa prekrštenim rukama i torbom na leđima Uroš stojao ispred mene.

"Kako znaš da sam ovde?", pitala sam ga kada je prošao pored mene, stavio torbu na sto, pa seo u fotelju stavivši ruke iza glave.

"Raspitao sam se malo. Ništa čudno", rekao je, pa izvadio telefon iz svog džepa i krenuo da kuca po njemu.

"Što si došao?", pitala sam ga tako da je ostavio telefon i podigao pogled prema meni.

"Po porukama sam zaključio da nešto nije u redu. Previše kratke odgovore si davala", objasnio je slegnuvši ramenima.

"Ma nije ništa. Ništa ozbiljno", rekla sam i sela na krevet.

"Pa dobro. Pričaj", i tako sam krenula. Od onog dana kada sam ga videla sa Zvezdanom u kolima pa do jutros, samo što sam izostavila mali detalj. To da smo se poljubili. Želim da to zadržim za sebe. Ako Vuk ne zna, znaću to samo ja. Umesto toga sam mu samo rekla za onaj deo sa grickanjem usne...

"Rekao je da nema devojku. Mislim da ne moraš da se brineš oko toga. A i mislim da je on zaljubljen u tebe. Vidi se kako te gleda. Nikad ne bih rekao da ima devojku. A i da ima, mislim da su već raskinuli", rekao je i slegnuo ramenima. Glavu sam zaronila u jastuke i prepustila se.

"Da li si izabrala šta ćeš obući sutra?", pitao me je, tako da sam se podigla i rukom mu pokazala ka vratima.

"U kolima mi je. 'Ajmo", rekla sam i ustala sa kreveta pa i on za mnom. Liftom smo se spustili, javili se ženi sa recepcije i izašli iz hotela, pa produžili ka mojim kolima pored kojih je bio parkiran Urošev beli Range Rover.

Otključala sam auto i iz gepeka izvadila dve kese iz Vogelija pa krenula nazad u hotel...

devoted to