Pet minuta kasnije me je oprezno vratio u krevet, seo na fotelju i počeo da priča.

"Znaš, u trećem srednje sam upoznao Zvezdanu. Mislim, znao sam je ja i ranije, ali smo tada počeli da pričamo i slične stvari. Bio sam među popularnim učenicima, ali nikad nisam bio onaj koji voli da iskorišćava devojke zato što je popularan. Nisam shvatao poentu tog iskorišćavanja. To je vise bila Aleksina stvar.

Uglavnom, Zvezdana se zaljubila u mene i rekla mi. Meni je ona bila samo lepa. Nikad nisam razmišljao o tome da se upustim u neku ozbiljnu vezu. Škola mi je bila prioritet. Hteo sam da je završim najbolje što sam mogao, i da upišem fakultet za arhitekturu u Beogradu. Preselio bih se tamo i tamo živeo. Mada, Zvezdana i ja smo se te treće godine upustili u vezu. Aleksa me je malo prisilio, da budem iskren. Ona se zaljubila, meni je samo bila lepa. Vremenom sam mislio da je to ljubav, ali nije bila.

Nije bila neki dobar učenik, već ju je zanimala samo popularnost. Glupo mi je da pričam ovako o njoj, ali pre nego sto smo stupili u vezu smatrao sam je kurvom. Na neki način je to i bila. Ali dobro. Promenila se u četvrtom razredu. Kažu da sam je ja promenio. Cenila je stvari oko sebe više. Postala je bolji učenik, bolji čovek. I tako sam ja završio srednju sa upisanim fakultetom koji sam želeo. Ostvario sam svoj cilj.

Preselio se u Beograd. Barem privremeno, iako sam mislio da ću tamo provesti ostatak života. Zvezdana se preselila sa mnom. Ona je upisala dizajn, mada je morala da vozi svaki dan do Novog Beograda. I tako je prošla prva godina fakulteta. Oboje smo bili srećni. Voleli se, mislio sam. Stalno mi je govorila da me voli, a ja sam uzvraćao misleći da je to ljubav. Više su to bile one simpatije. Ma ni to.

Za letnji raspust smo se vratili ovde. Samo na tih par meseci. I upoznao sam jednu devojku. Zaljubio se drugi dan u nju, zavoleo je trećeg. Imala je nešto što nikad ranije nisam video. Nije je bilo briga kako izgleda. Sve dok se osećala udobno u garderobi. Meni je uvek bila lepa.

Pamtim svaki trenutak s njom, čak iako smo bili samo prijatelji. Jedino što joj zameram jeste to što je boli tuđe mišljenje. Prekorni pogledi i šaputanje. Stalo joj je do tuđeg mišljenja. Do problema drugih ljudi. Zapravo, to je i vrlina, ali je sebe zanemarivala.

Uglavnom, ja sam tad bio sa Zvezdanom, nisam želeo da je povredim, ali sam svejedno znao da sam zavoleo drugu. A videlo se da i ona voli mene. Bio sam srećan zbog toga, ali mi je trebalo vremena da u to budem siguran. Kad sam napokon bio, već je bila sredina avgusta. Otišao sam do Zvezdane kako bih joj rekao da volim drugu. Znao sam da neće to lako podneti, ali nisam mogao više onako. Pre toga sam je nazvao i rekao joj da moramo da pričamo, i ona je rekla nešto tipa moram i ja tebi nešto da kažem.

Rekla je to srećno, i nisam znao šta da očekujem. Zauvek ću pamtiti taj dan. Ušao sam u njenu kuću i zatekao je na kauču pored svoje mame sa nekim papirom u ruci, dok su moja, i njen tata stojali iznad njih, a Aleksa je sedeo na fotelji sa rukama preko lica. Seo sam preko puta njih i pitao šta je bilo. Rekla mi je da je trudna.

Prvo sam se skamenio. A zatim krenuo da pucam. Da se raspadam, da umirem iznutra. Jedna rečenica mi se svo vreme vrtela u glavi.

Postaću otac, ali sa pogrešnom ženom.

Nisam hteo da je mučim i ostavim trudnu tako da sam morao sa tim da se pomirim. Pravio sam se da sam srećan. Nisam to bio. Umirao sam iznitra. A ona devojka je i dalje bila tamo. Znao sam da nikad neću moći da je imam. Da nikad necu moci da je poljubim za laku noć i da plačem zajedno sa njom na prvom rođendanu naše ćerke.

Sve sam sjebao i pre nego što je počelo. Dao sam joj nadu, i ubio je odmah posle toga. Nakon toga sam otišao do nje, odneo joj krofne i rekao joj šta mi se dešava, iako toga nije bila svesna.

Odmah nakon toga sam otišao u Beograd. Tamo sam otišao da se smirim, ali neuspešno. Aleksa me je pokrivao i govorio šta se dešava. Stalno mi je govorio da sam baksuz. Zajebavao se, a meni do toga nije bilo. Ubijala me je činjenica da nikad neću moći da osetim njene usne na svojima. Njene predivne braon oči prikovane za moje. Da neću moći više da je gledam u mom crnom duksu kog sam joj dao drugog dana našeg poznanstva. Da nećemo moći da se smejemo zajedno. Da ostarimo zajedno", tu je zastao duboko uzdahnuvši. Suze su se kao iz creva spuštale iz mojih očiju, a tihe jecaje nisam mogla da zaustavim.

"Moja mama je bila tu. Sve sam joj govorio. Razumela me je. Rekla je da zna kako mi je, ali da je sada kasno. Da moram da zaprosim Zvezdanu i provedem ostatak života sa njom, a tu devojku da zaboravim. Znao sam da je nikad neću zaboraviti. Da će ona večno biti deo mene, iako nismo nikad imali šansu. Veruješ li mi je žao što nisam prevario Zvezdane i poljubio te. Kada smo otišli do onog terena sam imao savršenu priliku. Kao da je bilo juče. Bila mi je tako blizu, na svega dva centimetra od mojih usana, ali mi je kroz glavu prošla slika Zvezdane.

Nisam mogao to da joj uradim, ali jebeno sam trebao. Aleksa mi je preneo da ga je pitala za mene kada je otišao da je poseti. Znao je da mi to treba da ostanem donekle normalan. Želeo sam da imam dodirnih tačaka sa njom, ali bi bilo bolnije i za mene i za nju. A i nisam baš želeo sa Urošem da se igram.

Kada sam se vratio u Beograd na fakultet, Zvezdana je pauzirala zbog deteta i ostala ovde. Meni je trebalo vreme da budem sam. Tako da sam otišao, iako su mi svi govorili da ostanem pored nje.

Nisam se više čuo sa onom devojkom. Nakon što sam joj rekao da imam devojku, uništio sam i sebe i nju. Gledao je kako odlazi.

Onda mi je došao Uroš u stan i prebio me. Pustio sam ga. Zaslužio sam. To je sve nekako prošlo. Počeo sam da pijem, iskorišćavam devojke. Preko svake granice sam prešao.

Čak sam se i jednoj nepoznatoj devojci izjedao. Zahvalan sam joj na tome što me je saslušala.

Jedno jutro mi je ušao Aleksa u stan i rekao da znaš sve. Da je trudna i to. Da si otišla kada si je videla.

Postao sam još gori. Sve sam polomio i uništio.

Postao sam jako loša osoba. Varao sam Zvezdanu kad i kako god sam stigao. Mada se ne kajem. Znam kroz šta sam prolazio. Aleksa je imao mesto u firmi svog tate tako da nije hteo da ide na fakultet. Zbog toga je meni stalno dolazio u stan i govorio mi kako si se promenila, jako me je bolelo to. To što sam te ja promenio, ali ne na bolje.

Uništio sam te. Sjebao. Ubio. Kako god. Svestan sam. I to me jebeno ubija svaki put kada te vidim. Stalno nosiš sve crno i nemaš vise onaj sjaj u očima koji si nekad imala. Ne smeješ se često. Nisi više ono dete koje sam upoznao. Zbog mene si odrasla.

Taj januar i februar bili su mi najgori dani u zivotu. Na predavanjima su mi misli lutale. Nisam znao zašto sam tamo i šta sam uradio od sebe.

Sa Zvezdanom nisam pričao ta dva meseca. Zvala me je svaki dan, slala poruke, ništa nisam čitao. Gledao sam tvoje slike svaki dan. Za te trenutke u kojima vidim tvoj osmeh, pa makar i na slici, sam živeo.

Jedino sam sa Aleksom i mamom pričao tada. Oni su me jedini razumeli. Krajem februara sam se vratio zato što je Zvezdana bila u devetom mesecu, pa sam morao da budem tamo. Krenula je odmah da me obleće pitanjima, kako ona tako i njeni. Pravio sam se da je sve u redu. Ali sam imao jebene podočnjake do poda.

Nisam dobro spavao još od kada mi je rekla da je trudna, ali u januaru nisam uopšte spavao, a ni jeo. Samo sam pio. Nikad nisam voleo da pijem.

Porodila se dvadeset prvog februara. Otišao sam u bolnicu, te mi je medicinska sestra dala Teu. Nismo se dogovorili oko imena za dete, a ja sam tek tada i saznao da je žensko. Čim sam je video sam znao kako ću da je zovem. Zvezdana se tu i nije nešto pitala. Svima se svidelo ime sem njoj koja je bila sumnjičava.

Osetio sam neki mir kada sam je uzeo u ruke. Osetio sam se dobro posle dugo vremena.

Aleksa mi je poslao svaku vašu sliku kada bi otišao kod tebe i to me je smirivalo.

Nikad nisam prestao da te volim. To je ono što me je ubijalo. To što nikad neću biti sposoban da volim nekog kao što volim tebe", gorko sam zaplakala prizvaši ga u svoj zagrljaj koji je rado prihvatio.

"Nemoj da plačeš, lepotice. Nemoj molim te. Ovakva nam je sudbina", rekao je tužno te mi poljubio teme glave.

"Lepotice imam još samo nešto da ti dam, pa moram da krenem", suze su mi još jače potekle kada je to rekao.

"Izvoli", izvadio je malu kutijicu iz džepa jakne i rekao da otvorim nakon što on ode.

Stavio mi je ruku na obraz, tako da sam se od tog dodirala zaledila, ali i osetila mir u svoj srcu koje, kao da je počelo da se spaja. Sa obraza je palcem prešao preko moje donje usne.

"Trebao sam da te poljubim taj dan", rekao je i tužno se nasmešio milujući mi usnu.

"I jesi. Ne taj dan, ali jesi sutradan", rekla sam ono što mi je ležalo na srcu već par godina unazad. Ovu tajnu sam čuvala za sebe sve ove godine. Znala sam samo ja. I niko drugi.

"Molim?", skamenio se, te kao da mu je očima prošlo nešto što ga je naterali da se seti.

"Poljubili smo se to veče kada smo došli kod mene kući. Videla sam koliko si bio iznerviran kada si se probudio, pa sam te slagala", izdahnuo je sa malim osmehom kroz suze.

"Znači svaki dan nakon toga kada sam maštao o danu kada ću da te poljubim, nisam bio svestan da sam to već uradio", blago sam klimnula glavom, nedopustivši povredama od nesreće da me zabole.

"Pretpostavljam da sam ti ja raskrvario usnu tu noć", gorko sam se nasmejala, zbog čega sam osetila bol u rebrima, ali me to nije zaustavilo u smejanju.

"Tako je".

"I ja se toga ne sećam", klimnuo je glavom razočaran sam u sebe. Odjednom se okrenuo ka meni i nežno me pogledao.

"Voleo bih da to sada uradim kako bih mogao da se sećam, ali to bi bilo sebično od mene", progutala sam knedlu svesna da nam se rastanak bliži.

Ustao je, poljubio me u teme zadržavši na istom svoje usne dodatnih par sekundi, pa se odvojio.

"Vidimo se", rekla sam sa nadom da ću ga videti opet, iako i sama sumnjam u to.

"Možda nekad mala. Možda nekad", nasmejao se, te nestao iza vrata bolničke sobe ostavivši me da se gušim u suzama kao nikad do sada.

***

Otvaram malu kutijicu iz koje opet vadim fleš, ali ga ovog puta ubacujem u laptop.

Izvadim i mali papirić te opet pročitam porukicu na njoj.

Slušaj samo refren.

Jedina stvar koja se nalazi na flešu jeste audio snimak od skoro četiri minuta.

Suze su potekle čim sam čula taktove pesme, te je poslušala bezbroj puta dok su se suze neumorno spušte licem.

To što te, to što te ja volim
I što me sad boli
Nema veze Boga mi
Mene zaboravi

To što te ja volim
I što me sad boli
Nema veze Boga mi
Mene zaboravi

devoted to