"Sadašnost je tačka koja je upravo prošla." - Dejvid Rasel

- ,,Čekaj, čekaj. Šta ti to znači?" Vidim da se sprema da ode. Ne može to tako. Ne može da gleda u moju ženu i izgovori onakve reči i tetek takoode. Uhvatio sam je za nadlakticu i nisam dopustio da prođe.

- ,,Vidi, ja volim da kažem šta mislim.
Nisam u pravu možda, ali kako god. Tvoja žena ima jako čudan pogled." rekla je kroz zube, ne dopada joj se moj stav. Ali ne dopada se ni meni njen. Ja sam gori od nje, zapravo. Spasila mi je život, ali da li je zaista slučajnost to što se našla baš na onom putu, pored svih onih šuma. Martinu poznajem pet godina, možda u našem braku ne cvetaju ruže ali ona je moja žena i neću dozvoliti da o njoj stranac poput Isidore govori onakve stvari ,,Možeš li mi sada pustiti ruku?" bila je drska. Uradio sam tako.

- ,,Ne želim da tako pričaš o nekome iz moje porodice. Ti mene ni ne poznaješ. Jesi mi spasila život, i zaista sam ti zahvalan na tome. Ali to ne znači da možeš da optužuješ moju ženu."

- ,,Tvoja žena pa tvoja žena!" povikala je, pogledao sam je ozbljno jer e želim da komšije pričaju o nama. Nema potrebe da viče. Zakolutala je očima i mirno rekla ,,Mili, ne poznajek te, istina. Ne znam da li znaš za to, ali ponekad je dovoljno pogledati nekoga, čuti kako on priča. Znaćeš odmah kakav je čovek." približila se mom uhu i šapnula ,,A u pogledu tvoje žene ima nešto drugo." a onda nastavila normalnim tonom ,,I pre nego što me pitaš jesam li neki naučnik nisam. Samo imam iskustva." pošla je izlaziti na zadnji izlaz kuće, krox baštu.

Nazvao sam je imenom te de okrenula ,,Mislim da je najbolje da se naš put ovde završi. Moja rana je dobro, nije mi potrebna medicinska sestra više." gledala me je u fazonu baš me briga, ne zavisim od tebe. Moram to da uradim, osećam se kao da ću skrenuti sa puta ukoliko se naši putevi ne završe. Ne znam zašto, ali imam osećaj da je u pravu za Martinu. Taj osećaj me jako plaši ,,Dođi sutra u firmu da te isplatim."

- ,,Jedan dan sam radila samo, neka bude za džabe. Što bi se reklo, sevap je." bila je ironična. Nisam je razumeo. Šta znači sevap?

- ,,Sevap?" nasmejala se. To je pretpostavljam izraz za nešto u nekoj od mnogo država u kojima je živela. Osećao sam se glupo pored nje. Isidora se činila kao osoba koja dosta toga zna, i kada mi kaže tako nešto ne mogu odmah da joj odgovvorim jer je ne razumem.

- ,,Sevap je nahraniti psa na ulici, dati prosjaku koji dinar.. Razumeš li sada?"

- ,,Da, razumem. Ne želim nikakav sevap, previše ti dugujem. Dođi sutra, i sama si rekla da ti je novac potreban."

- ,,Kako god, vidimo se sutra." slegla je ramenima i prošla pored drveća bora,  otvorila kapiju i izašla. A onda mi je pogled otišao do Martine koja me je posmatrala sa terase. Želela je objašnjenje.