...da ti kažem 'oprosti',
to tako jadno zvuči sad...
_______

"Po stoti put, Una, ne tiče te se!"

Magdalena se izviče na mene, uzme jaknu pa izleti iz sobe.
Ostanem stajati na sred sobe i gledati za njom, pa šta se upravo dogodilo?

Isfrustrirano rukama udarim po tijelu, pa pođem leći. U mom naumu me prekine kucanje po vratima. Prevrnem očima, pa ustanem otvoriti. "Magdalena, imaš klj... Emire?" Iznenađeno zastanem na otvorenim vratima, gledajući u momka ispred sebe.

Nervozno me pogleda, zausti da nešto kaže no sa njegovih usana siđe samo kratko mucanje. "Hajde, hoćeš ući?" Upitam ga, a on klimne. Kada uđe unutra, zatvorim vrata pa se naslonim na njih.

"Um, j-j-j-j ja... T-t-t-t..."

Prekine pričati, sklopi oči i uzdahne. "Moramo razgovarati, Una. "

Napokon izusti, a ja ga pozovem da sjede do mene na krevet.
"O čemu moramo razgovarati?" Upitam, jer mi stvarno nije jasno o čemu se radi. On se namršti. "Pa, o sinoć. Ti i ja... Mi... Sinoć..."

Počeše se po glavi i uzdahne.

"O Bože, ok, ok." Rukama poklopim njegova usta, ne želim da progovori i riječ o našem... Odnosu. On uvrijeđeno smakne moje ruke sa svojih usana, pa se namršti zbunjeno. Dok gleda u mene pogled mu je nedefinisan, no ne pušta moje ruke iz svojih.

"Una..." Glas mu je jasan i odlučujući, dok zaziva moje ime. I ponovo, ono mi zazvuči nikad bolje. Uputim mu ohrabrujući osmijeh a on pogne glavu. "Una, prvo, želim ti se ispričati zbog onog sinoć. Ti i ja..." Slegne ramenima, a ja osjetim kako mi se knedla stvara u grlu. "To se nije trebalo desiti, Una. Žao mi je. Ja... Nisam dovoljno dobar za tebe."

Potom digne glavu, pogleda me u oči i uzdahne.

"Ono sinoć... Nije se trebalo dogoditi. Kajem se zbog toga. Ti si..."

"Molim te, prekini..." Suze se bez povoda krenu slijevati niz moje lice, no ne propustim priliku da mu kažem sve što mi je na srcu.

"Prekini me vrijeđati. Nisam ni ja htjela da se ono sinoć desi, a ponajmanje da mi znači onoliko koliko je značilo! I najgore mi je što se ne kajem. Što bih opet ponovila to sve. Ja... Molim te, samo izađi. "

Ustanem i sama mu otvorim vrata kroz koja on izađe, bez da me pogleda. Odmah zatvorim vrata, izbjegavajući pogled na njega. Potom se vratim na krevet, pokušavajući da razlučim emocije koje se gomilaju u meni.

Emir

Polako izađem iz njene sobe i krenem niz hodnik, no kamen na mojim grudima ne postaje lakši ni grama, već naprotiv. Postaje sve teži, a meni ni malo lako nositi se sa njim.

Koliko je pametno to šta sam napravio?

Po Bogu, zapitam se, zašto sam to napravio?

Ekspresno se okrenem i krenem nazad, u istu onu sobu odakle sam izašao. Dođem do vrata i prvo što napravim jeste to da provjerim jesu li otključana. I, kako ja imam više sreće nego pameti, uđem unutra bez poteškoća. Zateknem Unu na njezinom krevetu, bez suza no idalje namrštenu dok joj se tuga oslikava u očima. Krenem ka njoj, a ona me ošine pogledom.

Ignorišem bijes koji osjećam da tinja u njoj i samo legnem kraj nje. Rukom je obgrlim oko struka, okrećući je k sebi.

Kada se okrene k meni, sve što mogu reći je jedno žao mi je, iako znam da je malo prekasno za to. "Žao mi je Una. Stvarno, nisam mislio o onome što sam pričao, mislio sam kako da te zaštitim od... Svega. Ne znam, kada bi pokušali, bi li ti mogla podnijeti taj pritisak. I ja..."

Prekinu me njezine usne, dok se svojim tijelom naginje nad mojim, gurajući me u ležeći položaj. Ruke refleksno spustim na njezin struk, pa je pogledam u oči. Ona mi se osmjehne.

"Ovo što sad radim ne znači da sam ti oprostila. Znači samo da sam voljna dati ti priliku za iskupljenje. Šta kažeš na to?" Potom sagne glavu ka mojoj i usnama dotakne moj vrat.

Trznem se, no ne govorim joj ništa.

"Pitala sam te nešto." Kaže, a ja uzdahnem. "Do kad ostaješ?" Upitam kratko, bolno svjestan da su nam dani odbrojani. "Još neka tri dana. Eventualno pet. Onda... Onda se vraćam u Ploče dva dana pa ću kući u Bosnu."

Kaže, a ja klimnem.

"Tri su dana savršeno dovoljna da ti... Dokažem... Koliko... Si... Posebna..."

Napokon, usnama dotaknem njezine a njezina soba ponovo bude tihi svjedok nečemu što se nije smjelo dogoditi. No, i mi smo samo ljudi, robovi svojih želja i volje.

___

Hola 🙌

Kako vam se čini ovo?

larastronggirl
pjacazivot
NinaChristprincess
Mrlja17

Hvala vam jer komentarišete ❤🙌