Dan, iako je zima, nije mogao biti gori. Dok sam spremala stvari, nebo se naoblačilo a dok sam išla ka njegovoj sobi, kiša je uveliko padala.

Nije mi bilo svejedno pozdraviti se sa njim, no morala sam. Nisam mogla otići samo tako. Nisam mogla samo tako okrenuti leđа, otići kao da ničeg nije bilo između nas.

Polako sam mu pokucala na vrata, a otvorio mi je Mahir. Nije bio vedar i nasmijan kao uvijek. "Je li Emir tu?" Upitala sam ga, a on je klimnuo. "Magda?" Upita me, a ja ga samo usmjerim ka svojoj sobi. I oni su stvorili neku posebnu konekciju za ovo malo vremena, nešto što je teško shvatljivo i samo njihovo. Drago mi je zbog nje, dugo je nisam vidjela tako sretnu.

Nakon što pogledom ispratim Mahira, uđem u njihovu sobu i zateknem ga kako spava. Rano je, a oni su sinoć imali nastup. Mahir i Megi su se dogovorili da će se vidjeti ujutro, pa je on i ustao, a za razliku od nje ja ovog nisam htjela gnjaviti.

Nasmijem se dok ga gledam kako spava. Izgleda preslatko i nevino, neiskvareno. Ne htjednem ga buditi, već usne kratko spustim na njegov obraz a pismo ostavim pored njegove glave. Još jednom sam ga kratko pogledala, a emocije u obliku suze se skotrljala niz moje lice.

Duboko udahnem, brišući je.

No, ubrzo nakon nje uslijedi potop, toliko jak da mi se zamagli pred očima. Sklopim oči i napokon, izađem. Zatvorim vrata za sobom, a učini mi se kao da sam zatvorila vrata svojoj sreći.

(A/N: Mene Lapsus prati na svakom koraku. Majke mi.)

...

"Pa... Hvala ti. I tebi i momcima. Ova godina biti će... Daleko najbolja, ako je suditi po početku godine."

Nisam htjela spominjati sebe i Emira, iako sam poprilično sigurna da i on, kao Magdalena, zna sve u vezi nas.

"Hvala tebi. Mogu li te nešto zamoliti?" Upita me, a ja klimnem. "Naravno." Potom pogleda iza mene, u moju prijateljicu. Ne promakne mi pogled pun ljubavi upućen k njoj. Zna li ona da je on voli?

"Molim te, pazi na nju."

Klimnem zadržavajući suze.

"Hoću. I ti pazi..." "Znam. Paziću ga." Potapše me po ramenu. "Sretan put, Una."

Potom ode do Magdalene pa je zagrli. Priđem im pa je potapšem po ramenu. "Vrijeme je da idemo." Ona klimne, pa pošto ga zagrli ponovo, priđe meni.

"Idemo."

Primi me za ruku pa pođemo ka autobusu. "Kartu." Kondukter, koji je stajao na ulazu pruži ruku, a ja otvorim torbu. Iz nje izvadim povratnu i baš kad je krenem dati, začujem nekog kako zaziva moje ime.

Refleksno se okrenem a osmijeh mi pređe licem. Spustim se sa stepenica koje su vodile u bus i tu stanem. Ne prođem mu, no umjesto mene to uradi on.

"Stvarno si mislila da ću te tako lako pustiti?"

I ponovo izazove navalu emocija u meni. I, ponovo, one se iskažu u obliku suza.

No, ovaj put, te suze su suze radosnice.

...

A/N:

Ko li je to?

Žao mi je što nastavka nije bilo dugo, mučim se sa ovom pričom. Hvala vam (NinaChristprincess larastronggirl ) što ste uz mene, što čitate i komentarišete ♥️

Do sljedećeg nastavka, pozdravljamo vas Jasmin i ja. Moj divni brat se nije maknuo od mene dok sam pisala ovo čudo. 🙈♥️