,,Nina, zašto si zastala?" ,  reče mi Alberto nakon što sam se, doslovno, ukopala u mestu. Ljudi izlaze i ulaze iz restorana, a nas dvoje samo stojimo pored vrata. Ni nazad ni napred. Želela sam doći ovde jer znam da je ovo važan dan za Frana. Jednog divnog čoveka koji je mnogo toga učinio za mene. Naravno da se nisam premišljala oko dolaska ovde, samo prosto.. Šta ako je on tu? Šta ako je Fran pozvao svo troje? Šta ako dođu? Nemam obraza da stanem naspram njih, a susret će biti neizbežan. Sigurna sam u to jer poznavajući Frana, sigurno će želeti da popriča sa svima nama. Iako je prošlo petnaest godina, ja još uvek nisam spremna na taj susret. Mislim da nikada neću biti, jer sam ipak ja ta koja je sve sjebala. Koja je uništila ljubav svog života i prijatelje koji su bili spremni sve učiniti za mene. I to zbog koga? Zbog čoveka kojem je njegova ćerka bila samo sredstvo do cilja. Izdala sam ih i zaslužujem da gorim u najvećem paklu. Ruke su mi počele drhati zbog nervoze. Alberto je primetio da nešto nije u redu, uhvatio me je za ruku i pogledao u oči.

,,Šta ti je?" , on je znao samo nešto malo o Viktoru, Aniti i Gabrijelu. Niti je znao da je Viktor najveća ljubav mog života, niti da sam izdajica i lažov. Sve što je znao o njima je to da smo se nekada dosta družili i bili najbolji prijatelji. Što i jeste istina, bili smo najbolji prijatelji sve dok ja sve nisam uništila. 

,,Muka mi je nešto." , izdahnula sam i stisnula jače njegovu ruku. Moramo da uđemo u restoran, glupo je da stojimo ovde. Iznenada se na Albertovom licu pojavio osmeh. 

,,Kasni ti ovog meseca. Takođe ti je i muka.." , pao mi je mrak na oči iste sekunde. Ne želim više dece i on to dobro zna. Moj pogled mu je sve rekao i zato mu je ubrzo osmeh sa lica nestao. Posle svega što se dogodilo sa Gretom, odlučila sam da više dece neću imati. Alberto zna koliko sam odlučna po tom pitanju ali i dalje insitira. Izbacio me je iz takta, ponovo. Zakolutala sam očima i samo nastavila hodati. Sada sam bila besna na Alberta, nisam razmišljala o svojoj prošlosti. Otvorila sam ulazna vrata i ostavila poklon gde su bili i ostali pokloni. Na kesi našeg poklona je pisalo naše ime. Tako je bilo i sa svim ostalim poklonima. Videla sam i poklon sa imenom Anita Marino. Nešto me je preseklo u grudima, znam da je verovatno nemoguće ali se nadam da je neću sresti. Neću se iznenaditi i ako su Gabrijel i Viktor tu. Bacila sam pogled na imena ostalih poklona, no nisam videla njihova imena. Možda nisu još uvek stigli, možda su dali poklon Fran u ruke, možda jednostavno neće doći. Nakon što sam ostavila poklon krenula sam u centar restorana. Odmah nas je dočekao Fran. Bio je jako radostan i srce mi je bilo puno. Zaslužuje svu sreću ovog sveta. Posle moje izdaje, Fran je par godina ćutao od mene. Izbegavao bi svaki susret sa mnom. Onda je posle Gretinog rođenja popustio, došao je u našu kuću da je vidi. I posle toga smo počeli da se javljamo jedno drugom na ulici. Međutim nismo imali više nikada onaj odnos koji smo imali pre moje izdaje. Znam da mi to nikada neće oprostiti, neću ni ja sebi.

,,Dobro došli." , Fran me je jako zagrlio. Ovaj zagrljaj me je jako iznenadio. Fran me nije zagrlio ko zna koliko godina. Zatim se rukovao sa Albertom. Fran je legenda mog detinjstva, kao i detinjstva Gabrijela, Viktora i Anite. Više smo vremena proveli na njegovom imanju nego u svojim kućama. Sve nas je dobro poznavao, bio nam je drugi otac. Ova proslava je povodom njegovog odlaska u penziju. Nakon pozdrava sa Franom, otišli smo za sto sa našim imenom. Konobar nas je odmah uslužio, uzela sam viski. Drugačije ovo veče neću pregurati. Alberto je uzeo isto. Pogledom sam tražila Anitu, sigurna sam da je ovde. Osećala sam se da moram ovo veče da se ubijem od alkohola, te sam već uzela novo piće. Alberto mi se priblio i šapnuo mi ,,Nemoj preterivati sa alkoholom."

,,U redu je. Nemoj da se brineš." 

,,Moram, Nina, moram da se brinem. Ceo dan si čudna." 

,,Želim da slavim večeras. Znaš koliko mi je Fran važan." , Alberto više ništa nije rekao. I bolje, jer ako bi nastavio da mi popuje došlo bi do svađe.

Veče je odmicalo, nisam videla ni Anitu a kamoli Gabrijela i Viktora. Ljudi je bilo zaista previše, to je i očekivano jer je Fran veliki čovek. Mnogo prijatelja i voljenih ljudi ima. On je jedan od najpoštovanijih ljudi u Veroni. To je jedan predobar čovek koji nikada ne bi mogao do prođe pored psa lutalice ili beskućnika, a da im ne kupi neku hranu. Nažalost, on nema decu. I to je jako tužno. Žena ga je davno ostavila, posle se više nije ni ženio. Od kada ga poznajem, živi sam.

Za naš sto je prišao gradonačelnik i to zajedno sa , ni manje ni više nego sa Gabrijelom. Gradonačelnik je blizak prijatelj Albertovom ocu, zato je i prišao da nam se javi. Ali nije mi jasno zašto je tu Gabrijel. Gabrijel me nije ni pogledao. Gradonačelnik se pozdravio sa mnom i Albertom i kratko predstavio Gabrijela rekavši da je on novi inspektor u policiji. A onda su obojica samo produžili dalje. Gabrijel je inspektor? Koliko se sećam, on je prelepo crtao i maštao o tome da bude slikar. Da ima gala večeri i slično. Nas troje smo tada rekli da ćemo, iako nismo uopšte za umetnost, da budemo njegovi najveći fanovi. Izgleda da se njegovo mišljenje znatno promenilo, jer realno gledano policija i umetnost nisu baš slične stvari.

,,Kakav sada novi inspektor?  Šta je sa Lorenovim?" , prokomentarisao je više za sebe Alberto. Osećam se jako čudno. Srela sam Gabrijela posle toliko godina, očekivala sam da će me pljunuti u lice kada me bude video. On me samo nije ni pogledao. Valjda je to i gore.

Konobar je došao do mene i rekao da me je Fran pozvao da dođem i da je jako važno. Javila sam se Albertu i pošla za konobarom. Došli smo do vrata jedne prostorije i konobar je otišao. Ja sam otvorila vrata i videla Frana zajedno sa Anitom, Viktorom i Gabrijelom. Nijednom od njih troje nije bilo drago što sam tu, bila sam svesna toga. Ušla sam u prostoriju i gledala u pod. Nisam imala obraza da ih gledam u lice. Želela sam u zemlju propasti.

,,Šta sada ovo znači?" , Viktor je bio besan zbog Franovog postupka. Kako i ne bi. Zbog mene je odgovarao za zločin koji nije počinio.

,,Viktore, zamoliću te da ostaneš smiren. Zbog mene." 

,,Fran, o čemu pričaš? Znaš dobro šta je učinila, sve je uništila. Pristali smo da dođemo ovde posle toliko vremena samo zbog tebe. Ne možemo očima da je gledamo, a ti je dovodiš u istu prostoriju sa nama. Nadam se da nemaš neke gluposti, poput pomirenja, u glavi." , oštra je bila Anita. Takođe sa pravom.

,,Ljudi, ovo je zaista besmisleno. Ne znam koji sam se đavo i vraćao u ovaj prokleti grad." , u svom stilu je rekao Gabrijel.

,,Molim vas, smirite se." , Fran je bio smiren. 

,,Mislim da je bolje da odem." ,  nakon što sam ovo rekla, Anita je prokomentarisala ironično da i jeste bolje. Htela sam se okrenutiti i izaći, no Fran me je sprečio.

,,Imam vam reći nešto važno. Nina jeste pogrešila, ne morate je voleti. Ne tražim od vas da se mirite sa njom. Ali čemu takva mržnja? Želim samo da mesaslušate."

,,Zar ne možeš prosto da joj kažeš to što imaš reći nekom drugom prilikom? Što moraš u našem prisustvu?" , reče direktno Viktor.

,, Viktore, posle svega tobože ne možeš da budeš u njenom prisustvu? Prošlo je petanest godina deco, odrasli ste ljudi svi. Znate svi, sigurno, zašto je Nina svedočila protiv Viktora. Želim da me svo četvoro zajedno čujete." , branio me je Fran. Oči su mi se nakupile suzama, ali ja nemam pravo da plačem sada. Oni su se oduvek mučili, ja sam učinila samo da se još viče muče. Zaslužujem da me ni ne pogledaju.

,,Počni što pre da pričaš onda. Mene sin čeka. Ne mogu celo veče biti ovde." Anita ima sina? Srce mi je puno. Dete je nešto najvažnije za jednu ženu, drago mi je što se ostvarila kao majka. Verujem da si udala za nekog divnog čoveka. Zaista zaslužuje biti srećna.

,,Vi znate da ja nemam dece, od danas sam zvanično i u penziji. Odlučio sam da vama četvoroma prepišem imanje i vinograde. Želim da vi preuzmete posao." , svi smo se iznenadili. Znali smo da Frana nema ko da nasledi, ali nismo očekivali da će želeti nama da prepiše.

,,Ti nas zajebavaš ovde? Ja, prvi, u životu je ne želim videti, a ti želiš da budemo svi tvoji naslednici. Ne znam kako te nije sramota da nam nešto tako predložiš. Uništila mi je život, svi smo se sjebali posle nje. Proklet bio dan kada sam je uveo u našu ekipu, da ona nije došla nikada se ne bismo rastali nas troje. Bio sam siromašan i ponižavan ovde, ali sam imao na koga da se oslonim i nisam imao prokleti natpis lopova na leđima. A gospođica dobro zna da ja to nisam učinio. Ti si prošao preko svega što je učinila, pričaš sa njom i ponašaš se prema njoj kao da je neka svetica. Ne mogu da verujem. Došao sam da te ispoštujem, a ti mi ovako vraćaš? Svaka čast, legendo, svaka čast." , izvikao se Viktor na Frana. Ja zaista nisam mogla da ćutim, Fran ne zaslužuje ovakve reči. Svakako on, realno, ni ne priča sa mnom kao nekada. Progovorimo par rečenica kada se negde slučajno sretnemo. Iznenadila sam se što me je pozvao večeras. Danas me je prvi put zagrlio posle petanest godina, ne zaslužuje ovakve reči.

,,Ćutala sam do sada jer sam kriva. Za to ništa ne mogu reći, ali nemaš pravo da se tako ponašaš prema njemu. Fran nije pričao sa mnom nekoliko godina, progovorio je onda kada sam rodila Gretu. Došao je svega dva puta kod mene kući, za svih petnanest godina. Znači samo dva puta je prešao prag moje kuće i znam da mi nije oprostio. Nemaš pravo da ga kriviš." , rekla sam glasno gledajući Viktora jasno u oči. Viktor se zatim počeo smejati sarkastično.

,,Kakva si ti bestidna žena, ja ne verujem. Dala si ćerci ime koje smo mi, tobože, trebali dati našoj ćerci. I to posle svega što si mi učinila. O moj Bože." , reče uvređeno Viktor. Da, Greta se trebala zvati naša ćerka. To su bili naši mladalački snovi ,,Dao sam ti svoj život na dlanu bre, da si tražila umro bih za tebe. Posle svega toga, ti si mi uništila život." , izvikao se na mene. Gabrijel i Atina su samo stajali po strani, podržavali su ga. 

,,Dobro, Viktore, smiri se." , Fran je pokušavao da ga umiri.

,,Fran, molim te ne traži da se smirim. Prešao si preko svega što je učinila. Ne mogu da verujem." , i dalje se smejao od muke, rekla bih ,,Inače, bestidnice, kada je došao drugi put? Kada si rodila drugo dete? Jer, tobože, došao je samo dva puta kod tebe. Da nisi možda dala drugom detetu moje ime?" , ovo što je Viktor rekao me je mnogo zabolelo. Nije bio uopšte u pravu vezano za Frana. Previše je bio strog prema njemu, Fran to nije zaslužio jer on nije i nikada neće preći preko greha kojeg sam počinila. Bilo mi je potrebno nekoliko sekundi da smognem snage da izgovorim ovu rečenicu. Pogledala sam ga u oči i jedva izgovorila ,,Ako te već toliko zanima, drugi put je došao na Gretinu sahranu." Pogledao me je iznenađeno, šta više, činilo mi se da je na tren nestala mržnja iz njegovih očiju. Pročistila sam grlo i dodala ,,Fran, hvala ti što me nisi izostavio. Ali i da se nije sve ovo dogodilo, svakako ne bih mogla da prihvatim nešto tako. Ne želim više da stvaram napetost." , nakon što sam ovo rekla, okrenula sam se i izašla, a suze su mi istog momenta krenule niz lice.