sledećeg dana

NINA

- ,,Gospođice Nina, Viktor Moreti je stigao." 

- ,,Kakav Viktor? Ne razumem? Otkud on?"

- ,,To je onaj advokat.." , Viktor nije ni sačekao da ga moja sekretarica pozove već je samo tek tako ušao. Slegla sam ramenima i pokazala mu da sedne preko puta mene. Posao je na prvom mestu. Sekretarica je zatim izašla, a ja jednostavno nisam znala kako da počnem. Ne mogu da razmišljam o bilo čemu sem o nama dok je on tu.

- ,,Prvo ćemo o poslu, a zatim o nama. Ići ćemo negde drugde, pretpostavljam da možeš uzeti slobodno popodne?" , gledala sam ga bez treptaja. Šta umišlja on?

- ,,Vidi, Viktore.." , započela sam, no prekinuo me je videvši da ću da negodujem.

- ,,Nina, moramo razgovarati. I to dugo moramo razgovarati. No, prvo posao." , ustao je i došao do mog mesta, zatim izvadio sliku iz sakoa i pružio je meni. Na slici je bila porodica mog mrtvog pacijenta koji se tobože ubio.

- ,,Šta misliš, ko je ubica?" , Viktor je imao isto mišljenje popout mene. Marko je bio ubijen.

- ,,Viktore, ja nisam nikakav policajac. Ja sam tog čoveka lečila i ono što sa sigurnošću mogu reći je to da on nije izvršio samoubistvo. Ko je ubica pitaj Gabrijela."

- ,,Nina, siguran sam da znaš Markovu porodicu. Kao njegov psihijatar, pričao ti je o svačemu. Na koga bi ti sumnjala?"

- ,,Joj ne znam. Možda njegov vanbračni sin, rekao mi je da ne planira ništa da mu ostavi jer ne zaslužuje. Doduše nije previše pričao o njemu." 

- ,,Sjajno. Hvala. Ostatak ću ja rešiti sa Gabrijelom." , vratio je sliku u sako.

- ,,Ništa, drago mi je što sam pomogla. Možda nisam u pravu ali volela bih da se nađe onaj ko mu je naudio." , tada se Vikor zamislio.. Koja nepravda. Nikada se nije otkrilo ko je zapravo pokušao opljačkati onu zlataru.

Viktor me je iznenada uhvatio za ruku, uzeo moj kaput sa čiviluka i torbu i povukao za sobom.

- ,,Viktore šta to radiš?"

- ,,Idemo da razgovaramo." , samo sam kratko rekla i ubrzo smo izašli.

- ,,Ako ćemo već razgovarati, idemo na neko diskretno mesto." , odmah sam pomislila na Alberta rekavši ovo. Ne želim da me vidi sa njim. Istrgla sam svoju ruku i sela sa njim u auto.

- ,,Hoćeš da idemo u moj stan ili ti izaberi neko mesto gde nas tvoj muž neće naći?" , znao je da ne želim da Alberto zna za nas i to me je nerviralo. Ali njegov stan je zapravo zaista bio najbolje mesto. 

- ,,Idemo kod tebe." , samo sam kratko rekla i ćutala sve dok nismo stigli. Njegov stan je bio baš u zabačenom delu grada, živeo je u najnovijoj zgradi. Ne čudim se jer su stanovi u centru bili popunjeni.

Uveo me je u stan i jednostavno sam želela da samo što pre razgovaramo i da se vratim kući. Njegovo prisustvo je stvaralo neki čudan i neprijatan osećaj u meni.

- ,,Pitaj šta te zanima, sada imaš priliku i možda više nikada ne." 

- ,,Kako je izgledala?" , seo je do mene a meni su se oči odmah nakupile suzama. uzdahnula sam i izvadila sliku iz novčanika ,,Ovo joj je jedna od novijih slika, pre smrti." , Bolelo me je srce gledajući Viktora dok drži njenu sliku. Iskreno, ličila je na njega. Meni to nije smetalo. Uvek mi se činilo da gledam njega dok gledam nju.

- ,,Mislio sam da će ličiti na tebe."

- ,,Preslikana je ti." , Viktor mi se još više približio.

- ,,Zašto je moralo ovako biti?"

- ,,Viktore, kasno je  sada za mnogo toga."

- ,,Zašto? Razvešćeš se od onog Žutaća. Ja sam spreman da ponovo pokušamo. Idemo gde god želiš. Naš novi početak. Samo ti i ja."

- ,,Viktore.. Volela bih to, samo.." , Viktor me je prekinuo poljubivši me.

- ,,Hajde sada da žutimo i da pustimo da nas osećaji vode."

- ,,Ovo stvarno nije pametno." , želela sam ga više od svega, ali stvarnost je bila drugačija.

- ,,Pustimo sve sada. Misli bar ovaj out samo na nas dvoje jer mene niko više ne zanima." , nakon što je ovo rekao poslušala sam ga i prepustila mu se.