Sedrik nije mogao da spava. Mišići su mu bili napeti. Ustao je i shvatio da se Džek prilepio uz njega. Pažljivo je pomerio malo telo dalje od sebe i sišao sa kreveta. Njemu nije bilo čudno to što se Džek lepio uz njega. U njegovom stanu nije bilo dovoljno mesta za sve i delio je krevet sa dva komšijska dečaka. Otišao je u sobu za vežbe. Jedno ogledalo je bilo spušteno. Video je Lenino telo kako pada niz merdevine. Potrčao je i pomogao joj da stane na zavijenu nogu.

- Da li si dobro?- upitao je

Klimnula je glavom povlačeći suze u sebe.

- U redu je. Dođi.- nežno je uzeo njenu ruku u svoju

Lena nikada nije osetila poglede koje je njena plavokosa prijateljica dobijala. Nikada nije osetila nakolonost drugog pola prema sebi. Porumenela je od tog dodira i osećaja nesposobnosti.

- Moraš da vežbaš ruke iz korena.- rekao je i poveo je u drugu sobu. Namestio ju je naspram šipke.

- Obesi se o nju.- rekao je i obavio njene ruke oko prečke

Savila je kolena i pustila da joj telo visi. Ostavio je ruke preko njenih.

- Samo probaj da se privučeš što više.- rekao je

Savila je polako ruke u laktovima, ali ne dovoljno. Opustila se i izdahnula iznervirano.

- Ponovo. Bravo.- rekao je- Sada..- namestio je koleno da podboči njemu pozadinu

Lena je gorela u obrazima. Nije volela to što je dodiruje, a opet joj je godilo.

- Podigni se.- rekao je

Izdigla se i osetila kako joj podiže noge svojom.

- Više.- sama je podigla svoje noge.

Ovo je sve što ti je potrebno. U nogama imaš više snage. Bitno je da ih uglaviš među između prečaga.- rekao je

- Kako znaš?- upitala je kada ju je pustio na zemlju

Spustio je pogled kao da se setio da je ona u višem krugu.

- Prao sam donji deo mostova za lakši protok.- rekao je tiho

Obe strane mosta su bile kolovozne trake, donja samo za namagnetisane vozove koje su održavali pripadnici desetog kruga.

- Ne.- podigla mu je bradu- Ovako je mnogo bolje.- nasmejala se

Osmehnuo se toj devojci srcastog lica i lica posutim malim pegicama.

Megan je srce bilo u petama dok su joj koraci odzvanjali po podovima. Nije znala zašto ju je toliko uznemirio prizor Sedrikovih ruku preko Leninih. Nije ovde došla da traći svoje vreme na ljubav, ali opet bolelo ju je. Želela je da misli kako je jedina prema kojoj je nežan. Utrčala je u ogromnu biblioteku i poput ranjene grlice ispustila guktaj koji se prolomio poput jecaja violine niz njene usne boje karamele. Sklopila je ruke preko nosa kako bi se smirila, koža joj je bila tamnije nijanse karamele od usana i posuta sitnim svetlijim flekicama koje su prekrivale njena ramena. Smirila je nekontrolisano trešenje rramena i pustila dah koji je zadržavala. Sitna, kakva je bila, uspravila se i krenula niz dug niz redova knjiga. Bile su to stare knjige, knjige davnih svetova, svetova pre smaka. Megan se stresla na tu pomisao i sela sa velikom istorijom svog grada na mali sto.

Grad se pre zvao Lion i nalazio se u državi pod nazivom Francuska. Razlog zašto većina imena nije francuskog porekla jeste što su ljudi iz Velike Britanije pohrlili u Lion. Pored Liona bilo je još utvrđenja u koje su se Francuzi sakrili, ali oni su posle drugog naleta meteora, godinama kasnije nestali. Lion se sada zove Strahopošt. Centar civilizacije ove nove ere.

Megan je znala sve ovo, a opet joj je bilo tako drago i uzbudljivo da ponovo iščitava te redove.

Pored Strahopošta postoji još deset utvrđenja. Oni su povezani podzemno, koriste cevi kojima transportuju nuklearnu energiju, koja je pokretač svega, i spoljno. Dugim konvojima koje nadgledaju graničari. Oni su ti koji paze da oni ne dođu.

Megan se stresla kada se setila priča o mutantima o kojima joj je majka pričala. Pretila bi joj kada bi odbila da spava. Nasmejala se tim detinjim pričama. Još kao vrlo mala skakala bi po stanu i pretvarala se da ubija mutante. Sada kada pogleda nazad ne zna da li bi bila sposobna za tako nešto. Sklopila je knnigu kada je iz nje izletelo parče stare hartije. Na njoj je bila slika devojke. Izbledela i prilično oštećena slika svetlela je pod slabim svetlima. Megan ju je uzela posve nežno, kada je začula vrata za sobom. Skupila je fotografiju i stavila je grubo u džep sakrivajući se ispod stola. Ne voli da iko zna da nije u svom krevetu kada bi trebalo da bude. Koraci su odjekivali prostorijom. Više njih. Megan se sklupčala u loptu. Plašile su je crne čizme pored njene glave. Samo su protutnjale pored nje. Uplašena kao nikada ranije Megan se dala u puzeći trk dok se duga kosa kovitlala oko nje. Istrčala je iz biblioteke i nastavila da trči. Mogla je da ih čuje za sobom, skrenula je u slepi ćošak i stala bespomoćno. Okrenula se i očekivala hiljade lapmi uperene u nju, ali nije bilo ničega. Samo bubnjanje hiljadu čizama u njenoj glavi. Odahnula je i ostala tu sakrivena. Zaspala je u tom položaju i trgla se kada su čizme opet protutnjile pord nje. Sačekala je još malo, a zatim dala vetar petama i brzim koracima ušla u žensku spavaonicu. Legla je na bok i začula šuštanje. Zavukla je ruku u džep i napipala oštru ivicu papira. Lice joj se izvilo u nemi krik. Izvukla je fotografiju brzo i gledala u nju. U mraku nije mogla lepo da je razazna, ali je videla siluetu osmeha i bujnu kosu. Stavila je fotografiju u punjenje jastuka i legla preko nje. Zanimalo ju je ko je ta nasmejana devojka i zašto je ona bila u istoriji grada. Koliko je ona znala skoro ni jedna žena se nije pojavljivala u novinama i istoriji, barem ne po dobrom. Nabrala je nos. Tu je bila Jelena Gru, verenik joj je postao mutant i ona je rizikovala sopstveni grad da ga spase. Mina Hart je zbog bolesnog deteta postala nešto još gore od mutanta. Postala je šetač. Megan se naježila na tu reč i čvrsto sklopila oči pokušavajući da je zaboravi. To kao da je bilo nemoguće. Otvorila je širom oči da se uveri da niko nestoji nad njenim uzglavljem, ali tamo jeste neko stajao. Megan je vrisnula, prestrašena obličjem iznad sebe. Usledila je serija vrisaka, sa svih krevete sem sa Larinog, postelja je bila prazna. Visoka, mršava plavuša, kristalnih očiju upali svetlo. Lara je stajala nad Meganinim krevetom očiju polu zatvorenih i mrmljala nerazumljivo.

Megan se spremila da je obaspe rečima kada je Mirjana ućuta.

- Ona i dalje spava.- rekla je tiho i uzela tešku ruku

Pustila ju je i ruka je mlitavo pala pored tela.

- Probudi je!- Megan je siktala

- Ne. Vrati je u krevet.- Lana je zakukala pokrivajući se preko glave

Mirjana je uzela Laru za ruku i odvela je do njenog kreveta. Zatim ju je smestila da sedne i vratila se u svoj krevet.

- Čega si se uplašila?- Gita je upitala tiho

Megan joj nije odgovorila. Pretvarala se da spava, iako se bojala da ponovo sklopi oči.

                        ¤   ·   ·   ¤

Mirjana je trčala hodnikom do sale. Danas se objavljuju prvi rezultati.

Džek je ushićeno trčao tunelom. Iskočio je na svetlost i pre nego što je mogao da se zaustavi sudario se sa Mirjanom. Mirjana pade na pod i protrlja bolnu glavu.

- Izvini.- rekao je tiho

- Izvini ti.- rekla je

Tada je Džek uedao osobu u koju se udario.

- Ti! Ti si sa mnom u timu!- rekao je posve veselo i pomogao joj da ustane.

- Jesmo?- upitala je i nakruvila glavu

- Da! Ti si zamenik vođe tima. Sa nama je onaj Sedrik, ona plava devojka koja sedi sa nama. Ona sa pegicama, Lora, beše li..

- Lara.- ispravila ga je uz osmeh

- Tu je onaj mišićavi, što se pravi važan.- nadurio se poput malog deteta i ona prasnu u smeh

- Hajde da pogledamo te timove.- rekla je i uzela ga pod ruku

Sedrik se mrštio na listu.

- Čujem da smo zajedno.- Mirjana ga je potapšala po ramenu

- Da li si videla ko nam je vođa?- upitao je smrknuto

Ime na tabeli se ugraviralo u njenu kožu stvarajući nepodnošljiv svrab.

- Stefan...- procedila je i zarila nokte dublje u kožu.

- Čujem, Smrdo, da ćeš morati da ispuniš sve moje naredbe.- pojavio se iza nje i polako joj šaputao na uvo.

Okrenula se i njena ruka je bila zaustavljena na milimetar od njegovog lica.

- Tako je Smrdo, napad na nadređenog vodi do izbacivanja.- nasmejao se, a zatim je pljunuo u facu- Ako očistiš moju pljuvačku sa lica bićeš kažnjena.- rekao je i njegove obrve se izdigoše

Nalet tvrdoglavosti zahukta njenim venama i ona obrisa lice o njegovu majcu.

- Velika greška.- proskitao je

- Probaj da je takneš.- Sedrik se postavio između

Aleks je čuo galamu i poveo svoj tim do table.

- O, tek ću tebe kazniti Čupko!- rekao je i uneo mu se u lice

- Hej, hej, hej!- Aleks je povikao i rastavio ih- Postaješ vođa tima tek od ponoći, tako ne unosi se preterano.- rekao je i nabrao svoje obrve

Stefan ga je gurnuo i prošao dalje praćen svojom grupom podanika.

- Nije mi bila potrebna pomoć.- Mirjana proskita

- Sigurno.- Aleksa se odbrecnu

Sedrik je pokušao da je zaustavi, ali joj je dao još gasa. Njena pesnica se našla na njegovom licu, blede kože.

- Kao što sam rekla.- pogledala ga je odozgo i izašla napolje

- U čemu je dođavola njen problem!?- Aleksa se izderao i izašao na drugu stranu.

Lana i Lena su sedele na klupi u centru njihovog sprata gde je bila fontana.

- Ovi timovi nisu konačni. Mogu nas smestiti zajedno.- tešila se Lana

- Bićeš fantastična i bez mene.- Lena ju je udarila po ruci

Videle su Džeka, kako pogubljeno prolazi. Ako su za ikoga sumnjale da će ispasti to je bio on.

- Hej, Džek!- Lana ga je pozvala

Unezvereno se okrenuo i ona mu mahnu.

- U timu smo?- pitala je kada im je prišao

- Da.- počešao se po zadnjoj strani vrata

- Super! Kada nam je sastanak?- osmehnula se

- U četiri.- Džek je postajao sve nervozniji.

- Hvala.

On je već trčao. Lena je gledala za njim i osećala kako joj srce ubrzava ritam.

- Lena, zar ne?- Migel je prošao prstima keoz kosu

Okrenula se i zabacila svoju tešku kosu.

- Da.- osmehnula se

- Ti si u mom timu.- rekao je i pružio joj ruku

- Super.- dala mu je blistav osmeh i veselo ga zagrlila

To joj je bilo prirodno. Za njihov krug je bilo potpuno prirodno. Migel je osetio kako rumeni dok ga ona grli.

Čim ga je pustila otrčao je nerazumno mrmljajući sebi u bradu.

- Hej, Laro! Gita! Pridružite nam se!- Lana im mahnu i dve devojke im priđoše

Petar je večeru proveo u oružarnici usavršavajući svoje oružje. Vođa njegovog tima je bila neka mršava i visoka plavuša, braon očiju i pepeljaste kože. On je bio zamenik, nije očekivao mnogo od nje pošto je bila devojka. Stoga je sam razvio strategiju i plan rada njihove grupe. Čuo je vrisak i pritajio se. Zatim je čuo glasove.

- Ućutkaj ga.- jedan od njih je rekao

- Misliš da nema nikog?- drugi glas upita

Petar je ugasio svetlo, iako su vrata oružarnice bila pritvorena. Privukao im se spreman da pobegne, ako bude bilo potrebe.

- Već su ugasili svetlo u sobama i svi su prezauzeti grupama.- Petru se glas činio poznatim

- Hoćemo da završimo?- još jedan glas je upitao

Petar nije mogao da odredi koliko ih je. Za njega je najbolje da se skloni od vrata. Ugasio je svetlo i sada nije siguran gde se nalaze stolovi i metalne šipke. Najbolje mu je da ostane sakriven i da se nada da ga niko neće videti. Čuo je zvuk lepljive trake i paranja. Usledilo je mnogo tupih udara i nečega što je Petru zazvučalo kao jecaji. Zatim je usledila tišina. Bio je spreman da proviri kada je usledio svuk otkopčavanja rajsflešusa. Petru se od zvuka digla kosa na vratu.

- Čekaj, nećeš valjda?- jedan od glasova je bio zgrožen

- Svideće ti se, zar ne, Plavi?- onaj poznati glas upita i Petru se javi neka cigla u stomaku

Nije znao zašto, ali osećao je potrebu da napravi buku. Da ustane i da spreči šta god se dešava tamo, ali nije. Ostao je tu gde je. Kao da bi bilo ko od njih uradio nešto za mene. Promrsio je kroz misli, a onda se ukočio.

Vrisak je rasparao vazduh, ali je uvrzo bio ućutkan. Petar nije mogao da odredi kakvi su to blagi udarci i lepljivi zvukovi koje čuje, ali mu je kosa na vratu ostala naježena. Napokon se čuo uzdaz i jedan gromoglasni udarac. Čuo se zvuk zakopčavanja i ponovo lepljive trake, a zatim koraka koji se udaljavaju. Oetar je ostao sasvim miran još neko vreme, a zatim istrčao napolje i tiho, poput senke po zidovima krenuo nazad u spavaonicu. Peimetio je prazan krevet, ali ga to nije mučilo. Ništa od toga nije bila njegova briga.

Glasan krik se prolomio ženskom spavaonicom sa prvim zracima sunca.

_____________________________________________________________

Izvinite što nisam postavljala! Skoro sam se vratila sa mora i imam previše obaveza oko kuće. Daću sve od sebe da mi poglavlja budu barem svaki drugi dan. Ovako... Imam jedno takmičenje na umu. Treba da nacrtate kako zamišljate Stefana. Ako ste primetili, nema njegovog fizičkog opisa, tako da ste slobodni. :) Najkreativvniji crtež, bez obzira na tehniku pobeđuje. Nagrada je da posvećujem dva poglavlja pobedniku i on bira imena Aleksovoj porodici. :)

Crteže mi možete slati na moju stranicu. (Link je u mojoj biografiji)