Mirjana se tresla dok su joj suze padale niz obraze. Kapljice vode slivale su se niz njeno telo. Iz glave nije mogla da izbije sliku. Želeli su da se uplaši, nisu uspeli, prestrašili su je. Udarac njene pesnice u zid odjekivao je kupaonicom. Glasno je zajecala. Džekovo izobličeno telo joj je lebdelo pred očima. Stisla je zube, a zatim se setila njegovog osmeha kada je čuo da su zajedno. Setila se kako joj pomogao da se kamuflira u sobi za kamuflažu i naučio kako da pripitomi psa. Zajecala je jače. Njegove uplašene i uplakane oči su sevale kroz njenu glavu. Urlik je prestrašio Sedrika. Pritrčao je kupaonici i pritisnuo dugme za hitno ispuštanje vode. Privio ju je uz sebe i dopustio da se ocedi na njegovu odeću.

- pusti me! Ostavi me!- odgurnula ga je i pala nazad u kabinu

Sklupčala se.

- Mirjana.- pružio je ruku prema njoj, a ona ju je udarila

Nije mario za njeno nago telo, mario je za njene suze. Osećao je povezanost prema toj devojci bez porodice.

- Nisi ga video.- projecala je- Nisi video strah i mržnju u njegovim očima kada sam pokušala da ga dodirnem.

Podigla je pogled ka njemu. Zamrzeo je sebe zbog njenih očiju. Crvena boja u braon masi njenih očiju je postala izraženija dok su duge trepavice držale kapljice vode i suza. Tragovi niz njene vrele, rumene obraze su se sijali, a nežne usne su bile izujedane.

- Šta se dešava?- Aleks je ušao i pogledao u Sedrika koji je čučao pored otvorene kabine. Nagao se nad njim i susreo njeno telo. Vratio se unazad crven u obrazima.

- Ja.. Ovaj.. Pravila kažu da nema..

- Pričamo o Džeku.- iznenadila ga je hladnoća njenog glasa

- O...- samo to je mogao da kaže

- Sada napustite kupaonicu.

- Zašto?- Sedrik je upitao zbunjeno

- Da se obesim.- unela im se u facu- Da se osušim i da ga posetim vi kreteni.- prasnula je u histerični smeh i šutnula ih napolje

Duboko je udahnula i ustala. Voda je prestala da teče i topli vazduh se probio u kabinu sušeći je. Obukla se i pogledala u svoje ruke. Na njima je bila Džekova krv. Mogla je da je oseti i dalje. Ono što ju je peklo više nego Džekove suze bila su lica onih oko nje. Niko se nije ni pomerio koliko god da je ona vrištala. Na kraju je morala da sama podigne njegovo onesvešćeno telo, iako je bila niža od njega. Istupila je napolje i prišla umivaoniku. Utipkala je svoje ime i njena četkica za zube sa pastom i sapunom su izašli oored umivaonika.

- I vi bi trebalo da operete zube.- pokušala je da razveseli atmosferu ismejavajući ih

Sedrik je proverio svoj dah i sam se zgrozio. Aleksa se samo nasmejao i prošao rukom kroz kosu.

- Zašto vas dvojica niste na treninzima sa svojim timovima?- upitala je dok su prolazili usamljenim hodnicima

- Meni je pozlilo.- Aleksa se počešao po vratu- Radili smo na seciranju.- nervozno se osmehnuo

- Pobegao sam.- Sedrik je priznao

- Stefan će te ubiti!- Mirjani se nije svidela ta ideja

Pored svega što se ovde dešava nije želela da izgubi prijatelja. Zastala je. Prijatelj. Zatresla je glavom. Ne može to sebi da dopusti.

- Koliko si ti dugo u kupaonici?- Aleksa nije primetio da je bila na doručku

- Od kako sam odnela Džeka.- rekla je kroz stisnute zube

- Šta mislite ko je to uradio?- Sedrik je otvorio vrata bolničkog krila

Na krevetu pored nadulog tela sedeo je Petar.

- Odkud ti?- Mirjana je upitala i pružila korak.

- Iz istog smo kruga. Želeo sam da vidim da li je dobro.- Petar je brzo mislio nervozno dodirujući minđušu u svom uhu.

Mirjana ga je prostrelila pogledom, ali nije ništa rekla.

Zaslepljen svetlošću Džek je morao da trepne nekoliko puta pre nego što su se figure nad njim kristalizovale. Uplašen pokušao je da pobegne, a zatim uhvatio odblesak naočara. Nežna ruka je držala njegovu tek toliko. Ostao je smiren u krevetu. Sve je počelo da pulsira i on skupi zube suzdržavajući bolni jecaj.

- Da li te boli?- Mirjana je upitala

Džek od svih njih ju je najviše podsećao na njen krug. Na malu decu tamo koju niko ne gleda i svi pokušavaju da ih se reše. Zastala je. Ko ih štiti sada kada nje nema?

Džek je klimnuo glavom, ali mu je i to nanelo bol.

- Šta vas četvoro radite ovde!?- kada su se okrenuli susreli su Marin besan pogled

- Želeli smo da ga posetimo.- Aleks nije dao Mirjani da odgovori na to pitanje

- Marš na vežbe!- rekla je strogo- Nije vam mesto ovde.

- Šta će biti sa Džekom?- Mirjana je uspela da se otrgne Sedrikovog stiska

- Ako se oporavi za dva dana pridružuje vam se, ako ne ima dve mogućnosti. Ili da postane pripadnik jedanaestog kruga,- Mirjana je već videla odvratne scene koje bi mu se desile- ili da roditelji dođu po njega.

- Ne, neću roditelje!- ovi cijuci su naterali Petra da još više poguri glavu

- U redu je.- Aleks je posmatrao njen osmeh dok mu je govorila i milovala lice- Oporavićeš se ti.- šaputala je poput majke koja ohrabruje dete nakon pada

- Kao što sam rekla.- Mara je stavila ruke na kukove- MARŠ!

Oni su brzim koracima napustili bolničko krilo.

- Kada mi taj Stefan padne šaka.- Mirjana se namrgodila

- Uradiće tebi gore stvari nego što je uradio Džeku.- Aleks je rekao

- Nema gorih stvari.- procedila je kroz zube

Aleksa je osetio nalet besa u tom trenu i uhvatio je za ramena pribijajući je uz kameni zid.

- Naravno da ima! Oni.. Oni mogu da te..- nije imao snage da završi rečenicu

U njegovom krugu kazna za tako nešto je bila oduzimanje sve svojine, zbog toga je bilo toliko retko.

- Kao što sam rekla. Nema gorih stvari.- procedila je.

Petar je osetio da će povratiti svake sekunde.

- Oni su njega...- Aleks je otpustio svoj stisak

Poraženo je klimnula glavom i zaustavila vrele suze. Nije slaba i neće plakati.

- Kako znaš?- Petar je upitao glasnije nego što je želeo

- Ti ga nisi video.- Mirjana je rekla i produžila dalje

Petar je progutao bolnu knedlu.

- Ne možeš tek tako da ga napadneš.- Sedrik je jurio za njom.

- Mogu. Kako je on Džeka!- skrenula je naglo i nastavila da oštro hoda

- Mi znamo da je on to uradio.- uhvatio ju je za ruku- Ali niko drugi sem nas. Moramo da nađemo dokaze i uništimo ga izbacivanjem.

- To nenadknađuje bol.- promrsila je

- Da li ti voliš Džeka kada toliko brineš za njega!?- upitao je

- Ne, ali samo zato što je najslabija karika po njihovoj proceni ne znači da je bezvredan i da mu na čelu piše PRETUCI ME crvenim slovima.- rekla je i nastavila dalje

- Mirjana slušaj me.- uhvatio ju je za ramena i okrenuo- Postoji razlog zašto su bacili Džeka baš na tvoj krevet. Oni te smatraju pretnjom. Ako ne želiš da gledaš još osoba oblivenih sopstbenom krvlju i još nečim..- zgrozio se- Moraćeš da ohladiš glavu.

Znala je da je u pravu, ali nije podnosila to što joj je on to rekao. Uzdahnula je.

- Ionako ovde nisam došla da smekšam.- sa mukom je odgovorila i nastavila dalje sporijim tempom

Petar nikada ranije nije osetio takav grumen u grlu. Kao da svaki put kada proba da ga proguta grumen se poveća i sve manje vazduha ulazi u njegova pluća. Nije želeo da prizna, nije želeo da iko zna da se plaši. Plašio se do koske. Nije želeo da mu se desi ono što se desilo Džeku. Kao što je Mirjana rekla, od silovanja nema goreg. Zatvorio je oči da se smiri, ali su mu iskrsli oblici i začuo je prigušene jecaje i taj odvratni lepljivi zvuk udara tela o telo. Otvorio je oči prestravljen i provukao rukom kroz kosu.

Edmund je stajao sa druge strane žice i posmatrao kako se devojka koja stoji na lola puta muči.

- Pomeri guzicu pegava!- Stefan je podrugljivo vikao

Lara je bila paralisana. Visina ju je proždirala.

- U redu je.- Edmund je pružio ruku ka njoj- Hajde, tako si blizu.

Pogled joj je pao dole na beskonačnu tminu ispod nje.

- Ne, ne, ne.- rekao je

Pogledala je nazad u njega. imaop je dubok glas i pravio pauze izumeđu reči.

- Gledaj u mene, tako je, u moje oči. Sada polako.- Lara je pomerila jednu, a za njom drugu ruku- Bravo.

Osmehnuo se i nagnuo napred. Stefan je sve to posmatrao sa iznerviranim izrazom lica. Nije mu se sviđao ovaj tim.

- Požuri pegava! Ili hoćeš da skačemo po žici?- u tom trenu je gurnuo Edmunda nazada na žicu, ovog puta da stoji- Skači.

- ner.- bez razmišljanja je odbrusio

- Skači, ili!- Stefan nije mogao da nađe prave reči

Edmund je bio za dve gklave viši od njega, bio je najviši. jedan od najbolje razvijenih u klasi, kao i jedan sa najvećom pesnicom.

Edmund je shvatio svoj položaj i podigao Laru stavljajući je na zemlju.

Znojila se i pašila da će svakog trena prasnuti u neopisiv plač.

- Idi, odmori se.- sagnuo se ne bili joj šapnuo

klimnula je glavom i Lana je ustala sa svog kamena i povela je.

- Slušaj, ja vodim ovaj tim.- stefan mu se uneo u lice

- Onda bi trebalo da upoznaš svoje saigrače.- Edmund je zarežao

Vrata su se otvorila i Mirjana je zakoračila pre Sedrika, iako ju je on držao za mišicu. bojao se da je ona snažnija nego što bilo ko od njih misli.

- Ko se osvestio da ima tim. gle, gle. - Stefan i njegova družina su se ustremili na Mirjanu i Sedrika

- Produži.- rekla im je prkosno i nastavila napred

Stefan ju je uhvatio za mišicu i odgurnuo Sedrika.

- Bolje pazi svoje ponašanje.- rekao je- Ne znaš šta mogu da učinim.- prošaputao je dok je njena kosa zaklanjala njegovo lice od ostalih

- Ni ti ne znaš šta ja mogu.- okrenula se ka njemu i prostrelila ga pogledom

- Kasnite na trening. visite na žici deset minuta.- rekao je tvrdo i gurnuo je unazad.

Ciknula je kada je osetila kako joj tlo izmiče pod nogama, rukama je mlatarala po vazduhu dok nije osetila tanku žicu. Uhvatila ju je jednom rukom i shvatila da su joj noge oslonjena na kamenu ivicu pećine bez dna. Uhvatila se i drugom rukom, a zatim otpustila noge koje su pale ispod njenog tela. Sedrik se otarasio ruku koje su ga držale i prišao žici potpuno uveren u sebe. Radio ej ovo. Radio je toliko puta u životu, da zna da broji ne bi mogao da izbroji.

- Hvataj žicu tamo gde ti se prelamaju prsti.- šapnuo je- Tako manje boli.

Poslušala ga je i škrgutala zubima.

Džek je želeo da se nikada nije ni rodio. Svaki deo njegovog tela ga je boleo i s e ga je podsećalo na taj osećaj u njegovim ustima i u njegovom telu. Nije ni shvatio da plače sve dok nečiji palac nije obrisao suzu sa njegovog lica. Utrnuo je, polako je pomerio oči ka osobi iznad njega.

- Fizički ću ga popraviti, ali...- dotakla ga je hladna ruka i on je pobegao od dodira padajući sa kreveta- U redu je.- umilan glas ga je smirivao

- Fizički ga popravi. Za ovo drugo će se postarati neko drugi.- Mara se okrenula na peti i izmarširala

Hodnici su bili prazni, svi su večerali, bilo je i slatkiša, danas je Henku rođendan. Taman ono što joj treba. Spustila se liftom u prizemlje, deset spratova iznad nivoa grada i krenula mračnim hodnikom. Vlaga je napredovala mnogo većom brzinom ovde dole. Mahovina se obavijala oko stuba. Mara se provukla između lasera. Znala je tačno gde se nalazi koja zamka. Lično ih je napravila i postavila. Zaustavila se pred vratima. Otvorila je mala vratašca na zidu i ukucala kod. Iz sobe se začulo škripanje. Vrata su se otvorila propuštajući je u mračni hodnik. Sigurno je koračala. Nije je zanimalo škripanje, grebanje, niti urlici oko nje. Njena lampa se ugasila.

- Ko ide!?- glas je bio hrapav, i dubok

Odjekivao je hodnicima i terao kožu na ježenje unoseći hladnoću u kosti.

- Ja sam.- Mara je rekla uz mali drhtaj

Temperatura dole je bila niža od nule, a ona je nosila letnju uniformu.

- Šta želiš!?- glas je režao terajući bilo koga da ustukne

- Prikaži mi jedanaesti krug.- njen glas je bio još otrovniji

- To je zabranjeno.- glas je zvučao uplašeno- Koji period tražimo?

- Od sedmog semptembra dve hiljade sto sedamdeset sedme.- rekla je- Hoću samo scene noću.

Ispred nje se projektovao ekran.

- Stolica bi bila lepa, hvala.- rekla je podrugljivo

Uz škripu osetila je kako joj se nešto približava. Sela je na metalnu stolicu i gledala.

- Dosta za večeras. Sortiraj mi sve i spremi za sutra.- rekla je- O i..- okrenula se nazad ka vratima- Imamo situaciju za tebe.- osmehnula se sama sebi izašla napolje

Lena je te noći imala košmare. Nije bila ta koja je videla Džeka odmah, ali u njoj je bilo nešto uzburkano. Džekove tužne oči su joj sijale pred očima, želela je da ih razveseli, ali je izgledalo kao da ne može. Uplakana sela je u svom krevetu i tiho jecala. Nije želela nikoga da uznemirava.

Gita i Megan su se vratile u borilište.

- Ako planiramo da se izvučemo odavde među najboljima moramo da se udružimo.- Gita je govorila kružeći oko Megan

- Kako da ti verujem?- Megan je bila sumnjičava

- Ti i ja smo jedne od najsitnijih, stoga ne predstavljamo opasnost. Ali ako se previše trudimo, same će nas razbiti, ali zajedno...- pružila joj je ruku

- Kakva je tvoja korist?- Megan i dalje nije verovala, ali je znala da sama ne može da prođe dalje

- Biću u prvih dvadeset, isto kao ti.

- Kakav je plan?

- Velo jednostavan.- Gita se nasmejala i prišla bliže

_______________________________________________________________
Istini za volju lenja sam kao ker! Moram to da popravim jer zaista volim ovu knjigu iako je mnogo vas ne čita. Kako vam se čine likovi za sada?
Volim vas! ♥