Kosa mu je svetlo smeđa, može se nazvati bojom meda, oči su mu duboko kestenjaste sa zlaćanim odsjajom. Lice mu je izduženo, a usne tanke, po bradi mu se vidi da je sveže obrijan. Ispravio se u punu visinu pokazavši svoju elegantnu, ne toliko muskulutarnu građu. Prosečne je visine, izvija svoj vrat, tako da mu se vide žile i gleda preko glava okupljenih. Pozivaju njegovo ime, krči put ispred sebe, a zatim mu se ljudi sami sklanjaju sa puta. Steže svoju crvenu majcu koja ističe njegovu bronzanu kožu i grize unutrašnjost obraza. Sapliće se o stepenik, ali uspeva da održi ravnotežu. Staje pred kamenu statu žene sa povezom preko očiju i vagom. Klekne i promrmlja reči, zatim ljubi stopalo statui, levo i ustaje. Okreće se ka svima, čitava tri miliona ljudi koji ga gledaju u svojim domovina i nekoliko hiljada onih u sali sa njim, oseća knedlu u grlu. Mora da bude glasan i jasan, ali to ne može. Gleda u jednu od kamera, njegova mlađa sestra verovatno to gleda dok joj majka plete kosu, a otac nervozno puši cigare.

- Graničar. -govori slabo, ali amfiteatar pojačava njegov glas tako da ga svi čuju

Soba zamire, a onda se čuje trupkanje, stopala iza njega udaraju u ujednačenom ritmu, posle svakog trećeg udara desnog stopala, a pre udara levog začuje se pljesak, ritam se na kraju ubrzava i odjednom prestaje. Okreće se i u tami gleda sjajne uniforme približava im se, a onda skreće i staje na mesto ispred njih. Radoznalo gleda preko ramena dok se poziva druga osoba, gleda u devojku crvene kose i zelenih pramenova, osmehuje mu se slabašno i pokazuje da se okrene. Postiđeno se okreće.

-          Megan Grand.- proziva glas

Njena duga kosa leprša za njom dok se pokreće napred, sitna je i mišje braon oči joj uplašeno lete po prostoriji. Kako bi se smirila prepleće prste samo na sebi razuman način, kreće da misli o istoriji svog naroda i o pravilima. Frustrirano diže noge dok ponosno ispravlja glavu, ne sme da bude uplašena.

-          Graničar.- cijukne i skloni pramen tamno braon kose sa kestenjastim prelivima iza uha

 Nakon trupkanja pridružuje mu se. Primećuje kako se trese. Iz drugog kruga ima više ljudi nego iz njegovog, prvog. Samo bi se lud odrekao takvog komfora, sami najviši zvaničnici su tu, najbolja hrana i obrazovanje, a eto ga. Stoji tu i uzdiše. Iz drugog kruga gde su uslovi i dalje dobri bilo je više graničara. Krenuo je treći krug.
- Sandres Migel. -glas je rekao
Visok je, kosa mu je tamna i deluje starije nego ostali, na licu ima svežu bradu dok nervozno oblizuje usne. Dok ga svi gledaju on gleda u svoje cipele kao da u njima postoji nešto odviše zanimljivo. Stao je ispred kipa i okrenuo se nazad, njegove oči su našle na oči njegove bliznakinje. Ohrabrujuće mu se osmehnula. Oboje su odabrani, njihovi roditelji očekuju da oni ostanu i vrate se porodičnom poslo,aranžiranju. Kleknuo je i u tom trenu je sve presudilo. Mesecima tajno vežba, mesecima mašta o tome da bude drugačiji.
- Graničar.- gromko govori
Gleda u zaprepaščene kestenjaste oči poput svojih i grize usnu. Kosa joj je uredno pokupljena u konjski rep i njiše se dok ona odmahuje glavom. Stao je pored drugog kruga.
- Sandres Selena.- glas je rekao
Drhtavim koracima je išla i činilo se da ne gleda ni u šta. U njoj se vodila borba.
- Ostajem.- rekla je
Dok ju je masa pozdravljala uputila je poslednji pogled svom bratu koga je smarala izdajicom. Video je kako joj suze oči i kako se izlivaju sa rečima „mrzim te“ ostavljenim na njenim usnama.
Svi su imali poglede prikovane na cipele dok se treći krug nastavljao.
Pet predstavnika prvog kruga, deset drugog, pedeset trećeg, sedamdeset četvrtog, sto petog, sto dvadeset šestog, sto pedeset sedmog, sto sedamdeset osmog, dvesta devetog, dvesta pedeset desetog i svake desete godine jedan jedanaestog.
Počeo je peti krug. Ima ih dvadeset i troje u novajlijama graničara. Stoje mirno i ne pokreću se. Nekima suze stoje na obrazima, a drugi grizu usnu ne svesni svega oko njih.
Ustala je i prebacila svoju plavu kosu preko ramena za leđa. Plavim očima je fiksirala kip.

Nisi odrasla da budeš samo radnik u fabrici. Ponavljala je reči koje joj je na samrti rekla majka.
- Graničar.- rekla je čvrsto i ustala
Gledala je u zelenkaste oči svoje najbolje drugarice, ovo je poslednji put da se vide. Naslonila se na desnu nogu kada je stala i pognula glavu.
Sledeći dečko je izašao sa štakama.
- Nije sposoban.- rekao je skener
- Sledeći da zameni njegovo mesto..
- Ja.- čvrsto je stegla svoje pune usne i pogledala na svoju odabranu prijateljicu među graničarima
Istupila je napred.
- Lena Djui.- rekao je kompjuter
- Graničari.- rekla je perifernim vidom gledajući u najbolju prijateljicu
Obe su odrasle bez jednog roditelja, bile su tu jedna za drugu ceo život, to sada neće prestati. Prošla je rukom kroz svoju tešku kosu boje karamele i prišla novim graničarima. Osetila je kako je prijateljica steže za zglob i dopustila da smešak pređe preko njenih usana.

Ten mu je bio taman od svih popravki neonskih svetala koje je radio sa roditeljima, crna kosa mu je bila neuredno zabačena unazad, ali su mu crte lica bile izuzetno lepa, možda je bio čak i najlepši. Svaka devojka u sobi je utonula u tišinu, a momak ga krišom pogledao. Hod mu nije bio bahat, već staložen, pomalo je vukao desnu nogu od pada cevi kada je bio mali. Šesti krug, majstori, opravljaju sve što im se donese, genijalni, ali u ovom sistemu određujete ono mesto gde se rodiš. Retki su oni koji napreduju, i u to je siguran. Tamnim očima prelazi preko stopala kipa i ljubi ih.
- Graničar. -glas mu je grublji, ali i dalje melodičan
Staje ispred svih, pošto su već popunili iole skučen prostor.
Niži je od ostalih momaka, a ipak viši od većine devojaka, svojim uplakanim, plavim očima gleda po gomili dok rukom prolazi kroz nežno plavu kosu. Grize donju usnu i krišom gleda u nekog u publici. Odjednom se ukočio, setio se zadirkivanja koja je dobio ranije tog dana i skreće pogled. Grize usnu toliko da mu je prokrvarila. Naježio se na ukus krvi u ustima i kleknuo pred stopala.
 - Graničar.- nekako je skupio hrabrosti da prograkće dok se gušio u sopstvenoj krvi, ne može da je proguta, ima tako odvratan ukus. Ni sam ne zna zašto je to rekao, a onda ugleda zapanjene oči i ponosno se osmehne.
Niste to očekivali, zar ne? Podsmehne se, okrene na peti i stane pored svog sunarodnika iz kruga, Petra.
Petar nikada ranije nije primetio ovog plavušana, ali se onda setio, njegov otac ga je stalno prekoravao, nije znao ništa da popravi, samo bi pravio još veći rusvaj. Kada je shvatio da se dečku slivaju suze niz obraz uverio se da su svi skoncentrisani na novu osobu, muški ga je udario laktom i ohrabrujuće mju se osmehnuo. Dečak, da izgledao je kao mali dečak, je šmrknuo i uzratio slabašnim osmehom. Petar nije razumeo zašto je dečko odabrao graničare kda nije sposoban ni da popravi neonsku sijalicu i zameni litijumoksid u čaurama.
Džek. Setio se imena plavušana i pomolio da ne bude u istom timu sa njim. Želi da uznapreduje, ali se boji da će ga Džek usporiti..
Naš prvi izabrani se trudio da popamti sva imena, ali mu je uspevalo samo kod nekih. Devojka iz sedmog kruga sa tamnim tenom i prelepim licem je bila Gita, to je značio hrabra na jednom od davnih jezika, jezika pre rata i meteora.  U osmom krugu je samo zapamtio momka koji se sapleo o parče tepiha, ali se dočekao na ruke i svima pokazao svoj razvijeni i istetovirani abdomen, u osmom krugu su sitne zanatlije, niko od njih ne brine za svoj izgled previše. Momak je imao snažnu bradu, ali ni upola kao momak iz trećeg kruga, Migela. Ime mu je bilo Edmund, nedefinisane boje očiju i rasute kose stao je napred i stavio ruke u džepove. Izgledao je najopuštenije od svih njih.
Novih graničara je sada već bilo blizu pedeset, deveti krug su poljoprivrednici, potpuno zavise od hemikalija kojeproizvode prvi i drugi krug. Pegica posutih po obrazima i nosu zbog kojih se mrzela išla je ka postolju. U glavi su joj brujale svađe roditelja. Setila se bratovljevih reči.
Ja nisam imao šansu da budem izabran, ti imaš. Beži odavde Lara. Duboko je udahnula i sklonila svoju kosu boje sasušene slame sa lica, potpuno ravnui mlitavu i poljubila stopala.
- Graničar.- glas joj je bio prilično čvrst za devojku
Od nervoze postane dublji. Zamišljeno je pretražila pogledom publiku. Oduvek se razlikovala, nije pripadala devojkama njenog kruga, nosila je bratovljevu odeću svuda, sem na okupljanjima kada je bila primorana da nosi karirane haljine koje bi joj majka sašila od starih stolnjaka i čekala kada će da je zadirkuju. Ne želi da bude takva. Ne želi da sluša majčino jadikovanje,očevo pijano zavijanje, bratovljevo gunđanje. Želi da bude slobodna, ono što sama odabere, želi da vidi koliko je u stvari sposobna. Širokih kukova i velikih grudi imala je bolje obline od ostalih devojaka, nikada ih nije volela, oduvek je želela da bude poput svoje majke, sitna i mršava. Oduvala je pramen kose sa lica.
Deseti krug. Oni su sluge, služe u svim sektorima i bivaju plaćeni za to. Neki prodaju decu više krugove kako bi imali bolje detinjstvo. Majke koje to rade bile su označavane,žig na desnoj ruci za svako dete.
Njegova majka je dala svih svjim pet ćerki, ali niko nije hteo njega. Oduvek se osećao kao teret, ali kada su mu to rekli, iako ej to oseáo, odlučio je da to više neće trpeti. Nije nesposoban, neće zavisiti od drugih. Na svojoj tamno braon, možda čak i crnoj kosi ima beli pramen. Pramenko, tako su ga začikivala deca. Njegovi gospodari ga nisu nigde puštali zbog toga.
- Sedrik Poter.- glas je rekao
On je već bio na pola puta dole.
- Graničar.- čvrsto je rekao
Stao je pored svoje nove porodice i savio glavu pogrbivši ramena da se ne vidi koliko je lep i visok, lep bi možda bio da nema ulubljenje na jagodičnoj kosti od pada.
- Ove godine, kao i svake desete jedan član jedanaestog kruga ima šansu da odabere šta želi sa životom.- glas je rekao
Među novajlijama je nastao tihi žamor.

Megan se namrštila, nikada nije videla pripadnika jedanaestog kruga uživo. U školi su naučili ko su pripadnici jedanaestog kruga, siročići i kopilad, kao i deca koju roditelji ne žele. Muškarci iz viših krugova uglavnom kupuju devojke iz jedanaestog kruga, a te pare sa šalju u fond da im se donese hrana i obezbede ćebad za zimu. Njihov prosečni život je oko trideset godina. Nijedan pripadnik jedanaestog kruga nije odabrao graičare, bar ne u poslednjih četrdeset godina. Nisu dovoljno spremni da prođu testove.
Bila je sve, samo ne ono što su zamišljali. Desna noga i leva ruka, pa leva noga i desna ruka. Držala je glavu visoko podignutom, ramena ispravljena i kretala se kao da poseduje čitavu sobu. Nije je bilo briga za oči koje su je posmatrale i došaptavanja. Širokih ramena je, malo užih kukova, bujnih grudi i dugačkih, izvajanih nogu. Na sebi ima odeću prepunu zakrpa, na licu, pokrivenom kosom javlja se odblesak napuklih naočara. Ne kreće se kao da to nosi, već kao da je u večernjoj haljini optočenoj mesečevim kamenjem, koju nose pripadnice prvog kruga. Ona je tu, ako da tu oduvek pripada.
Nisu uspeli da joj čuju ime, bilo je neobično za njihov grad.
Posle spokalipse, kako je naučnici prvog i drugog kruga nazivaju, stanovništvo sa raznih prstora je pobeglo u najbliže gradove, njihovi potmci i dalje kostiste svoja izvorna imena.
- Graničar.- glas joj je crvrkut, ali stegnut cvrkut
Sobom je nastao mir, nije se čulo ni disanje. Čekala je, ali nije bilo ni dobovanja nogu ni tapšanja između. Okrenula se i prišla im. Kako je bila na korak od nje, prvi red je malo uzmakao. Plavušan, koji se tada nalazio u trećem redu primetio je na tren uvređenost u njenim tamno braon očima sa maslinastom crtom okolo. Kosa svih nijansi smeđe je bila zabačena unazad i prepoznao se sivi okvir njenih naočara i prćast, mali nos.
- Odabir je gotov.- glas je rekao- Prvo neka oni koji danas nisu birali izađu.
Veliki deo sobe se polako poukao ka tri izlaza između stubova boje slonovače.
- Oni koji su odabrai svoj krug neka pođu sa njima, popnite se na treći sprat i tamo vas čekaju predstavnici vaših krugova koji će vas dalje osenjivati.
Ostale su tri grupe, pedesetak onih koji su se odlučili da promene krug. Oni idu na dalja testiranja i od početnog broja, možda desetak se premesti. Pored nih bili su stariji graničari i novajlije.
- Oni koji menjaju krug, zaputite se ka izlazu desno od statue i od stolica.- uplašeno su krenuli
Vćina ih je iz desetog kruga, kako se bliži vrhu sve ih je manje, prvog i drugog kruga ni nema.
Oni koji padnu postaju pripadnici jedanaestog kruga.
- Graničari. -svi su okrenuli ka zvučniku- Čestitamo. Pratite svoje strije na putu ka centru.
Išla je poslednja, znala je da ne pripada tu, ali nije bila jedina. Plavokosi je išao nekoliko metara ispred nje i grizao usnu da spreči suze. Za njim, ali ispred nje je išao prvi birač. On je otpadnik, koliko i ona. Najbolji i najgora, nikda nije ni sanjao da će biti tako blizu jedanaestom krugu u svom udobnom krevetu. Onda se setio razloga zašto je tu i pružio korak.

______________________________________________________________________________________________
Nova priča.. :)
Kao što vidite u kojoj ej kategoriji, nadam se da vas neću razočarati. znam da ima mnogo likova, ali će se iskristalisti..