Megan je shvatila da graničari zaista vole ogledala. Sala je bila okrugla soba sa zidovima od ogledala. Sastojala se od dva nivoa. Gita je stajala pored stepenica na sredini poda i gledala kako strmoglavo idu dole. Odmakla se od ivice sa olakšanjem. Pogled na dole joj je oduvek zadavao mučninu.

- Za početak ćete biti ovde.- Mara je rekla izdvajajući se od njih

Pod je bio sastavljen od meke prašine. Otisci su ostajali savršeni u njemu. Mirjanu je taj vazduh gušio. Osećala se zarobljeno. Aleks je stao pored nje i gledao u njeno lice koje je tražilo nešto.

- Prve dve nedelje ste sami, posle toga vas raspoređujemo u grupe po desetoro. Zavisno od vaših sposobnosti.- rekla je i nastavila dalje- Molim vas stanite na označene linije.

Svi su gledali okolo zbunjeno. Nisu videli nikakve linije.

- Desno.- Mirjana je rekla je laganim koracima stala nekoliko koraka dalje.

Aleks je stao do nje, ali ga je ona namestila iza sebe. Povukla je Laru za rukav. Sedrik je pratio njen pogled. Držala ga je na ogledalima. Suzio je oči i pogledao, primetio je.

- Prati ogledala.- dobacio je zbunjenom Migelu

Migel je gledao zbunjeno u njega, a zatim u ogledala.

Mara je sve posmatrala i izgledala kao da joj je jako dosadno. Gledala je kako Mirjana šapuće ljudima, a Aleks ide od jednog do drugog i povlači nevidljive linije prstom po vazduhu. Posle nekoliko minuta svi su bili poređani u linijama koje su delile kružnu sobu na dvanaest delova. Sem je iz svojih pantalona izvukao mali ovalni predmet sa jednim plavim dugmetom i pritisnuo ga. Jedno po jedno ogledalo se rušilo otkrivajući prostor iza. Soba za pucanje, sparingovanje, drevne borilačke veštine i, ono što je Lanu oduševilo, labarotorija.

- Pošto vas ima mnogo radićete jedan dan u sobi. Svrstavaćemo vas po prezimenima.

- Ja nemam prezime.- Mirjana je rekla i prekrstila ruke na grudima

Čula je smeh oko sebe.

- Onda ideš prva.- Mara joj je odgovorila gledajući je u oči

Mirjana je klimnula glavom.

- Prvih deset soba sa poligonom.- rekla je- To su..

Mirjana je stala na ulaz u tu sobu i dopustila da joj se vilica otpusti. Soba je bila pravougaona sa dve grede koje su bile na metar udaljene jadna od druge.

- Mirjana.- Mara je rekla gledajući u spisak

- Ona nikada neće proći.- Mirjanine oči se suziše na ovaj komentar

- Verujem da bi ih čak i ti prošao.- odmerila je Stefana podrugljivo

Krenuo je napred ka njoj i ona je ustuknula. Gurnuo ju je u stranu i popeo se na prvu gredu. Kako se to desilo začu se škripa metala o metal i ogromna kugla se sruči u njegovom pravcu, on se nekako saže, ali spade sa grede trljajući svoju pozadinu.

- Nisam bila u pravu.- nasmejala se Mirjana- Toliko je laka da samo ti možeš da padneš.- podrugljivo se iskezila

Mara je sa negodovanjem coknula.

- Trošite moje vreme.- rekla je i prevrnula očima

- Mirjana se dala u trk i popela na gredu. Strah od nepoznatog se pretvorio u uzbuđenje i adrenalin. Pokrenula se i kugla se zanjiha. Zastala je. Ovo joj je bilo poput igre sa decom iz svog kruga. Učila ih je da se penju, skaču i rade zabranjene stvari. Pomerila je težinu na zadnju nogu i pojurila pored kugle. Greda je krenula da se drma pod njom i razdvaja na manje delove. Nije razmišljala. Skakala je na parčiće ispred sebe, ne graciozno već pažljivo i proračunato. Skočila je na drugu gredu i pored nje zahuktaše plamenovi. Vrisnula je od iznenadne toplote i poletela unazad. Osetila je kako pada. Nije smela da pada, pogotovo što će pasti na gredu iza sebe i slomiti vrat. Nogama je stisla gredu. Jedno odzgo, drugo odozdo i pokušala da drži ruke na gore da joj budu oslonci. Stajala ili lebdela je tako teško dišući.

- Uspeću.- reči su joj odzvanjale

Uhvatila se rukama za gredu iza sebe koja je bila rastavljena. Pustila je noge i izvila svoje telo na gore u stoj. Stefan je postao crven u licu. Gurnuo je ćoškastog dečka pored sebe i on je krenuo. Mara je izgledala kao da je to ne čudi. Stisla je jače usne i gledala kako Mirjana skače ponovo na gredu. Vatra je nije iznenadila. Nastavila je da trči i izbegava šiljke koji su štrčali iz zemlje. U trenutku ju je nešto udario u leđa i isteralo vazduh. Poletela je napred ka šiljcima. Postavila je ruke ispred sebe i uradila još jedan slabiji stoj strovaljivajući se na leđa. Pogledala je iznad sebe i videla zdepastog dečka na kugli kako se ceri na nju žutim zubima. Besna, ustala je i udarila nogom u metalnu loptu koja se preteći zanjihala. Nastavila je da trči i čula kako dečko trči za njom. Iznad sebe je ugledala uže. Poletela je ka njemu i uhvatila ga. Ruke su je pekle od grubog drveta i bile su slabe. Nekako se vrpoljila na gore, ali nikako dovoljno brzo. Na induvidualnim treninzima je planirala da pokaže pravo znanje. Zarežala je kada ju je debeljuca uhvatio za nogu. Udarila ga je u vilicu i iznenadila se koliko je meka. Znala je da nije sitna, da je imala stomačić od neredovne ishrane, ali je isto tako znala da je obasuta mišićima više nego taj debljuca salom. Otela se i požurila gore. Uhvatila se za gredu i pogledala dole.

- Gde sad?- povikla je

Mara je pogledala gore i Mirjana ugleda merdevine na plafonu koje vode do rupe.

- Prođi tuda, u rupu i niz tobogan ovde.- pokazala je na mali otvor u zidu koji je njena figura zaklanjala.

Mirjana se nezgrapno okrenu. Uhvatila je šipku. Znojave ruke se okliznuše i ona pade na nešto mekano.

Gita se stresla. Bila je u istoj grupi sa Mirjanom. Bila je spretnija od nje, viša, ali se bojala.

- Ponovo.- grubo reče Mara

Mirjana se uzvrpolji i ustade sa mekanih strunjača. Nastavila je ka gredi i obrisala ruke o pantalone.

Mogu ja to! Rekla je sebi i napregla mišiće. Drugi put ga je prešla. Iza nje se pela mala, zdepasta devojčica, a za njom Gita. Lena je progutala knedlu. Bila je dosta krupnija od Mirjane i nespretnija od svih njih. Džek je bojažljivo sve gledao skupljajući krajeve svoje majce u rukama. I dalje mu se vrtelo pred očima i osećao se malaksalo. Lena je pala čak pet puta. Kada je šesti put ustala iskrenula je člana.

- Prezimena bez odvedi je do ambulante.- Mara je rekla ni ne gledajući u njihovom pravcu.

Mirjana joj je prišla i pomigla joj da ustane. Dve devojke su zajedno napustile sobu.

Petru su oči sevale dok su mu prsti radili u savršenoj harmoniji. Pritisnuo je taster i zadovoljno stao u stranu. Njihov instruktor, Henk, mu je prišao. Njegove tamne oči pregledale su sklopljeno oružje.

- Ovo nije na listi.- prikazao je na poslednju stvar

Nije znao kako drugačije da je okarakteriše.

Petar je podigao malu spravicu, ne veću od dlana.

- Treba mi dobrovoljac.- rekao je Henku

- Crveni!- dečko rumenih obraza se okrrenuo

Prišao je sitnim koracima i stidljivo stao.

- Neće boleti?- upitao je tiho

Svi u sobi su se primirili i gledali u tri osobe koje su stajale.

Prosedi čovek se nasmejao, kao da je čuo najbolju šalu u životu, a zatim se uneo u lice.

- Hoćeš i šećerlemu uz to!?- drsko ga je uhvatio za kragnu i preteći uperio prst u njega.

Jedva smogavši snage odmahnuo je glavom i tiho zacvileo. Henk ga je odbacio u stranu.

- Pucaj Ćopo, ako promašiš...- zlobno se iskezio

Dečko zatvori oči i dalje na zemlji očekujući bol. Začu se tup pad, ali nikakav bol uz to. On proviri i shvati da svi zadržavaju dah. Petar se nije osećao tako dobro jako dugo vremena. Nasmejao se glasno i bacio metalni predmet na pod.

- Zaboravio sam da kažem da on ispaljuje iglice sa strane.- rekao je onesvešćenom Henku

Nije ga zanimala kazna, ali neće trpeti maltretiranje. Okrenuo se na peti i otišao do centra velike sobe čekajući svoju kaznu.

Mara je umrla od smeha kadda joj je Henk crvenog lica ispričao za incident.

- Tražim da se izbaci! Izbičuje, a zatim izbaci!- vrištao je Henk crven u licu

- Koliko se ja sećam ti jesi upucao u nogu svog starešinu, a ne onesvestio manjim elektro šokom.- coknula je

Henk je postao još crveniji u licu i preteći zamahnuo pesnicom po vazduhu. Mara je suzila svoje oči u proreze.

- Da li ti to meni pretiš?- upitala je tiho

Glas joj je bio siktav, a oči tako hladne da se Petar stresao.

- Ne... Majore.- proskitao je postiđeno

- Nisam ni mislila. Ti.- rekla je Petru i on se ukočio- Semu ćeš ispričati sve o svojoj napravi nakon kazne u kuhinji. Čistićeš je naarednih deset dana posle večere.- rekla je strogo- Svi ste slobodni.

____________________________________________________________
Mislim da poglavlje nije predugačko. Kucam iz prekida kada se sunčam. Mnogo izgorelih poljubaca i školjkica za sve!