- Znaš, ako tako nastaviš umrećeš.- Mirjana je rekla kada je Lara prošla pored nje

Lara ju je ignorisala i sela na pod. Nalazili su se u streličani. Graničari su ih naučili da koriste sve vrste oružja, od starih lukova i strela preko pištolja na metke do lasera.

- Ozbiljna sam. Četiri dana nisi stavila ništa u usta.- rekla je i sela pored nje- Nemaš energije, a Stefan nas ubija fizičkim treningom.

Lara je nastavila da ćuti. Htela je da ćuti, a pričanje joj oduzima energiju.

- Ne znam zašto to radiš, što radiš, ali znam da nije dobro.- Mirjana je posegnula za njenom rukom

Lari su se oči zamaglile od besa.

- Prekini! U redu je! Znam da ne radim šta bi trebalo da radim, ali ne znam šta drugo! Ne pokušavaj da me dotakneš!- nije marila za znatiželjne poglede na sebi

Okrenula se i izjurila napolje.

- Pegava vraćaj se ovamo!- Stefan je povikao za njom.

- Ime joj je Lara. Nauči već jednom.- Mirjana je procedila

Krupnim korakom joj je prišao i podigao ruku. Sedrik i Edmund su se postavili poput živog zida ispred nje. Posle Edmunda Sedrik je bio sledeći po visini. Naučio je da stoji ispravljeno i pravio se ponosnim. Jednostavno nije mogao. Kad god bi pokušao da bude ponosan na ono što jeste samo bi pronašao razloge da ne bude ponosan.

Džek je sedeo u bledo ljubičadtoj sobi. Po zidovima su visile fotografije, ne laserski odrađene slike, već fotografije na mat i masnom papiru. Fotelja na kojoj je sedeo bila je prekrivena čupavim ćebetom, a noge je držao na plišanom jastuku. Od lekova njegove kosti su se oporavljale i spajale. Čitav proces je bio veoma mučan. Soba je za razliku od čitavog postrojenja Graničara mirisala na sveže. Miris koji Džek nije osetio tako dugo. Zdravom rukom je uzeo kolač i umočio ga u šlag. Pogled mu je pao na belu masu. Stomak mu se uzvrteo i osetio je nagon za povraćanjem. Brzo ga je strpao u usta, ali je to stvar učinilo još gorom. Nije mogao da pokrene vilicu. Šlag mu se polako topio niz grlo. Hteo je da ga spreči, ali nije znao kako.

Lena i Migel su se smejali. Činilo joj se da je tako lako pričati sa njim. Migel joj je objašnjavao kako je sa sestrom išao na jezdenje kada je Lara protrčala sa rukom preko usta zaustavljajući jecaje.

- Laro!-  pozvao ju je

Nije se odazvala.

- Hej, čekaj!- potrčao je za njom ostavljajući Lenu samu.

- Ostavi me!- napokon je povikala iz sve snage, ali se srušila

Nije imala snage ni za suze.

- Ti... Ti moraš u ambulantu.- podigao ju je u naručje sa lakoćom

Laru niko nikada nije mogao da podigne. Bila je previše krupna za momke njenih godina, a svi stariji su samo pokušavali da je dodirnu. Da nije bilo njenog brata ni sama ne zna gde bi bila. Bilo joj je muka toga. Muka njenih velikih grudi. Muka svega što je bila.

- Neću tamo. Ne!- nije mogla ni da vrišti osećala se slabom

Migel je skrenuo i seo u jednu od niša u zidu. Stavio ju je u svoje krilo i privio njenu glavu na grudi. Lara je bila najviša u njihovoj grupi, a opet niska naspram njega, Sedrika i Edmunda. Nežno je trljao njenu ruku i šaputao stihove neke pesme koju je čuo od sestre. Izvukla je ruku iz njegove i obgrlila ga smeštajući se udobnije.

- Ti si prvi momak koji je mogao da me podigne.- tiho je priznala

Ni sama nije znala zašto je to učinila.

- Ti si prva devojka koju sam podigao.- rekao je i naslonio sveže obrijanu bradu na njeno teme

- Bojim se.- nastavila je

- Čega?- tiho je upitao

- Da... Zaboravi. Komplikovano je.- rekla je

- Svi smo mi komplikovani.- tužno se osmehnuo

- Ti ne deluješ tako. Deluješ kao savršeno sretna osoba.- rekla je

Kiselo se nasmejao i sklonio kosu sa njenog lica.

- I ne baš. Samo držim to za sebe.

- Ja pokušavam, ali mi očigledno ne ide.- rekla je i šmrcnula

- Šta kažeš da popijemo nešto toplo. Ti si malo hladna.- pogedala je ka njemu

Njene pegice su se caklile od suza. Pažljivo je obrisao sve te crvene pegice i pomogao joj da ustane. Klimnula je glavom i polako zakoračila. Sva iscrpljenost koju je krila od same sebe ju je sustigla. Pala je dole osećajući kako je izmoždenost proždire.

- Laro.- uzeo ju je za ruku i podigao njenu bradu- Čuješ li me?

Klimnula je glavom.

- Hejde.- uzeo ju je u naručje

- Neću kod doktora.- meko i tiho je izgovorila ovlaš se držeći za njega

- Ne idemo.- lagao je i prijubljivao njeno telo uz svoje.

Lako mu je poverovala i odmorila glavu u kojoj je bubnjalo na njegova ramena.

Mara se šetala između prvaka.

- Ovo je očajno.- rekla je- Najgore novajlije do sada. Tri slomljene kosti, jedno prebijanje, nekoliko pokušaja samoubistava, pa od čega ste vi!?- razderala se

Sem ju je držao za rame kao da se bojao da će ih napasti.

- Da li ste od šećera? E pa šarlatani niste!- unela im se u lica- Do kraja druge nedelje ostaće samo vas dvadeset četvoro od četrdesetoro koji ste proživeli prvu rundu. Četiri tima po šest i ja već imam grubu crtu ko će biti u njima.- Stefan se pakosno nasmejao- Niko od vas nije u njemu!- lice joj je pomodrelo, a plava kosa pobegla iz punđe

- Maro, Maro.- Sem ju je smirivao- Maro zašto ne bi otišla do streličane?

Mrzovoljno se pomerila i napustila prostoriju.

- Da ste očajni, jeste.- Gita se namrgodila na ovo- Sada. Počinje drugi deo treninga, spuštamo se dole.

Pokazao je na rupu u sredini borilišta. Čuo je kako gutaju knedle i došaptavaju se.

- Hajde, za mnom.- krenuo je dole

Migel je pokušao da pomogne Lari, ali ga je Edmund prestigao. Uzeo ju je za ruku. Njena ruka je bila poput zrna u njegovoj. - Dobro si?- Aleks je potapšao Migela po ramenu

- O? Da, da, jesam.- nasmejao se

Petar je osetio nelagodu u stomaku. Okrenuo se i primetio par plavih očiju. Skrenuo je pogled i progutao knedlu. Čvor se iz grla spustio u grudi i tamo rastao. Hteo je nešto da kaže, ali nije mogao. Megan je sustigla Sedrikov korak i isprečila se ispred Mirjane kako bi se za njim spustila dole. Mirjana je uzdahnula kada je osetila dah za vratom.

- Šta želiš?- upitala je kroz stisnute zube

- Znaš ti.- odgovorio joj je i umalo se nije saplela kada joj je obuhvatio sisu rukom.

Refleksi su bili brži nego što je očekivao. Njena ruka je ostala na njegovom obrazu, a pesnica u stomaku.

- Dotakni me još jednom...- proskitala je- I ono što si uradio Džeku će se desiti tebi, samo hiljadu puta gore.

Namrštio se i pogledao ka njoj.

- Kakva je to gužva!?- Sem je povikao sa dna spiralnih stelenica

Aleks je preko glava uspeo da vidi kako se Mirjana uspravlja.

- Ništa.- rekla je i brzim koracima nastavila dole.

Mogao se zakleti da je video ponosan osmeh na njenom licu.

Lana se nekako našla pored Petra dok su se podtrojavali da vide u mračnoj sobi. Sudarila se sa njegovim ramenom kada ju je neko gurnuo.

- Izvini.- tiho je rekla

- Da li si dobro?- napipao je njeno lice i prešao palcem preko usana- Ne krvariš?

- Ne, ne, ne.- odmahnula je glavom- Dobro sam.

Klimnuo je glavom i pustio da mu ruke padnu niz telo.

Sem je upalio svetlo i oni su zadržali dah.

- Ovde se nalazi pravo borilište.- rekao je sa oduševljenjem- Ovde vas posle drugog treninga delimo u timove od četvoro. Vežbate gađanje dok su civili ugroženi, a takođe...- pomerio se ka ogradi

Pratili su ga kao opčinjeni. Dole su se nalazile tri zelene kapsule i teren kao u magli.

- Borba sa mutantima.- izgovorio je i usne mu se razvukoše u setni osmeh

Leni prođoše žmarci niz kičmu, a Lana se približi nabranog nosa. Megan je osetila uzbuđenje u stomaku.

- Pravi mutanti?- devojka kose boje sena sa srebrnim pramenovima upita bojažljivo

- Ne, od papira su.- Sem zakoluta očima

- Kako.. Kako se borimo?- Edmund prvi put progovori u većoj gomili

Uglavnom se smeškao devojkama i stajao sa strane.

- Rukama sigurno ne. Koristite astereoidsku svetlost.

- Šta je to?- Mirjana nije bila sigurna kome je to prošaputala

Aleks ju je povukao sa rukav crne majce i pošao unazad.

- Sem još nije završio.- rekla je kroz siktaj

- Hajde.- cimnuo ju je

- Zašto i gde?

- Hajde.- rekao je i pažljivo je poveo gore

- Ali. Poznavajući Stefana odmah će naložiti trening.- rekla je tiho

- Vratićemo se brzo.- uveravao ju je

Na kraju je popustila. Krenula je tiho za njim.

Niko nije primetio da ih nema. Niko sem para zelenih očiju koje su ih pomno posmatrale.

- Svi na ručak pa slobodno poslepodne.- Sem je rekao

- Bude li ko mrdnuo posle ručka...- Stefan je proskitao na Lanino uvo

Naježila se na njegov glas i osetila kako se njegovi prsti stežu oko njenog vrata. Pustio ju je i prošao sa svojom grupom.

- Koji je njegov problem!?- Megan je glasno upitala

Bila je jedna od članica svog kruga koja se oslobodila. Praktično je odbacila skoro sve što ju je vezivalo za onu staru, uštogljenu Megan.

Sedrik je pomno gledao kako Mirjana veselo hvata kroasan i sipa pasulj u svoj tanjir. Pustila je kosu, a Lena joj je stavila malene šnalice u kosu da je skloni sa njenog lica. Mogao je da primeti male crvene bubuljice po njenim obrazima i vratu, od znoja, i on ih je sam imao.

Pored Lare se pomerilo nešto i ona primeti kako se privlači stolica.

- Smem da sednem?- zatreptala je

- naravno!- Lana je veselo rekla

Edmund je pre sedeo sa pripadnicima svog kruga, ali nije hteo više, bili su dosadni, oni su mu bili zanimljiviji, takav spoj neobičnih ljudi.

mirjana nije sedela na uobičajenom mestu između Sedrika i Lene, sedela je pored Džeka sa jedne strane i Aleksa sa druge. Ponašala se prema Džeku kao prema malom detetu.

- Samo da znaš da ga ne možeš čuvati doveka.- Aleks joj je prošaputao

- Ne planiram.- odgovorila je i sipala još kroasana u Džekov tanjir

- Hej..- pokušao je da protestuje

- Sve da si pojeo!- rekla je i ustala- Naćićemo se pred borilištem.- rekla je svojim partnerima iz tima

Lana je klimnula i uzela još jedno parče hleba. Mirjana je otišla u kupaonicu i sela n apod. Ovde je bilo dovoljno hladno da odmori svoju glavu od misli. Sklonila je svoju braon kosu sa zlatnim i crvenim odsjajima sa tamnih očiju i zastala.  Iz ogledala ju je gledao Marin lik. uspravila se u sedeći položaj i pogledala je.

- Zar ne bi trebalo da si u borilištu?- mara je upitala

- Zar Vi ne bi trebalo da ste bilo gde drugde?- prkosno je rekla

Mara se nasmejala i sela do nje.

- Ja nisam bauk.- Mara je dodala uz osmeh

- Nekima jeste.- rekla je i okrenula glavu u stranu

Mara se još jednom nasmejala.

- A tebi?- upitala je

- Meni. Pa... Koliko je tebi bilo teško?- upitala ju je izbegavajući direktan kontakt njihovih očiju

- Jako. Ti imaš ono što ja nisam imala, podršku prijatelja. Ne vezuj se previše, ali ih ne shvataj olako.- rekla je i ustala- Onaj sadistički dečko će se razbesneti, bolje požuri.

Osim što se nasmejala na njen opis Stefana Mirjana je ustala.

- i prezimenabez.- okrenula se- Ponašaj se onako kako ti dolikuje.

To nije bila samo uvreda. Mirjana je razumela skriveno značenje. Pokupila je svoju kosu u punđu i stavila kačket koji joj je Mara bacila na glavu. Brzim koracima se uputila prema borilištu. pronašla je Edmunda tamo.

- Hej.- nikada ranije nije sama pričala sa njim

- Hej.- rekao je

- Hvala ti, za onaj put.- nasmejala se

- Ništa. zaista mrzim kada je neko ker.- rekao je i prekrstio ruke na grudima

Stefan ih je kao što su sumnjali spustio dole i odveo u streličanu.

- Pet na pet. Ko spasi više civila pobeđuje. Rok, pet minuta.- Objavio je- Dok jedna ekipa puca, druga su taoci.- podelio im je pištolje sa simulatorima- Pegava, ti i Čarls birate ekipu.- rekao je

Debeljuškasti dečko koji je skočio na gredu dok se Mirjana pela se promeškolji i priđe. Lara istupi brišući dlanove o pantalone.

- Stefan.- rekao je

- Edmund.- tiho je rekla

- Kijara.- devojka pepeljaste kose i pljosnatog nosa stade pored Stefana bacajući mu kosku

- Sedrik.- rekla je

Mirjana je gledala u Stefana bez milosti. Već je u glavi mogla da vidi postavku. Nije bilo potrebe za deljenjem, njih ima pet i Stefan ima svoju grupicu.

- Karl.- debeljuca je pozvao niskog momka klempavih ušiju

- Lana.- Lara je gledala u Mirjanu sa smeškom

- Marijana.- kada se nije pomerila pozvao ju je jače

- Zovem se Mirjana, zapamti to!- rekla je besno okrećući se ka njemu.

- Kako god, sa nama si.- stefan je rekao

Na šta cilja? upitala se dok im je prilazila.

- Džek.- lara je odbijala da poveruje da se to upravo desilo. Nije videla kako Mirjana puca, ali ju je njeno prisustvo smirivalo. Džek je progutao bolnu knedlu.

- Boris.

- Kako god da je tvoje ime.- Lara je rekla mršavoj devojci bele kose

U prošlost ona bi bila šta svi žele, mršava, ravna, sa preterano mnogo šminke. Peti krug se bavio industrijom. Sve što su prvi i drugi krug izmislili, oni bi proizvodili, mogli su da uzimaju poizvode kako bi ih testirali, a njeni roditelji su očigledno voleli da testiraju na deci.

- Prada.- rekla je smušeno i stala sa strane

- Mi smo prvi.- Stefan je rekao

Mirjana im se pridružila dok su razvijali taktiku. odlučila je da će sarađivati samo onoliko koliko j eneophodno. Njia je to bilo savršeno u redu, pretvarali su se kao da nije tu. lara je svoje povela dole. Stli su na pozicije sa kojih će biti izbačeni gore kada dođe njihovo vreme. Zvono je oglasilo početak. larina platforma se prva pokrenula. iskočila je gore. stefan prvi zapuca, simulator probi glavu lutke koja je držala Laru za vrat. ona ponovo zaroni u tamu. Sedrik beše sledeći. Njegova lutka je bila u čučnju krijući se između njegovih nogu. Čarls pripuca i za milimetar omaši Sedrikovu nogu, drugim pucnjem kijara pogodi napadača u srce na santimetar od sedrikovog međunožja, bio je paralisan od straha dok se spuštao dole.Edmund iskoči sledeći držan za vrat od strane svog napadača, njegvo telo je u potpunosti pokrilo telo napadača. Uz skok iz sadese mirjana ispali dva puta, rvi put je pogodila stenu u okruženju koja se ornji, a drugi iskoristi to kao kretanjei pogodi napadača u leđa, ona se brzo povuče na sigurno dok je figura sa Džekom iskočila. Karl pripuca i pogodi figuru u rame. Sedrik je morao da pomogne Džeku da izađe, svaki put kada bi video karla ili Stefana on bi se paralisao i pogled bi mu se ispraznio. lana zavri prvi krug. U sledećem krugu iskaču po dve figure većom brzinom, kada se čuje piskavi zvuk talac je izgubljen. Sedrik i Edmund prvi iskočiše, Karl i Čarls su zapucali. Karl je pogodio iz drugog puta. Na velikoj tabli bili su prikazani brojevi, ispaljeni hitci, ubijeni taoci i vreme, imaju još minut ipo. Sledeća zapuca Kijara i Čarls ponovo sa njom. Okrznuli su Laninu nogu i ona zavrišta od gorućeg bola omamljiača, ali osta pribrana. Mirjana ošinu Kijaru pogledom i ova joj se iskezi. Džek i Prada iskočiše i mirjana upuca pravo među oči Džekovu metu, kako bi unakrsno ispucala na pradu koju su držala dvojica. Mrzela je da prizna, ali je Stefan bio odličan u pucanju. treća runda, pedeset sekundi, sve figure se pojavljuju i nestaju u roku od pet sekundi, drugi put kada nestanu, a da su nepogođrene žrtva se dodaje kao mrtva. Mirjana stavi novi šaržer i obrisa znoj sa lica. Da to nije uradila, primetila bi tajni znak koji je Stefan pokazao grupi. dole Lara ih je postrojavala.

- Lano, izdržaćeš?- upitala je

- Ogrebotina je, zato sam i besna, hajda da je velika rana pa da znam zašto sma jauknula.- ustala je sa podnožja platforme i protregla se

Prada se udobno smestila i zlokobno osmehnula.

Čuli su pisak, stali su na svoje platforme. Svi su iskočili u isto vreme, nije prošlo ni pet sekunsi pre nego što su sve figure bile upucane, umesto da se vrate oni su tu ostali. lara nervozno pogleda na sat, imali su još čedtrdeset pet sekundi, nije razumella zašto vreme teče, a oni se ne pomeraju.

- Mora da je neki kvar, neka neko proveri.- Edmund povika

mirjana krenu pozadi, kako se okrenula začula je okidač, pucanj joj se prolomi kroz glavu i ona se okrenu kada vrisak ispuni vazduh. Džek je bio prvi pogođen.

- Ni makac.- Kijara ju je držala na nišanu, pištolj samo nekoliko santimetara od njene glave, sa takve blizine bi je i simulator ubio, pogotovo usmeren u venu, preblizu je mozga. Izazvao bi kliničku smrt, a posle dva minuta totalnu. Podigla je ruke gore.

- Gledaj ih.- proskitala je

Mirjana je podigla pogled i videla kako sledeći simulator pogađa Laru. Sručila se, ali pucnjevi nisu prestali.

- Prekini!- povikala je

Lana se sklupčala u loptu an podu i plakala držeći nogu koja je polako krvarila.

- Šta ćeš da učiniš?- Stefan je upitao držeći džekove grudi na nišanu

Sedrik i edmund kao najveći i najkrupniji bili su najteži za oboriti. Mirjana je sklonila pogled sa bespomoćnog Džek i srela Sedrikov.

- Šta si me pitao?- upitala je

- Šta. ćeš. učiniti.- Kijara ju je povela bliže, da joj Stefan proskita na uho

Ugrizla je usnu. Nije želela da s eodmah pokaže, ali ovo je bilo previše, taman kada je krenula da odgovori nešto joj pade na pamet, reči koje joj je Mara uputila, biće suprotno, ono što Stefan misli d aje, barem na sekundu.

- Ovo.- rekla je

Iskrivila je glavu i spojila njihove usne privlačeći njegovo telo bliže svom. mogla je da čuje isprekidane uzdahe u okolini.  Stefan je obavio ruke oko njenog struke odmarajući ih tu. Kratkim potezom mu je zabila koleno u međunožje obarajući ga dole, njegov pištolj se našao u njenoj ruci i ona laktom udari Kijaru terajući je da ispusti svoj pištolj. Usmerila je svoj pogled u igubljene izraze lica svih prisutnih, ima nekoliko skundi. Sa oba pištolja u rukama ona započe da ouca. prada posle drugog simulatora pade na zemlju. nastavila je da puca sve dok je Čarls nije ščepa za kosu. Okrenula se i ispucala simulator u njegovu ruku, pao je bez sveski, podigla je njegov pištolj nogom i bacila g au vazduh. Karla je pogodila u obe ruke onesposobljavajući ih i potrošivši poslednje metke iz jednog šaržera. Uhvatila je Čarlsov pištolj i nastavila d apucau Pradu bez prestanka prilazeći joj, sve dok nije bila iznad nje i potrošila i poslednji simulator. Bes je i dalje počeivao u njenim očima, dk se telo jadne devojke treslo izobličeno od količine simulatora po njoj. Okrenula se i izvadila svoj pištolj iz pantalona, gde ga je sakrila kada joj je Kijara pripretila.

- Moj šaržer je pun, a Karlov ima verovatno tri preostala. koje su verovatnoće.- potapšala se pitoljem po bradi

Od njih Lana je najgore prošla, nekoliko simulatora ju je pogodilo u ciljne vene, nije prestajala da se trese i plače. Takvu bol nije osetila u životu.

Stefan je podigao ruke u vis.

- Mi pobeđujemo, to je sve što je bitno, njihov tim nije u stanju da se takmiči.- rekao je

- Koji si ti manijak!- pobesnela je još crvenija u licu i krenula ka njemu

Sedrik koji je najbolje prošao se otrgao bolu i obuhvatio je oko struka dok je padao na kolena.

- Odvadi Pradu u bolnicu, to je najmanje što možeš da uradiš, nakon što si je masakrirala.- Stefan je ustao

Mirjana je htela da ga pogodi, ali ju je nečija ruka okrznula po obrazu. To nije bio šamar, neko je sklonio delove šišaka koji su ispali iz punđe.

- Hajde.- umesto Edmunda koga je očekivala reči je izgovorio Džek

Stajao je pored nje i držao ispruženu ruku. Dala mu je pištolj i on se osmehnuo.

- U pravu si.- rekla je tiho- Hvala ti.- gledala je kako se dečakovo lice zari na te reči

Kleknula je pored Prade i vadila simulatore.

- Hajde napolje!- Stefan je povikao- odmor.- objavio je

Napokon nešto razumno. Mirjana pomisli i podiže polu svesnu Pradu na noge. Odvukla ju je ispred, a zatim do bolnice.

- Šta se desilo!- upitao je lekar

- Nezgoda u skladištu, pala je u sanduk sa simulatorima.- brzo je slagala

- Pa zar te stvari ostavljaju otvorenim?

- Ponestalo je kutija sa municijom, a ona nije baš najspretnija.- blesavo se osmehnula

Ovo je bilo tako lako, lako je lagala, nije osećala nikakvu grižu savest.

- Dobro je da si je dovela.- lekar ju je već pregledao i spremao špric

Stefan ih je izveo napolje. Kijara je stajala sa Karlom pored kontrola i vraćala sobu u normalu. lana je sedela sa strane i siktala, sedela je pored stepenica sa borilištem za mutante, želela je da bude malo sama, a svi su zazirali od tog meste. Sve što je želela jeste da je neko zaagrli.

- Da li si dobro?- iznenađena pogledala je gore i klimnula- Da vidim ranu.

Ispružila je nogu sa sasušenom krvlju i trouglastim ubodima koje su ostavili simulatori.

Stefanova dobroćudna faca nije trajala dugo, zgrabio joj je članak i pre nego što je uspela da regaju skotrljao ju je niz stepenice. Edmund se prvi okrenuo, ali je Čarls uperio napunjen pištolj u njegove grudi. lara je skočila na noge, kako bi je Karl udario drškom po potiljku. Džek koji je u tom trenu bio najmanji potpuno se stopio sa zidom. Sedrik je zarežao i krenuo na Stefana kada ga je simulator pogodio u vrat. Pao je na zemlju. Lana je podigla glavu samo kako bi je Stefanova cipela udarila u slepoočnicu.

- No je zato što si me odbila na prošlogodišnjoj Noći zvezda.- rekao je

Lara je znala da joj je poznat. Bila je sigurna da je to samo zato što su iz istog kruga, ali sada se setila. Morala je da prizna da je izgubio dosta kilograma i promenio frizuru, ali kada je srela njegov ludački pogled setila se dečka koji ju je pratio u stopu, sve dok mu nije rekla da će pozvati graničare, nije odstajao, sve dok ga graničari nisu odveli. Od tada ga nije videla.

- Ali, ali..- nije mogla da nađe reči

Stefan je bacio nešto pored njenih nogu i otišao. Ustala je i osetila hladan vazduh, kada se okrneula vrisnula je prestrašeno. Nije se moglo opisati ono što je bilo pred njom. bilo je sastavljeno od crnog dima i nečega što je ličilo na sluz, zjhapeća usta nisu imala usne, već samo sivu masu poput zuba, crvene oči bile su sitne i gubile su s eu tami tog stvorenja. Ruke, ako se tako mogu nazvati, bile su dugačke sa kandžama od dime, stvorenje je zamahnulo rukom Larina odeća dobi četiri rupe i njen stomak četiri otrovne posekotine. Zavrištala je i krenula da beži, stvorenje nije bilo samo. Još jedno s epojavi i zgrabi je za zglob.

Neću da umrem! Neću. Plakala je u svojoj glavi dok ju je stvorenje vuklo bliže.

- Šta se kog đavola..- Mirjanu je presekao još jedan vrisak koji je Lana ispustila nakon što joj je stvorenje zarilo kandže u leđa

Magla je već obavila veći deo njenog bića i uskoro će Lana postati to, čudovište od magle, mutant.

- Ne prilazi!- cijukala je Kijara dok je kontrolama pokušavala da natera mutante da se povuku.

- da slušam uputstva ne bih bila ovde.- Mirjana je promrmljala i krneula napred

Čarls je zapucao i oan se bacila u stranu. kada je bila blizu ograde Stefan ju je povukao na dole i ona udari vilicom o čelične šipke. Krv se raspljusnu po njenim usnama i ona zaječa, ali šutnu Stefana i ote mu pištolj. nije razmišljala da li simulatori mogu da povrede to, nije želela da razmišlja. Skočila je dva metra na dole i uradila kolut u napred iskačići pravo pred mutante, pored nogu joj je bio štap koji je Stefan bacio Lani kao oružje. Besno ga je šutnula ka njima. Dva mutanta su se spojila uvlačeći Lanu dublje, lice i ruka koja je bila očajnički ispružena su jedini bili slobodni. Mirjana je zapucala i napravila rupu u mutantu, na tren joj s eučinilo da nešto vidi, ali se rupa zakrpila kao d aje nikada nije ni bilo. Gađala ih je pištoljem, a zatim se tatrčala pravo u njih, zaustavljajući se naglo i svom silinom povukla Lanu dok je padala nazad. oslobodila joj ej torzo i kukove, kada je pala na zemlju, nogama se uprla o njene i vukla.

Plava deovjka pade na nju i ona odahnu. podigla ju je i gurnula ispred sebe dok se sama pridizala. Nešto ljigavo joj dotaknu nogu i ona se spotače. Osetila je kako joj se nešto hladno i suvo podvlači pod garderobu. Uz vrisak bila je otrgnuta od Lane.

- Trči!- vrištala je

Monstrumi su je uspravili i sada se nalazila od struka pa na doleu sluzi, ruke su joj bila raširene i isprepletene njihovo sluzi, a usta otvorena u kriku. Nemoćna se koprcala, sve dok sluz nije došla do glave, naočare su joj pale na pod i prizor pred njom se zamuti, nešto crno i ljubičasto joj pređe u vidik i ona shvati da ne može da diše.

______________________________________________________________________________

Biću odvratna i staviti kraj ovde.. :D Heheheheheheh.. nadam se da vas se likovi malo, po malo otvaraju.

Šta mislite o Stefanu? Niko mi se nije javio za ono malo takmičenje.. :(

Hvala vam za skoro 350 pregleda, nagrada je ovo super dugačko poglavlje, 4219 reči. :)