Petar je stajao u borilištu i čekao da se Mirjana pojavi. Ušla je u crnoj majci i pojasem sa dva pištolja. Pre nego što je bilo šta stigao da kaže ona je ispucala simulator i on je skočio u stranu.

- Šta!?- upitao je i dalje na zemlji

- Zašto ne koristiš reflekse kada su ti potrebni?- odhovorila je pitanjem i bacila mu pištolj- Rasklopi ga.

Poslušao ju je i rasklopio pištolj osećajući tenziju u vezduhu.

- Sada ga sklopi.- poslušao ju je- Nije dovoljno.

Čučnula je pored njega.

- Videli su te da sklopiš četiri lasera za vreme za koje si jedan pištolj.

Sagnuo je glavu i ostao tih.

- Ne želiš da ideš u jedanaesti krug.

Ignorisao je njene reči i ustao.

- Ako je to sve ja idem.- rekao je

- Šta ti se desilo?- upitala je- Od kako se ono desilo Džeku ti se ponašaš čudno.- pošla je za njim

- Sama sebi si odgovorila na pitanje.- nije je ni pogledao

- Ne razumem.- uhvatila ga je za ruku

Tada mu je bilo previše.

- Bio sam svedok dok su Džeka silovali, u redu!? Sve sam čuo kroz vrata! Noću čujem kako cvili u snu...

Zateturao se unazad od siline njenog udara i gledao u nju bledo.

- To je zato što si kukavica.- ponovo ga je udarila- To je zato što nisi pomogao Džeku.

Zaustavio joj je ruku.

- Ubili bi me.

- Pa!? Barem bi znao za šta umireš.- rekla je i otrgla se njegovog stiska

- Ne mogu, u redu. Nisam kao ti. Nisam glup i nepromišljen..- zagrizao je usnu, ali to nije ublažilo bol udara

- Jesam nepromišljena, možda glupa, ali ne bih stajala dok mi prijatelja tuku.

- Nije mi bio prijatelj!- vikao je

- Pripadate istom krugu.

- To ne znači da smo prijatelji!- ustao je i približio joj se

- Svejedno! To je drugo ljudsko biće!

- Stvari tako ne funkcionišu.

- Pa možda bi trebalo!- okrenula se i utonula u tišinu

- Ne možeš promeniti svet...- meko je rekao kada se bes u venama ohladio

- Ne mogu sama.- rekla je i sela na pod

Tišina u kojoj su bili nije odisala neprijatnošću kako se Petru učinilo u prvi mah. Seo je i naslonio leđa na njena.

- Hvala.- napokon je rekao

- Za šta?- upitala je

- Za udarce, što si me naterala da priznam. Ubijalo me je.-izdahnuo je i osetio kako slobodno diše

- Znaš da moraš reći Džeku?

- Znam. Znao sam to oduvek, ali sam se nekako plašio. Glupo, zar ne?- nasmejao se i priljubio uz njena leđa

- Ja neću ništa reći, sve dok se ti usresrediš da prođeš crtu.- rekla je i uzela njegovu ruku fiksirajući pogled na zid

- Hoću. Želim da prođem dalje.- okrenuo se ka njoj i dao jedan od retkih blistavih osmeha

Mirjani je on zaista bio najlepši momak ikada. Imao je najpravilnije live, prelepe zube i dobru građu.

- Sada da se usresredimo na tvoje veštine.- uspravila se i pomogla njemu

Megan se davila od uzbuđenja dok je dvojici kolega objašnjavala sve što zna o istoriji.

- Znamo ko priča na prezentaciji.- Sedrik je šapnuo Migelu i on ispusti slabašan kikot

- Nisu nam dovoljne same činjenice.- rekla je i potapšala se po bradi- Trebaju nam dokazi. Ali knjige su prevelike da ih nosimo i okrećemo. Kada bi samo..- više je pričala za sebe nego za njih

- Treba mi Petar.- Migel je šapnuo- I tvoje znanje takođe.

- Ja nemam znanje.- Sedrik je rekao i obojicu iz samo njima poznatog razloga prasnula u smeh i pala sa stolica u bibilioteci

Megan se zaustavila i pogledala ih. Nije videla ništa smešno u tom glupiranju.

- Hajde. Uozbiljite se.

- Ti slremi reči. Ostalo prepusti nama.- Migel se uozbiljio i Sedrik je klimnuo glavom

Krenuli su napolje. Gledala ih je zbunjeno, a možda čak i uplašeno. Sedrik se zaustavio islred nje i stavio ruke oko njenog lica i poljubio je u kosu. Kao da je mogao da oseti njen strah. Pogledala je u njegove zelene oči i propela se na prste.

- Sedriče.- Migel ga je primorao da odvoji oči od njene male figure u svom naručju

Nikada ranije nije osetio toplotu kroz telo kao što je osetio tog trena. Ruke su mu se činile čudno praznim, a koraci užasno brzim dok se odvajao od nje. Želeo je da učini bilo šta, samo da bude pored nje.

Petar je objašnjavao kako da raspodele svoje zadatke kada se Džekova šaka našla preko njegove dok je pokušavao da mu skrene pažnju na jedan papir.

Petar bi obično sklonio ruku sa Džekove, ali ovog puta nije osetio potrebu.

- Mislim da bi trebalo da se razdelimo na uvod, kako je došlo do mutanata, razradu, kako su se mutanti razvijali i zaključak, sredstva protiv mutanata.- Džek je oduvek imao smisla za organizovanje

Petar je zadivljeno klimnuo glavom. U njihovu mu prostoriju utrčala su dva momka i odvukla Petra uz smeh.

- To bi moglo da upali. Ja samo nisam stručnjak za to.- Petar je rekao- Mislim za softvreski deo.

- Lena jeste.- Migel se prisetio

- Jeste?- Petar je i dalje bio sumnjičav prema znanju koje devojke imaju

- Da. Njen tata je radio u softver fabrici pre smrti. Svo znanje je ostavio u elektronskom dnevniku. Lena je sa samo dvanaest godina otključala dnevnik koji članobi prvog kruga nisu mogli.

- Idemo po Lenu.- rekao je Petar i pošao za njima

Mirjana više nije mogla da sluša Sedrikovo brbljanje o tome kako on zna više od nje. Pretvarala se da ga sluša i klimala glavom, ali je primetila da i Melisi to smeta.

- Zašto ne odeš do biblioteke i pregledaš knjige o Šetačima?- predložila je

- Ali to može trajati decenijama.- razrogačio je oči

- Upravo.- Melisa ga je gurnula

Dve devojke su se nasmejale i nastavile tiho da pretražuju digitalnu arhivu.

Te noći u Mirjaninom snu nije bilo mira. Prevrtala se, okretala. Ni jedna devojka blizu nje nije mogla da spava. Gledale su kako se smeđokosa devojka muči sa graškama znoja po telu. Mirjana nije mogla tačno da odredi šta se dešava oko nje. Čula je dobovanje kiše, huk vetra, sevanje u daljini. Osetila je kako je neko gura i osetila metal pod nogama. Potrčala je i kada se osvrnula ugledala je sevanje i od bola izobličeno lice muškarca. On je zatim nestao i mrak ju je progutao. Bila je na suvom i pokušavala da izađe dok su oko nje odjekivali različiti zvukovi.

Probudila se uz vrisak kada je novo lice iskrslo pred njenim očima.

Zadihana istrčala je iz sobe i stala pod tuš. Sparala je sve sa sebe. Prljavštinu, strahove, ali sećanja ne. Zadržala je glavu spuštenu dok je pokušavala da povrati dah. Otrčala je u Marinu sobu, ali nije bilo nikoga. Umorna i neispavana sela je u biblioteku.

- Ne znam sve, ali sam spremna to da promenim.- rekla je

- Ja ti mogu pomoći.- Megan joj je tiho prišla

_________________________________________________________________

Jako kratko, znam. :( Juče je ovde bilo strašno nevreme i nije bilo struje tako da nisam mogla da objavim. Danas nemam internet pa kucam na telefonu..

Sledeće poglavlje je dan pre održavanja prezentacija. Tako nemojte se iznenaditi nekim stvarima. ;)

Volim vas! ♥