Sve se desilo u trenutku. Njeni instikti su preovladali i ona ga je ošamarila. Nije htela. Pogledala ga je savijenog kako upitno dodiruje crveni obraz. Htela je da se izvini, ali nije mogla. Okrenula se na peti i istrčala iz sobe.

Pomislila je da ode do Džeka. Noge su je tuda vodile, ali nije mogla da se natera da uđe. Sklopila je prste oko kvake, ali nije želela da ga prekida. Znala je da je Derek tu. Koliko joj je Džek bio drag toliko joj je Derek postao. Okrenula se i pustila da ide automatski.

Zašto li ga je udarila!?

Stavila je prste na usne i osmehnula se nesvesno. Poljubac, nešto tako nevažno kao dodir dvoje usana, ali opet nateralo je čitavo njeno telo da zadrhti i zaustavi njene misli. Ništa nije moglo da zaustavi misli Mirjane. Ni eksplozija u kojoj je Edmund izgubio nogu, ni za vreme gledanja onih snimaka. Ništa joj um nije ostavilo praznim kao taj poljubac.

Aleks je želeo da krene za njom, ali nije mogao. Želeo je da joj se izvini, ali opet bojao se da je pogleda u oči.

Šta sam dođavola mislio!?

Prešao je rukama preko usana i nesvestan osmeh se razvukao po njima. Izdahnuo je. Vredelo je. Ako ga više nikada ne pogleda vredelo je, ako želi da budu samo prijatelji, vredelo je, ako sutra umre vredelo je osetiti njene usne na svojim. Nesvestan svojih pokreta legao je na krevet i sklopio oči. San ga je preuzeo. Sanjao je kako je otvorila vrata, legla pored njega i dala mu da joj mrsi kosu. Čak je mogao i da oseti njen miris šampona.

Probudila se pre njega. Sklonila mu je ruku iz kose. Kada se vratila u sobu od bola u nogama našla ga je kako je u polu snu. Dopustila je sebi da mu pokaže da joj se sviđa jer je znala da se neće setiti.

Ono što nije nikad priznala jeste da ima strah. Strah da bude ostavljena, strah da bude zaboravljena. U davna vremena taj strah je bio fobija komplikovanog imena, skoro komplikovanog kao Mirjanin um. Bojala se da ako mu pokaže šta oseća on će joj dopustiti da padne, ali je neće uhvatiti. Njen neobjašnjivi strah poticao je od njenih košmara. Onih koji su je proganjali još pre. Kiša, hladnoća metala, smrad i mrak. Sve to je bilo skupljeno u uzburkanom umu Mirjane.

Sada je otišla do Džeka. Derek je bio budan, ali Džek nije. Spavao je sa glavom koja je visila preko dušeka i poluglasno hrkao zbog položaja u kojem je. Nasmejala se i prekrila usta rukom. Delovala je Derekovih godina. Grubost i ozbiljnost iz očiju bi nestali kada bi se smejala. Derek se zakikotao. Prstom mu je pokazala da bude tih i ušla u kupatilo. Svako kupatilo je bilo opremljeno za mušku i žensku osobu. Stavila mu je kreon na lice crtajući kako joj je Petar jednom pokazao. Nije bila ni blizu talentovana kao on, ali je baš to bilo potrebno. Derek se smejao u jastuk. Završila je i pažljivo vratila Džekovu glavu na krevet.

- Probudi ga i reci mu da ga hitno tražim. Ne daj mu da ide u kupatilo..- šapnula je i namignula

- Pokvarena si!- Derek se kikotao i klimao glavom

Mirjana je izašla i uputila se u sobu u kojoj su Sedrik i Megan.

Megan se tuširala kada je čula da je neko ušao. Otvorila je vrata i mahnula Mirjani. Sedrik je bio pred velikim hologramom grada.

- Šta radiš?- zbunjeno je pitala

- Znamo da su namerno pustili lošvazduh unutra, ali ne znamo zašto.

- Zapravo znamo.- rekla je- Da nastave istraživanja.

- Mirjana šta nam ne govoriš?- Megan je jače obavila peškir oko sebe

- Prioritet nam je da zaštitimo grad, posle toga ću vam sve reći.- rekla je tiho

- Mirjana, tražila.. Zašto se smejete?- Džek je uleteo u sobu u nezakopčanim pantalonama i majcom koja mu je bila zaglavljena oko pola tela.

Mirjana se uhvatila za prazan stomak i povila napred dok su joj se suze skupljale u očima. U jednoj od knjiga koju joj je Megan dala našla je sliku davno izumrle životinje, bengalskog tigra, imitirala je njegove šare po Džekovom licu. Dodala je nekoliko srca po nosu i u uglu očiju, a usne su mu bile jarko plave, poput očiju. Megan je nekako izustila da se pogleda u ogledalo dok se oslanjala o Sedrikova leđa i jače stezala peškir oko sebe. Zbunjen ju je poslušao i vrisnuo kada se video.

- Mirjana!- urlao je dok je ona bežala hodnicima praćena njime

Kucala je na vrata i vrištala veselo. Radila je zvezde, stojeve na rukama i špage na svakom koraku. Pri kraju hodnika se zatrčala i skočila u stranu oslanjajući stopala na zid. Odupirala se gravitaciji pomerajući telo na više, a noge brže po zidu. Skočila je na supratni zid okrećući se i nastavila da trči približavajući se prvim vratima, Gitinim. Stefan je otvorio vrata i njena noga je iskoristila njegove grudi da skoči nazad na zemlju i nastavi da trči. Zateturao se unazad i Gita ga je uhvatila. Osmehnuo se i poljubio je lagano pre negošto je pobegao. Sad Džek je bio previše zauzet Mirjanom da ga nije primetio. Mirjana je uletela u njegovu sobu i on za njom. Provukla se kroz njegove noge i zatvorila vrata smejući se, sigurna, sa spoljne strane.

Posle doručka, koji je kao i obično protekao u smehu i dobacivanju, Mirjana je povela Sedrika do predsednikove kancelarije.

- Dobar dan.- pozdravila ga je širokim, lažnim osmehom

- Dobar dan..- rekao je uz osmeh

- Uradili smo analize. Smatramo da zbog preventive treba vakcinisati sve u gradu.

- Da, da.. Naravno. Savetujem da krenete od vrha.- rekao je i oblizao usne

- Zapravo...- Sedrik je počeo i pogledao Mirjanu

- Idemo sa decom. Njih prve.- Mirjana je čvrsto rekla

- Decu?- predsednik je otpustio kravatu

Odelo mu je postalo tesno- Bojim se da ću...

- Ne, nećete insistirati zato što vi nemate virus. Deca su prioritet, sva do šesnaest godina, onda idu adolescenti i žene, na kraju muškarci. Najveća zaraženost je u jedanaestom krugu, tamo ćemo početi..

- Ali...

- Da se niste usudili. Tražili ste pomoć. Dobili ste je. Radimo na naš način!- nije bilo odgovora

Ponosno je ustala i izmarširala napolje, srećna.

- Kako znaš da lek neće povrediti one normalne?- Aleks ju je pitao

Pevi put da su progovorili od sinoć. On nju nije gledao, ni ona njega, ili su to želeli.

Uzela je iglu i ubola ga u rame. Jauknuo je, ali je ona već istresla sam sadržaj u njegovo telo.

- Ako ne umreš javi mi.- rekla je hladno

Činilo mu se da mu se muti pred očima, kao da su mu koraci bili teški. pao je na kolena.

- Budalo dala sam ti vitamine!- nasmejala se

Istog trena se osetio bolje, mogao je čisto da vidi, video je njen osmeh.

- Zašto!?- upitao je

- E. H. sve lekove tesira na sebi... Nikada ne bi dala nešto ne testirano.

- Gde je Lena?- Migel je upitao

- Idemo bez nje, ona i Džek poboljšavaju lek. Ne znamo koliko ga imamo, pokušavaju da naprave jaču koncetraciju, kako bi davali manje doze.- objasnila je i obukla kombinezon

Stavili su kacige na glavu i Sedrik je morao. Otkrili bi ga.

Lena sei dalje osećala neprijatno  pored Džeka, zadrhtala bi kada bi im se ruke očešale zajedno, uhvatila bi sebe kako ga posmatra preko mikroskopa. Džek je bio prezauzet ćaskanjem sa E. H. preko slušalica da bi obraćao pažnju na Lenu.

Voleo ju je kao prijatelja, ali E. H. je bio mnbogo bliži prijatelj.

Mirjana je umorno legla na krevet. Bilo je iza ponoći kada su se vratili. Nisu uspeli da završe poslednja tri kruga. U devetom krugu im je ponestalo leka. Njihova labarotorija je pravila nove doze. Okupala se i na krevetu našla paket.

Odelo.. Pogodila sam sve veličine. Vidimo se ujutru. Trebaće ti.

Oni xxx

Mirjana se setila da trostruki krstići znače poljupce. Zakolutala je očima i nije ni podigla glavu kada je začula otvaranje vrata. Okrenula se i uhvatila Aleksov pogled. U mraku nije mogao da vidi rumenilo koje je došlo do njenih obraza. bila je gola, ponovo, ranije joj to nije bio problem, ali sada, postajalo joj je vruće.

Osmehnula se slabašno i zavukla pod čaršave sakrivajući svoje gole grudi.

- Poslaće nam još troje kola leka.- rekao je

- I onog koji normalne pretvara u šetače?- da

- Oni će morati da ga piju tri nedelje, svaki dan u isto vreme.- seo je kraj njenog kreveta

Ni jedno ni drugo nisu znali da li da spominju ono što se desilo prethodne noći. Očajnički su želeli da pričaju o tome, ali kao da nisu imali snage za to. Najlakše je bilo ćutati.

- Želim da i nešto kažem.- prva je počela

U očima mu se pojavio onaj čudni sjaj.

- Ovaj grad, ako ne uspamo.. Ovaj grad će biti masovna grobnica.- rekla je

- Shvatio sam toliko..- osmehnuo se

- To ne smemo da dopustimo.- bila je ozbiljna

- Mirjana, ne možeš sve da spasiš.- rekao je tiho

- Mogu da pokušam.- rekla je i prišla mu bliže- Nisam slaba.

- Mirjana, imaš košmare, čuješ glasove..

- To je znak ludila, ne slabosti.- odbrecnula se i povukla čaršav za sobom kada je ustala- Ako je to sve želela bih da se naspavam, moramo sutra da završimo više od polovine preostalih krugova.

- Mirjana..

- Molim te, izađi.- rekla je okrenutih leđa ka njemu

Da mu ih nije okrenula videla bi kako su se njegove oči rastužile, a donja usna zadrhtala. Hteo je da prošaputa nešto, da je zgrabi za ruku i povuče na sebe, da je ponovo poljubi.

- Laku noć.- okrenuo se

Slušala je kako mu se koraci udaljavaju.

- Ostani.- prošaputala je

Šapat je bio delom zato što nije želela da viče, a delom u nadi da ga neće čuti.

Čuo je njen izgubljeni cvrkut i okrenuo se.

- Možda ću imati košmare..- dodala je i okrenula glavu

Napolju, izvan grada dva stražara su ubijena. Pet osoba se pelo uz zid bežeći od onoga što niko nije mogao da predvidi.

_______________________________________________________________________________________

Ima malo Maleks, ili kako bi ste ih vi zvali, eto. Njih dvoje su mi nekako najomiljeniji, pa sam dosta pisala o nima. Sledeće poglavlje donosi urnebes.

Da, urnebes znači umiranje.. ^^ Odvratna sam, znam.. :D

Hvala vam na preko 100 glasova i do 100 komentara. Rekla bi da ste vi razlog zašto pišem, ali ja sam razlog zašto pišem, vi ste razlog zašto želim da budem sve bolja.

Volim vas!

P. S. Pošto počinje škola poglavlja će možda biti malo ređa i nejasnija.

P. P. S. Shvatila sma da nema još mnogo poglavlja, možda dvadesetak. :O kad pre.. o.O