- Mrzim te, mrzim te, mrzim te...- Mirjana je ponavljala dok je skidala košulju sa uspavanog čoveka

Izvukla je uspavljujuću injekciju iz njegovog vrata i stresla se. Svukla mu je pantalone i razbacala krevet kako bi se videlo da se tu nije odvijalo samo spavanje. Izvukla je nož iz pojasa gaća i zasekla dlan. Polila je nekoliko kapljica po krevetu pored predsednika. Biće više nego zadovoljan svojim ulovom.

- Ušla sam.- bubica u uhu je radila

- Otključaj vrata.- Aleks se nalazio sa druge strane

Otvorila je kodovanom šifrom vrata i Aleks je uneo kofer sa sobom. Postavio ga je na stakleni sto i dao Mirjani par rukavica.

- Šta tražimo?- upitala je

- Prenosnik Mac 3000 u njemu su sve šifre.- Džek je govorio- Stavi oko.

Stavila je crveni monokl koji joj je E. H. dao posle operacije.

- Hodnici A i B su prazni.- Petar se javio

- Stefan se tušira.- Gita je javila

- Sedrik i Megan donesite lastu u gnezdo.- Mirjana je rekla i skenirala orman- Aleks, postoji sobe iza ormara.

- Ti se pozabavi time, Džek našao sam ga. Prenosim ti vizuelno

Aleks je stavio kameru na glavu i uključio prenosnik, on bi se u stara vremena smatrao tabletom. Bio je tanji, brži i sa mogućstvom rasklapanja na kompjuter.

- Petre ostavi Lanu, Lena ti joj se pridruži.

Vrata sobe su bila zapečaćena i vrhunski zaštićena, tražila su šifrovanu poruku glasom, otisak dlana i skeniranje beonjače.

Aleks je pustio petra dok su zajedno sa Džekom dešifrovali šifre.

- mirjana.- Džek se začuo- ovo, ovo je..- nioje mogao da objasni

- Oni vrše čistku.- Aleks je razumeo

- Molim?- upitala je

- Prvi krug ima svoju kupolu koja ga štiti od spoljnih uticaja. Oni su namerno napravili propuste.

- Uspeo sam!- Petar se javio

Iz kreveta se začulo mrmljanje.

- Daj mu još jednu dozu i izađite.- rekla je i gurnula špric u Petrove ruke

- Ali..

- To je naređenje.- rekla je oštro

- Aleks..- petar se bespomoćno okrenuo ka njemu

- Idemo.

Prolaz je bio mračan i vodio je na dole. Mogla je da oseti kako postaje hladnije, ali morala je da zna šta se nalazi dole. Nije ni primetila kada joj se veza sa ostalima prekinula. Obavila je ruke oko sebe i pomislila da se vrati gore kada je postala svesna da više nema stepenica. Tlo je bilo ravno, a u mraku su bila vrata. posegla je za kvakom, nije bilo zaključano. Ono što je videla unutra ju je proganjalo noćima.

Kada se vratila bil je bela i oblivena hladnim znojem. Odbila je da govori, smao je ušla u svoju sobu i legla na krevet.

Te noći Aleks nije spavao. Sedeo je pri dnu njenog kreveta. Vrištala je, nije mogao da je probudi, čak ni inekcija koju je Lena napravila nije mogla to da prekine. Činilo se da njeno telo odbija da se probudi. To nije bila prodorna vriska, ali su Aleksove uši odzvanjale od nje. Uznemiren i iznerviran okrenuo ju je na stomak i tada je video. Nije se presvukla te joj je haljina otkrivala leđa. Uvek je nosila stvari sa visokim okovratnikom, sada joj je kosa bila razbacana ogao je da joj vidi vrat. Poput ožiljka od vrele masti koja padne na kožu, presijavao se savršeni polumesec. Izgledalo je kao da je namerno odrađen, dotakao ga je i jene oči su se otvorila. Brzo je disala i okrenula se, raščupane kose je obavila ruke oko njega. Oči su joj bile velike, pune straha. Mirjana nije znala za strah.

Mogao je da primeti kako propada, jedva vidno propadala je svaki dan od incidenta sa mutantima. Ponekad bi bila dovoljno snažna da to podnese, ali nekada, kao sada, nije. Nije mogla da se ori, nije mogao ni on, nije mogao jer nije znao sa čim.

Stavio je usne na njeno čelo.

- Ubili su ih..- napokon je rekla- Hiljade njih su ubili.

- Sve je u redu, sve je u redu.

Bilo je pre zore kada se Gita probudila. Ruka obmotana oko njenog struka pripadala je njemu. Okrenula se i susrela sa njegovom usnulom facom. poljubila ga je i pustila da joj se osmehne.

- Koliko još ćemo kriti?- upitala je

Samo ju je poljubio i zavukao ruku ispod njene spavaćice. Volela, da volela je sve u vezi njega. Tamnu kosu koju je uvek stavljao gore, pomalo iritantan glas, mladež na desnoj strani brade, tamne oči koje su mogle biti toliko hladne da bi se zaledila, ali sada, sada su bile najtoplije oči ikada.

- O moj Bože, obuci te se!

Niko nikda nije mogao da razume Mirjanin mozak niti kako on radi. Njena logika je njima bila nelogična, a n jeni postupci ponekad plitki. Potpuno je zanemarila činjenicu da se u sobi sa devojkom iz tima njenog kolege nalazi osoba koja je pokušala da je ubije više puta.

Zbunjen Stefan je skakutao po sobi sa jednom nogavicom na nozi, a drugom po podu dok nije nagazio na nju i pao.

- Za takvog snoba mogao bi barem spretan da budeš.- rekla je gledajući ga sa visine i okrneula se ka Giti- Posle doručka nam se pridruži u sektoru deset. Odatle počinjemo nadgledanje.- okrenula se na peti i izašla

U hodniku, na sigurnom je krenula da se smeje. znala je već duže vreme da Gita nekog dovodi u sobu, ali sve joj je bilo previše ironično. Stefan ih sve mrzi, a opet način na koji je gledao u nju, onda Stefan se nikda nije zamerio Giti, kao njima. Umesto da nastavi da lupa glavu o zid zbog toga samo se glasno nasmejala i otvorila vrata svoje sobe.

- Oni.- rekla je smireno

- Odelo će biti gotovo za dn, Mirjana, šta si videla, E. h. mora da zna.

- Onda ću reći lično.- nije volela da veruje drugima, ako nije sto posto sigurna

Oni se činila dobrom devojkom, ali je i Gita, pa ipak više gleda na sebe nego na druge.

- Nisam ni mislila nikako drugačije. Budi večeras na tornju pokajanja.- osmehnula se

Situacija u Džekovoj sobi je bila drugačija. Nije se smejala od irojine, već od načina na koji je Derek grlio Džeka preko grudi dok je Džek pokušavao da se izvuče, a da ga ne probudi.

- Ja.. ovaj..- zbunjeno je šaputao

- Kada se probudi postaraj se da ga sakriješ, onda probudi Aleksa. Čućemo se gde ćete nas naći.

- Mirjana, ne želim..

- Džek.- prekinula ga je- Uživaj, ko zna, možda vam je ovo poslednji put.

Pogledao je na usnulog dečaka i nasmejao se, Derek nije voleo da se naziva dečakom, imao je šesnaest godina i bio je sposoban da bude odrasla osoba. Džek nije ni primetio kada je Mirjana napustila sobu.

- Dobro time, hajde da popravimo ovaj štit!- rekla je

Mlazni ranci koje je Petar konstruisao po Larinim nacrtima su im dobro došli. ispod kaciga nisu se mogle videti graške znoja od teškog rada. Nisu želeli da rizikuju da i oni ne postanu šetači ili mutanti. Ne, nakon što su otkrili za šta je planirano ovo utvrđenje. Ne nakon onoga što je Mirjana kroz bunilo ispričala.

Mirjana je samo pola tima dovela da poprave štit. Drugu polovinu je takođe podelila, bila je dovoljno pametna da sve zašuška. Lara i Edmund su išli sa Migelom u posetu sedištu graničara. Lara je bila nervozna, stegla je Edmundu ruku i u sred rutine otišla do kupaonice. Iz ranca je izvukla Džekovu napravu. Činila ju je nevidljivom pred kamerama. Uključila ju je i krenula. Nije bilo teško pronaći glavnu labaratoriju. Ušunjati se je bilo malo teže. Sačekala je pauzu za ručak sklupčana iza stene. Testiranje je za pet dana. Za to vreme lek ne može da deluje. Moraju da varaju kako bi spasli živote.

- Malo bum nikada ne škodi.- nasmejala se i pritisla dugme. izašla je napolje zadovoljno i sačekala da čitava laboratorija eksplodir, za to će im trebati više od pet dana.

¤    ¤    ¤    ¤

- Mirjana! mikrjana!- drmao ju je, ali nije otvara oči

Nije vrištala u tome je bio problem. Nije jecala, kao da nije bila živa.

Sve je bilo u svetnim poljima. postojala su cvetna polja. Bilo je vegetacije, bilo je ljudi.

- Helga idi do granice!- po prvi put je videla njihova lica

Devojka duge plave kose je otrčala, pratila ju je.

- Vraćaju se!- vikala je sa oboda

kada ju je stigla videla je tri prilike. Ženu, muškarca koji je delovao ranjen i dete. Bilo je pokriveno maramom da ga zaštiti od oštrog vetra. Popeli su se uz uzbrdicu i muškarac se skljokao na pod. Okrenuo je lice nebu i držao ženu za ruku.

- Gde je ona?- upitala je Helga

Žena je odmahnula glavom trljajući oči.

- Mama..- dete je bila devojčica, ne starija od pet godina

Kosa joj je bila tamno braon i prelivala se na crveno, primetila je da su oni jedini sa tamnim pigmetnom. Svi su bili svetliji. muškarac je čak imao i tamnu kožu.

- Ares i ja ćemo otići tamo.- Helga je rekla

- ne, previše je opasno.- muškarac je progovorio- Moramo da nastavimo da istražujemo, možda postoji još mesta kao ovo. Uskoro doćiće nova era. moramo biti spremni.- rekao je

- Dušane, pa..

- jedna žrtva naspram hiljadu nije ništa.

- Ali ovako je sve bilo uzalud!

- Dušane, Šušane!?- žena je plakala

- Ljiljana, žao mi je..- rekao je sa suzama u očima- Nisam želeo da..

Umro je, samo tako je umro

Helga je zaurlala od bola i Mrijana je mogla da oseti bol. Pogledala je u Helgine plave oči.

Ne, to nije moguće. Ne..

Iste oči kakve su je proganjale posle susreta sa mutantima.

- Aleks!- vrisnula je kada se probudila

- Tu sam, Mirjana, ja..- oči su mu bile pune suza

- Dobro sam.. Dobro sam.- umirivala je njega, ne sebe, njega

On se brinuo za nju.

- Ja sam dobro..- uhvatila ga je za obraze i spojila njihova čela

Kompjuter je zapištao.

- Stigli su rezultati.- rekla je gotovo šapatom

Prošle su dve nedelje, testiranje je odloženo, sve labarotorije onseposobljene sem njihove.

- Ja, ja ne verujem u ovo!- rekla je i sklonila kosu zalepljenu znojem sa čela

- Zapravo ima smisla.

- Aleks nemamo toliko leka...

- Barem znamo da deluje..- pokušao je da se osmehne, ali nije znao kako

- Ne baš u potpunosti.

- Mirjana.- okrenuo ju je ka sebi- Bolje da budu šetači nego mrtvi.- rekao je- Znaš da kada ubijemo mutanta pronađemo leš, nekada toliko svež da mu kosa još uvek raste.

Zatvorila je oči, znala je da je u pravu. Izdahnula je, može ona to.

- Samo..

- znam, nećemo im dati da ikoga povrede.

- moramo krenuti sa vakcinacijom, odmah.- rekla je

- Prioriteti?- upitao je

- Deca.- ukucao je ključnu reč

- Očekivano, njih je najlakše zaraziti.

- Lek od E. H., barem ova verzija, deluje na mutante do tri meseca, oni stariji umiru..

- Mirjana, postoji lek, gledaj na tu svetliju stranu, postoji lek.- sada je on nju uhvatio za obraze i približio sebi

- Ačleks..

- da?- upijao je njen miris

- Da li smo mi dobre vođe?- upitala je

- Mislim da jesmo..- osmehnuo se- zašto?

- Čini mi se da sam previše blaga, mislim da je sve ovo moglo da bude brže završeno da sam ih pritisla..

- Ne..- prekinuo se- Neću da psujem u prisustvu dame..- ismejao ju je umesto toga

Nabacila je osmeh na usne i udarila ga u rebra.

- pa ti si pregledala čitav grad od dvadeset miliona za dve nedelje. Čak i jedanaesti krug. Zapečatila si kompletan grad velčine neke omanje antičke drave, Crne Gore, eto.. Ti si sjajan vođa.- rekao je i u tom trenu ju je poljubio.

________________________________________________________________________________________

Awwwwwwwwwwwwwwwwww! ^^

Sem toga, sa strane/gore slika Stefana, napokon znate kako on izgleda. neki kažu da je lakše da imam glumce za sve likove, ali gde je onda mašta? Ono kako sma ja zamislila Mirjanu, Aleksa i Sedrika se ne može prikazati ljudskom oku, vi to morate da zamislite. Dodajte im lični detalj, pirsing, tetovažu, miris. Ne očekujte sve na tacni.

izvinite, juče me je toliko bolela glava da je to bilo nenormalno.. Čitajte Dancer.. :)