¤Tri meseca kasnije¤

Meganine kosa se vijorila na vetru. Derek je stajao pored nje. Uplakani dečak je nestao, zamenio ga je mladić krupne građe i očiju od kamena.

- Šta misliš, gde su?- glas mu je mutirao

- Nadam se da su sigurni.- stavila je otsutno ruku na izbočinu na stomaku.

Nedostajali su joj Sedrikovi zagrljaaji, bessane noći u njegovom zagrljaju, način na koji hrče. Odsutno se osmehnula i pogledala u horizont. Zalasci Sunca, u nekadašnjoj zemlji izlazećeg Sunca, su bili najveličanstvenija stvar koju je Megan ikada videla.

Velika crvena kugla se promaljala kroz guste, dimne oblake i šarala nebo prugama od vatre.

Nemiri u gradu su se smirili. Ljudi su prihvatili sadašnje stanje. Megan je počela da smišlja novi način vladavine. Ovo više nije grad u kome se ljudi viđaju preko zidova. Oni je srušila sve zidove.

Derek je uhvatio Megan za ruku i poveo je unutar njihove sobe u prvom krugu. Sa drugog prozora gledali su u sedam.metara visok spomenik napravljen u čast Džeka. Njegovo telo je Oni u tajnosti spalila i prah posula u vetar. Barem je tako pričala. Noć je sporo padala dok su večerali. Uživali su u takvim večerama. Derek nije bio pričljiv. Znao je da ceni tišinu, ona mu je govorila više od hiljadu reči. Megan je uživala u zvuku tečnog sata, zveckanju pribora i zujanju njihovih slušalica.

Očaj koji je Derek osetio kada mu je Megan rekla za Mirjanu razapinjao se njegovim telom i grčio mu srce. Njegovo, tada, krhko biće nije moglo da dopusti činjenicu da je još jedna osoba koja mu znači nestala. Danima se hrana samo gomilala u njegovom tanjiru, a pune čaše vode prosipale u biljke.

- Derek... Derek..- kroz san je čuo glas

Okrenuo se u svojoj sobi i shvatio da je sam. Prodrmao je glavu umurno. Bilo mu je teško da bude budan.

- Derek?- zvuk je dolazio iz njegovog uha

- Mirjana?- šapat njenog imena

Plašio se da ako progovori glasnije ona će nestati, vetar će je oduvati, kao i svaku uspomenu na nju.

- Ja sam.- mogao je da oseti čudan osećaj na licu, mišići su mu se zatezali, smejao se- Slušaj me pažljivo. U redu?

Klimnuo je glavom i uspravio se u svom krevetu.

- Kada se Megan probudi reci joj da javi da sam živa. Neka prestanu da me traže. Slušaš li me Derek?- upitala je zabrinutu

Kroz suze je progrcao jedno da.

- Mali, mali, hej... Sve će biti u redu, obećavam. Obećavam.- šaputala je

Ponovo je klimnuo glavom iako nije mogla da ga vidi.

- Slušaj me.- rekla je- Kada se vratim dolazim po tebe, u redu? Dolazim po tebe. Doći ću po tebe čim se sve ovo završi.- čuo je nešto u pozadini- Moram da idem. Derek, kada se vratim vodim te na ovo mesto. Ovde ćeš biti srećan.- šapnula je

Njeme reči su ostale u vazduhu kada se veza prekinula. Pao je nazad u jastuke i zajecao, ne od tuge, od gluposti. Znao je, duboko u sebi je znao da ga Mirjana nikada ne bi napustila. Nikada.

Njihove slušalice su zapištale i oboje su se trgli.

- Našli smo je! Našli smo je!- Sedrik je vikao u slušalicu i potrčao prema figuri prosutoj po pesku.

Usne su joj bile ispucane, a telo grotesno. Njena krupna građa joj nije dozvoljavala da bude mršava, ali sada je bila. Ključne kosti su joj izbijale kroz kožu, veliki grudni koš je bio prazan, rebra su mogla da se izučavaju koz kožu, a karlične kosti su bile toliko izbačene da se činilo da nije imala ništa osim kostiju i kože na sebi. Širokih leđa i kukova delovala je nakaradno dok je bauljala po pesku. Iščupao je slušalicu iz uha i bacio se pred nju. Odeća joj je bila iscepana, koplje je koristila kao štap.

- Šta su ti učinili?- uzdahnuo je podigavši je u naručje

- Učinili me lepoticom...- prodahtala je

Prigrlio ju je snažnije i potrčao nazad ka svojoj dasci.

Aleks je trčao dugim hodnikom do bolnice.

- Mirjana, gde je ona!?- prodrmao je sestru za pultom

- N.. Nije stigla nikakva Mirjana...- pogubljeno je blebetala mala sestra

- Ovamo!- čuo je Sedrika

Video je kako zamače za ugao i pratio ga. Misli su se rojile njegovom glavom.

Tri meseca, nije je video tri prokleta meseca. Mešavina besa, tuge i radosti se kuvala u njemu. Hteo je da se izviče na nju, da plače na njenim grudima i da je priljubi uz sebe i nikada ne pusti. Kada je ušao u ordinaciju prenerazio se. Ličila je na goli skelet. Predsednik graničara i još neki čovek su stajali pored njenog kreveta.

- Ah, Aleks, na vreme!- predsednik se sklonio i Aleks je ostao zaleđen

Senator, njegov otac, stajao je pred njim. Kosa boje meda krasila je glavu starijeg muškarca, on je imao zelene oči i novo izraslu bradu. Sin je sa ocem samo delio boju kose. Tamne oči je nasledio od babe, a stas od oca svog oca. Senatora pre njega. Stisao je pesnice i vratio pogled na onesvešćenu devojku u krevetu.

- Kako je?- upitao je

- Ti monstrumi su je hemikalijama naterali da izgubi trideset i nešto kilograma.- rekao je predsednik

- Koliko sada ima?- upitao je Aleks

- Dcadeset sedam, imala je šezdeset tri, izgubila je trideset šest kilograma. Želudac joj je veličine dečije pesnice, ali joj mozak nije oštećen.- njegov otac je progovorio

Aleks je seo na krevet pored nje i sklonio pramen posvetlele kose sa lica. Suze su ispunile njegove oči. Suze očaja.

- Ne znate kada će se oporaviti, zar ne?- upitao je

Nije mu bio potreban odgovor.

- Daćemo joj nedelju dana.

- Nedelju dana da se ispravi ono što su ti skotovi radili tri meseca!?- proderao se i kao oparen skočio na noge

- Aleks pazi reči!- otac ga je prekorio

- Ti umukni.- proderao se

- Aleks.- Sedrik je ustao sa svoje stolice i stavio mu ruku na rame- Oporaviće se.- šapnuo je

¤    ¤    ¤    ¤

Hodala je bez štapa i sa crnom sedmicom preko lica. Lana i Lena su hodale za njom praćene četvoricom momaka. Kadeti su ih gledali sa strahom, a stariji regruti sa poštovanjem. Kosa joj je bila upletena oko glave, a odeća prevelika. Otvorila je vrata lifta i pritisnula dugme za podrum. Vrata su se zatvorila odvajajući je od ostatka grupe. Od kako se probudila nisu je napuštali. Odahnula je i povukla hladni izraz lica u grimasu od bola.

- Popi ovo. Boleće kao sam đavo, ali će poverovati da smo te mučili.- Mima joj je dala malu pilulu

Stomak joj se zgrčio, a usta otvorila u očajničkoj želji za vazduhom. Sklopila je oči da obuzda bol, ali nije pomagalo. Samo je eksplodirala, kada se probudila bila je slaba i osećala kako joj telo bridi. Isprebijali su je u snu da ne oseti bol.

- Ovako će zagristi mamac.- Mima je rekla

Imala je taj čudan pogled u očima koji Mirjana nije mogla da prepozna. Nije joj se sviđalo kada nije mogla da otkrije šta ljudi misle o njoj.

Ušla je u mračnu  labaratoriju i sela na zubarsku stolicu. Zatvorila je oči i prepustila se spretnim prstima E. H. Probudila se osećajući se jačom. U mraku labarotorija mogla je da vidi sto prekriven čaršavom, hrpu knjiga, razbacane papire, mašineriju. Pored nje je bila poruka.

Sutra. Dovedi ostale.

E. H.

Ustala je i nesigurno koraknula. Uistinu se osećala bolje. Napokon je njenim licem prešao dobro poznati samozadovoljni osmeh. Umorna maska se pretvorila u stenu, a njeno krhko telo nije delovalo toliko ružno. Lana ju je čekala ispred lifta.

- Gde su ostali?- upitala je

- U kamenolomu.

- Idemo.- Lana ju je pratila bez reči.

Spustile su se u radnički deo.

Aleks je stajao na vrhu novoiskopanog brda i gledao kamenje. Sve mineralnog ili plemenitog porekla se stavljalo i nosilo u peti krug. Ostalo kamenje se koristilo za topljenje i pravljenje lakih oklopa i dodavalo za lasare, kao podrška. Istopljeni i ohlađeni kamen bivao je obogaćen dijamantima koji su jače reflektovali lasersku energiju, a kamen bi izdržavao tepmeraturu i štitio da se drška ne pregreje.

- Mirjana!- Migel ju je prvi primetio

Bio je veseo, Lena je svake noći delila krevet sa njim i držala mu ruku. Nije tražio njeno srce, samo njenu blizinu.

- Kako je bilo?- Sedrik je prestao sa poslom

- Dobro. Došla sam da pomognem.- rekla je sa osmehom

- Ne.- Aleks je doneo konačnu odluku

Želela je da se raspravlja sa njim, ali je odustala i pokunjeno se vratila.

- Sama.- rekla je i Lana je stala

Legla je u svoj krevet. Za četiri dana će biti ispitivanje koliko je snažna. Ako ne bude dokazala da je dobro izbaciće je. Predaće njen tim nekom drugom. Izdahnula je. Morala je da bude na tom timu. Verovali su joj.

- Zašto želiš mene?- upitala je kada su zastali

- Zato što ti veruju.- Mima je rekla- Svi ti veruju.

U tom trenu je ručnim uređajem isključila uređaj za praćenje.

- Ti mi veruješ?

- Ne, ja verujem da ćeš uspeti.

- Šta?- upitala je unezvereno

- Da ispuniš naš plan.

Oklrenula se i ustala. Bila je jedna od devojki koja nije mogla mirno da sedi. Morala je nešto da radi. Otišla je u streljanu. Izabrala je najteži nivo i ugasila svetlo. Ako želi da ovo uspe mora da ima potpunu kontrolo nad sobom. Četrnaest pogođenih meta, tri poginula taoca.

- Kompjuteru, ponovo.- rekla je i svetla su se ugasila

Aleks je legao u svoj krevet premoren. Stomak mu je krčao od gladi, ali je bio previše umoran da siđe dole. Nije se obazirao kada je neko skinuo zastore iznad njegovog kreveta i brzo ih zatvorio. Skupio se i razmišljeo o svom ocu.

- Aleks!- njegov otac je trčao za njim

- Šta je?- okrenuo se drčno

- Kako si?- ovo pitanje ga je razbesnelo

Posle svega što se desilo to je sve što ga može upitati.

- Dobro sam, oče.- proskitao je

- Tvoja majka je... Zabrinuta.- osećala se nesigurnost u glasu njegovog oca

- Neka se ne brine.- rekao je drsko

- Aleks, mi smo ti porodica.- njegov otac je strogo rekao

- Dopustio si da ti nevin čovek umre na rukama!- Alekson obraz je postao crven od šamara

- Bio je šetač!- njegov otac se bojažljivo okrenuo i proskitao reči

- Da ja imam gen šetača, da li bi promislio?- proskitao je crven od besa

- Dosta! Bila je greška što sam došao.

- Ne, bila je greška što sam te ikada smatrao za uzora.- Aleks je pognutih ramena otišao od svog zatečenog oca

Osetio je kako ga nešto golica po nosu. Otvorio je desno oko i video kako ga dva braon oka posmatraju.

- Hej.- promuklo je rekao

Njegov stomak zareža i on uzdahnu od bola.

- Otvori usta.- rekla je i nabola parče pite od bubrega na viljušku

Pokušao je da joj uzme viljušku, ali ga je ona prečila. Ozbiljno ga je pogledala i on se namestio u sedeći položaj spreman za zalogaj koji mu je sledio. Pljuvačka mu se nakupila u ustima dok je hvatao zalogaj kojim ga je zamajavala praveći krugove oko usta. Uhvatio joj je ruku i začuo njen detinji smeh. Stavio je viljušku u usta i osmehnuo se prepuštajući se svojim čulima. Nikada u životu nije probao tako dobru pitu od bubrega. Strpljivo mu je stavljala parčad u usta i svaki put bi se zakikotala kada bi mljacnuo ili kada bi mu pljuvačka krenula niz usnu. Sa njim je bilo tako lako. Ništa nine delovalo teško, sve je išlo jdnom utabanom stazom prepunom prepirki i ovakvih, dragocenih trenutaka uživanja.

Njen želudac nije mogao da primi mnogo hrane. Uglavnom je jela nešto tečno, supe, čorbe i mlečne proizvode. Zbog toga nije delovala snažno, ali je imala osećaj da, ako pojede jedan zalogaj mesa ponovo će se ispovraćati. Nasmejala se njegovim brkovima od pudinga. Čitavu činicu vrućeg pudinga je posrkao. Nagla se ka njemu i usnama skinula ostatak sa njegove gornje usne. Gledao je kako se osmehnuje i pružio ruku.

- Tako si lepa.- dosirnuo je njene jagodice

- Lepo sam ja rekla Sedriku da su oni mene prolepšali.- nasmejala se i sklonila poslužavnik sa hranom u stranu.

- Nemaš pojma koliko si mi nedostajala.- rekao je tiho

- Da, baš si me izgrlio.- groknula je

Hteo je da kaže, ali nije mogao. Progutao je knedlu. Bojao se da će je povrediti ako je stegne samo malo jače. Okrenula se ka njemu i uzela mu obe ruke.

- Aleks, ne možeš me povrediti.- rekla je i dotakla svoj obraz njegovim rukama- Imaj malo vere u mene.- tuga u njenom glasu je bila gotovo opopljiva

Bojažljivo je izvukao ruke iz njenih i zagrlio je privlačeći je sebi. Mirisala je na bolnicu i lekove. Nije voleo taj miris, previše ga je podsećao na oca.

- Prljav sam.- odvojio se od nje

Povukla ga je na gore i povela do ličnih kupaonica. Nije ni shvatao da ga skida. Gledao je kako joj je kosa potamnela, sada je bio samo jedan pramen boje meda sa desne strane njene glave i prolazio kroz šiške koje su ispadale iz pletenice. Tek kada je skinula svoju preveliku belu majcu shvatio je da je go.

- Šta to radiš?- upitao je ozbiljno i pokrio svoj donji deo

- Kupam se. Nemaš pojma koliko izležavanje može da uprlja čoveka.- iskezila se i sklonila kaiš sa pantalona

One su slobodno pale niz njene mršave noge. Gledao je u njene izbačene kukove sa nekom tugom. Stavio je ruke na njene kukove i sprečio je da skine brushalter i gaće. Masirao je njene kukove i gledao njeno izmučeno telo.

- Aleks.- podigla mu je glavu- Ako ti je odvratno da me gledaš otići ću.

- Ne, ne. Samo... Sada tek vidim koliko si krhka.

Uz te reči mu je okrenula leđa i prebacila ga preko sebe. Udarac o pod mu je izbio sav vazduh iz pluća. Sela je na njegov stomak i voda je automatski krenula. Zvuk vode gušio je njihove reči. Njegove zenice su se širile dok je slušao.

- Mir..- prekinula ga je prilepivši njihove usne zajedno

- Preživeli smo.-podsetila ga je na tako davno datu reč

Osmeh se izvio njegovim usnama i kopča njenog brushaltera je pukla otvarajući se. Podigao se u sedeći položaj i obgrlio je. Nije mario što može da oseti njena rebra, mario je samo za njenu kožu, za njenu reč, mario je za nju.

Plela je svoje prste po njegovoj mokroj kosi dok je on rasplitao njenu. Padala joj je na leđa i lepila se uz kožu. Usne su im halapljivo tražile jedna drugu, a uzdasi su ih terali da se više približe jedno drugom. Njene grudi na njegovim, voda koja teče nije mogla kroz njihove isprepletene ruke koje su štitile ovo drugo od nečega. Možda je to bio neki mutant, terorista, graničar ili jednostavno čitav svet.

Voda je prestala, ali njihovi poljubci ne. Ljubio je njen vrat, dodirivao njene ključne kosti. Ona je bila fascinirana njegovim leđima. Mogla je da razazna svaki mišić njegovog napetog tela. Fasciniralo ju je kako bi se napeo pod njenim dodirom. Voli taj osećaj nadmoćnosti koji ima nad njegovin telom. Halapljivo je krenuo ka njenim usnama.

- Pusti mene.- rekla je tiho u njegovo uvo i gricnula mu resicu

Klimnuo je glavom. Osećao je kako ga njen dah golica po obrazu, zatvorio je oči očekujući njene usne. Poljubila je kožu njegove brade i suvim usnama krenula do njegovih usna. Nagnuo se napred, ali se ona odmakla, zagrizla je donju usnu i liznula njegove usne zafrkavajući ga. Osmehnuo se i umirio. Nežno je pritisna svoju donju usnu između njegovih, a gornju preko njegove. Nagla je glavu da nosom šara njegov obraz i prevukla usne dole, a zatim gore. Shvatio je i krenuo da pomera svoje usne skladno sa njenim. Nije bilo jezika, razmene pljuvačke ili čega već, bilo je neke skrivene nevinosti, kao da su ponovo deca koja ne moraju da odrastu prerano, već da su i dalje srećni. Bilo je tako prosto, kao detinji život. Osmehnula se i povukla od njega.

Gledala je kako i dalje drži zatvorene oči i iščekuje nešto. Dopustila je sebi kikot i poljubila njegov prćasti nos.

Tada se osećala kao prava devojka, zamišljala je kako izgleda u venčanici, njihovu decu i jednog od onih skupih ljubimaca u kući izvan grada. Zamišljala je kako sede u hiljadama latica cveća na obroncima koje joj je Mima pokazala. Bila je živa, nije samo disala.

Uradiću to, uradiću, zbog tebe. Poljubila ga je sa tim mislima i on je obgrlio topli peškir oko nje kako bi skinula svoje mokre gaće i obukla suvu odeću.

Uvukao se u mekani krevet pored nje i zagrlio je naslanjajući glavu na njen vrat.

- Mirjana, Mirjana!

Skočila je na noge i ne gledajući gde je udarila Aleksa pritisla slušalicu jače u uvo.

- Derek, Derek?- bilo je mnogo buke sa druge strane linije

- Vratili su se, vratili su se.- dečko je uspaničeno ponavljao

______________________________________________________________________________

Pokušala sam da u ovom poglavlju objasnim da izgled nije bitan, Mirjana je uvek bila krupna i sada  izgleda smešno. Kada se vratim kući sa postavljam sliku Dereka, glumi ga Dylan Sprayberry. ^^

Našla sam glumca i za Sedrika! Slika je na stranici :)

Nadam se da ovo nije bezveze. Više akcije sledi. Takođe smislila sam OOOOOOOOOGROMNU zaveru!