Mirjani je njen posao postao nekako draži. Što je zauzetija bila to je manje mislila o bilo čemu sem o svom cilju.

- Dole u našoj predsedničkoj sobi postoje stvari, stvari o osobi koja sve kontroliše.

- Kako to misliš sve?- upitala je jedva iznad šapata

- Predsednik senata je marioneta, senat je marioneta. Svi smo mi marionete.- Elijana je užurbano šaputala siktajem

Bile su same, ali su se ipak plašile da pričaju glasnije.

- Postoji neko..

- Ko? Elijana ko je to?- mlađa devojka ju je drmala za ramena

- Neko pametniji i od mene.

Devojka ju je iznanađeno gledala, pomalo i uplašeno.

- Ime, Eli, reci mi ime!- povikala je osećajući kako se guši

- Ne znam...- tiho je rekla

- Mi u stvari srljamo u smrt?

- Da.

Obe devojke su od nemoći skliznule niz zid i sele gledajući u prazno.

- Ako umrem, hoću da ovo daš Dereku.- rekla je i dala joj mali čip

- Mijana nećeš..- Mirjana ju je prekinula

- Obe znamo da ako će neko umreti ja sam najverovatnija.- bila je ozbiljna

- Ne želiš da umreš.

- Naravno da ne želim. Niko ne želi.

- Onda se potrudi da mu to sama daš.- osmehnuola se i zagrlila je svojom čeličnom rukom.

- kada se sve ovo završi ispričaćeđ mi svoju priču.

- Hoću.- obećala je tamnokosa devojka i poljubila hladnim unama oznojano čelo mlađe prijateljice.

Za dve nedelje koliko je prošlo od razgovora Morjana je procunjala po većem delu zgrade. Saznala je gde su sve kamere, a Megan joj je svako veče ponavljala sadržinu svih soba i puteva u palati. Postavila je bubicu u predsedničkoj sobi i vratila se u postrojenje. Čekao ju je teži deo posla. Da pokriva za Aleksa i njegov tim. Elijana se pobrinula da izgledaju kao da su bolesni. Mirjana je na sebe preuzela njihove odgovornosti. Ni sama nije znala zašto.

- Znaš šta? Ti si prikriveni vođa.- Mima je rekla podižući pogled sa papira

- Šta? Pa ja jesam vođa!- Mirjana je protresla glavom

- Ne, ti imaš osobine prikrivenog vođe, zato ti veruju. Znaju da ćeš sve učiniti da njima bude dobro. Zato si još idealnija.- dala joj je polu smešak i pokazala na jedan papir

Umorne oči su se sklapale dok je sedela u tamnoj sobi i gledala u radove koje je Petar planirao.

- Uh.- na kraju je odustala i protegla se

- Hej, pusti to meni.- od kako se susrela sa timom Elijana je sve više vremena provodila sa njima na otvorenom

Nije im davala toliko izgovora da je ometaju u njenim istraživanjima.

- Hvala, ali uspeću.- morala je da uspe

- Znam. Znam šta se dešava svaki put kada sklopiš oči Mirjana.- Elijana je rekla tiho

- Mislila sam da će prestati, znaš nakon što odem, ali postaje gore...- njeno bledo lice je to i govorilo

- Tvoje telo se bori.- dodirnula ju je ljudskom rukom- Izbacuje lek kao da je virus, anti telo.

- Šta?- devojka je upitala

Bez upozorenja iz jednog od otvora na veštačkoj ruci pojavi se špric koji izvuče krv iz Mirjanine vene.

- Vidi.

Krv je bila tamne boje, skoro pa ljubičasta.

- Krv šetača nije takva.- Mirjana se namrgodila

- Nije ni krv ljudi.

- Mutnant?

- Ne, nisi bila izložena.- napravivši grimasu na ove reči Mirjanu obuze neki puki osećaj gušenja- Mirjana, Mirjana...

Elijanin glas se činio tako dalekim dok su se devojčine oči zatvarale, a telo opuštalo. Elijana zadovoljno izvuče špric sa usplavljivačem iz vrata i pritisnu bubicu u uhu.

- Spava.- rekla je

- Misliš da će pristati?- Mima upita

- Da, za dve nedelje sve počinje.- Elijana se oehnu pobedonosno

- Misliš sve se završava?- Mima se zakikota

- Naslednik neće predstavljati problem jednom kada se dočepamo snimka.- Elijana se udalji od uspavane devojke

- Da li će je drugi pratiti?- upita

- Mirjana ne zna, ali ima gomilu obožavatelja.- Elijana otvori kantu za đubre i izvuče silne bukete i pisma. Svake večeri bi na njih odgovarala kopirajući Mirjanin rukopis do savršenstva. Sve što je Mirjana činila postajalo je oličenje savršenstva. Stefan je nenamerno propagirao Mirjanu. Spasila ga je, dva puta. Nesebično Elijana je uzela njegovu spremnost da se iskupi za sve što im je učinio. Pratio je Mirjanu poput senke. Kada bi pomogla nekom ladetu u streljani, kada bi posetila jedanaesti krug da donese nedeljne zalihe, dok je spašavala Aleksovu sestru iz zapaljene sobe. Svi su u njoj videli nešto, svi sem nje.

Predsednik graničara je video vojnika za uzor, graničari oličenje pravog vojnika, građani poverenje, a senat pretnju.

- Koliko znaš?- upitao je

- Sutra stižu.- drugi glas je odgovorio

- Znaš šta ti je činiti.- ispod brkova se nazirao osmeh

- Moram li?- zvučao je uplašeno

- Da! Zar želiš da sruše sve? Sve za šta smo radili?

- Već su srušili.

- Nisu, nisu u potpunosti. Sada pripremi sbe.- veza se prekinula

Njegove sive oči su svetlele dok je na ekranu gledao uspavanu devojku.

- Imam te u šaci...- rekao je poigravajući se sa lopticom na dlanu- Nemaš kud.- stisnuo je šaku smejući se glasno

Pogledao je na stranu u portret svog predaka i naklonio se.

- Niko neće uništiti ono što si ti započeo.- ustao je iz svoje stolice

Sve je išlo po planu, po njegovom planu. Osećao se kao kralj lutaka. Bio je to. Obmanuo je sve i svakoga. Sve je kontrolisao.

Mirjana se probudila pre zore. Aleks ju je zvao. Stigli su ranije nego planirano.

- Budim te?

Poželela je da kaže ne, ali je umesto toga samo zevnula.

- Shvatiću to kao da.- nasmejao se- Stigli smo. Karavan stiže za dva sata. Podelićemo lek i krenuti nazad. Petar je dodario daske, sa manje tereta i većom brzinom stićićemo za oko pet dana. Mirjana slušaš li me?

Devojka promrmlja nešto nerazumno i vrati glavu na sto.

- Mirjana!- viknuo je

- U redu je, nisam gluva!- skočila je sa stolice

- Kao što sam rekao. Imaš pet dana da nađeš gde je tajna soba i lozinke.

Pogled joj je pao na papire pred sobom.

- Našla sam je.- rekla je

- Šta?- upitao je

- Južno krilo, treći sprat. Prostije nije moglo biti.- nasmejala se

U snu je zaokružila tu lokaciju. Setila se da je Mima imala mapu sa vratima tu, a ovde ih nema.

- Bilo bi vam bolje da još požurite.- smejala se samouvereno i trčala skupljajući stvari

- Joj!

- Šta je?- upitala je zabrinuto

- Megan deluje debelo.- rekao je

- Pa trudna je!- poželela je da ga udari, zapamtila je da to uradi kada se vrati

- Svejedno.- isplazio se iako ga nije videla

- Idem. Moram da pokažem E. H. ovo.- rekla je uzbuđeno

- Mirjana?- povikao je u poslednjem trenu- Možemo li joj verovati?- upitao je

Zagrizla je usnu.

- Ja joj verujem.- rekla je tvrdo

- Onda ima i moje poverenje.- rekao je naposletku sa osmehom i prekinuo vezu

Megan i Derek su silazili niz duge stepenike. Aleks je sa sobom poveo Sedrika koji je preskakao po tri stepenika kako bi došao do nje. Zagrlio ju je pažljivo ljubeći je još nežnije. Osećao se kao da je deo njega ponovo tu.

Mirjana je ušla u sobu gde su Migel i Lena spavali u zagrljaju.

- Hej, ja idem u labaratoriju pa na posao. Vi znate šta morate.- prodrmala je Migela i izašla iz sobe

Putem do labaratorije dobijala je simpatične poglede. Mogla je da se zakune da joj se jedan kadet nasmešio.

- Šta to bi?- upita samu sebe i produži dalje

Najednom se okrenula i za tren joj se učini da vidi kako je neko pobegao za ćošak. Prevrnula je očima. Imala je taj osećaj često poslednjih dana.

Spustila se stepenicama i odskakutala do labaratorije. Osećala se punom energije. Te noći nije imala košmare, nije u opšte sanjala.

- Eli!- povikala je otvarajući vrata

Začula je lomljenje stakla i šuškanje u uglu. Okrenula je glavu i našla se lice u lice sa Elijanom koja je stajala naslonjena na radni sto koji je izgledao u žiurbi prekriven.

- Prekidam nešto?- radoznalo upita i isteže vrat da vidi iza više od dve devojke

- Zapravo da.

- Biću brza.- vrati pogled na ono jedno ljudsko oko- Našla sam gde je snimak. Uzimam ga danas. Najkasnije sutra.- rekla je

- Sama?- Elijana je upitala zbunjeno

- Više ljudi sa mnom znači više žrtava.- lice joj je poprimilo ozbiljnu masku

Onu koju je Elijana najviše volela, a Aleks najmanje. Govorio bi da izgleda starije od njega, a on ne voli da se zabavlja sa lemurima koji su tako davno izumrli.

- Uzmi ovo.- Elijana joj je dala nešto nalik olovci- Postavi ga u kontrolnu sobu. Zameniće sve snimke.- Mirjana se osmehnula- Miro!- pozvala ju je

Devojka se skamenila. Okrenula se polako.

- Tako je. Znam ko si.

- Koliko dugo?

- Dovoljno da kažem Mimi.- Mirjanino lice poprimi zainteresovani izraz- Još jedna priča koju ti dugujem.- nasmejala se

Mirjana zavrte glavom u neodobravanju, ali se ipak osmehnu. U Elijani je videla nešto, možda ne majčinsku figuru, ali sestrinsku da.

Čudno je to što izdaje uvek dolaze od ljudi od kojih to najmanje očekuje.

____________________________________________________________________________________________________________________

Znam da je bilo predugo, ali sam zaista imala toliko da učim. :/ Sledeće nedelje sam u Italiji pa ću pokušati da pre toga ispišem piglavlje ili dva i dam drugarici da ga postavi. :)

Nema još puno. Ne znam koju priču da postavim sledeću.. :/

Paučina

Deca rata

Krug

Izuzeci

Mlad mesec

Uh.. :/