Prenosivi hologram je stajao na stolu dok su umorne oči gledale u Derekove. On je rukom prošao kroz hologram na jastuku do svog. Osmehnuo se nesvesno i sklopio oči. Bilo je kasno jutro u Strahopoštu dok je na istoku padao mrak. Mirjana je isključila hologram i uključila ga na senzor. Kada se Derek bude probudio hologram će je obavestiti. Osećaj je bio tako dobar, videti ga da se smeje. Mirjana je volela da vidi ljude kako se smeju.

Možda zato što se sama nikada nije smejala. Pošla je na svoju ponovnu rehabilitaciju. Hodajući pored borilišta videla je da kače neku listu. Zaintrigirana zastala je i prišla. U grupi je prepoznala Srefana i nekoliko mlađih kadeta.

- To!- jedan od početnika uskliknu

Stefan je zagrizao usnu. Nalazio se na listi. Pre samo četiri meseca bio bi presrećan, ali sada je osećao kamen u grudima, čvor u grlu i mučninu u stomaku.

- Lako ću je pobediti.- plavokosi kadet je rekao sa ponosnim osmehom

Ovo joj je zagolicalo maštu, progurala se i izbila u prvi red, pored Stefana.

- Šta!?- uzviknula je i okrenula se

Stefan je samo pogledao u zemlju.

- Moje ispitivanje je javno i moraću da se takmičim sa vama!?- zgroženo je upitala

Nastala je tišina. Osmorica momaka su je posmatrala. Nisu očekivali nekog ko izgleda tako slabo. Plavokosi je prasnuo u smeh.

- I to je pomereno za danas poslepodne.- prograktao je

Uskoro su mu se ostali kadeti pridružili. Krenula je da im uzvrati, ali ju je Stefan uzeo za ruku i povukao ka izlazu.

- Šta je?- odbrecnula se

- Ja neću da se borim protiv tebe.- priznao je

- Zašto?- zbunjeno ga je gledala

Oči su joj se razrogačile.

- O, ne, ne duguješ mi zbog onog puta! Ne, da si dovukao svoje dupe danas u arenu da mogu da ga isprašim!- povikala je i udarala ga prstom u grudi

Okrenula se na peti i produžila dalje kuljajući od besa. Nije ni shvatila da trči dokle god nije stigla do lifta da uhvati dah. Pogledala je na stepenice sa leve strane i stisla pesnice. Dvadeset spratova, šta je to?

Pustila je da je inercija nosi na dole. Koraci su joj bivali sve lakši i lakši dok se nije dala u trk i preskakala stepenike. Osećala je kako joj vazduh udara u lice, sve vlažniji i ispunjeniji mirisima. Rukama je uhvatila gelender i prebacila se preko njega. Stopala su se odbila o metalne rešetke ispunivši mračni prolazi živim zvukovima. Zadrhtala je od adrenalina i samouvereno krenula ka jedinom, slabašnom izvoru svetlosti. Plavičastoj sijalici. Ukucala je kod i vrata su se ocrtala na zidu dopustivši joj da uđe u dobro poznatu labaratoriju. Sto je bio u žurbi prekriven, a za njega su bila prikačena medicinska sredstva. Radoznalost ju je naterala da priđe bliže. Razbacani papiri imali su skice na sebi, sagla se. Čula je kako se vrata zatvaraju i okrenula se osmehujući se. E. H. je možda jedina osoba koja je znala o njoj mnogo više nego ona.

- Ovo... Ovo je rukopis E. H.- rekla je zaprepašćeno

- Kako ti znaš za E. H.?- Mima je bila iznenađena

- To je prijatelj.- Mirjana je sumnjičavo rekla

- E. H. je osoba koja nam je pomogla da te nađemo. - Mima se osmehnula

Zatvorila je oči i dopustila da je pilule uspavaju. Nije osećala ništa, nije sanjala, ali isto tako nije osećala bol. Ili je tako trebalo da bude. Uvrnut je ljudski um. Postoje mesta koja ne znamo i ona za koje bi bilo bolje da ne znamo. Probudila se zaadihana i sa vriskom na usnama. Glas je odzvanjao usamljenom labaratorijom. Prošla je prstima kroz zamršenu kosu i udahnula pokušavajući da smiri otkucaje srca. Zatvorila je oči i promućkala glavom dok je osećala metalni ukus cevi u ustima. Izvukla je cevčicu i ustala. Nije se osećala snažno kao juče, osećala se malo. Pogledala je na papir pored sebe.

Oružje je u ormaru levo od tebe. Verujem u tebe. Na kraju krajeva ti jesi ključ.

E. H.

P. S. Nosi odelo.

Mirjana se još jednom pitala koliko ta osoba zna. Uzdahnula je, kada se sve ovo završi...

Ako. Prekinula ju je njena misao.

Nešto se desilo onog dana u istočnom utvrđenju. Dana kada je Džem umro. Shvatila je značenje rečenice koju joj je Megan pre više od dve godine rekla.

- Ko je video zmiju, taj se i guštera boji.

Mirjana nije videla zmiju, ali je videla smrt. Nikada je nije toliko brinula koliko poslednjih meseci. Zamišljeno je obukla svoje odelo i uzela oružje. Gladila ga je prstima i ogledala se u oštrici.

Da li se plašila da će umreti? Jeste, svako se pomalo plaši toga, ali ono čega se ona plašila bilo je gore. Plašila se da će cvileti, preklinjati. Stisla je usne i ušla u lift. Vodeni sat je prikazivao da je vreme. Uzdisala je nervozno. Pokupila je kosu u punđu, zatim ju je pustila. Njena kosa je bila izlomljena, izmučena. Posvetlela od svih meseci napolju na sparnom. Nije volela svoju kosu. Htela je da ima kosu poput Lane. Meku, kosu koja je stajala kako se namesti.

Tribine su bile pune. Nije ni znala da postoji toliko ljudi u štabu.

Aleks je prestrašeno gledao kako njena figura izgleda nezgrapno i malo pored drugih. Čvrsto je stisao usne kada je čuo komentare o njoj.

- Tako je ružna.- jedna devojka je šapnula

To su tri proste reči. Mirjana nikada ne bi odreagovala na njih, ali Aleks jeste. Posegnuo je pre nego što je bilo ko mogao da vidi i povukao crnokosu devojku unazad.

- Barem je lepša od tebe.- proskitao je dok je devojka jaukala

Oči njene prijateljice se razgoračiše na sedmicu na njegovom čelu.

- To je on...- tiho je rekla

Njena prijateljica je cimala glavu bolno.

- Sledeći put ću ti isčupati jezik.- rekao je

Predsednik je ušao.

- Mirjana, predstavnik jedinice Sedam, tima dva ovde je kako bi se ispitalo njeno fizičko i psihičko stanje nakon kidnapovanja.- rekao je svečano

Mirjana je poželela da pljune na zemlju, ali se suzdržala i tiho zarežala.

- Suparnici: Metju Ričards, Stefan Hju, Mark Hil, Žan Derijo i Stefan...- prekinuo ga je zvuk gonga- Bože Džeremi. Dobro, počnite.

Osmorica momaka istupiše sa svojim oružijem. Sklopila je oči.

Mogu ja to.

Otvorila ih je stegnuvši stisak oko svog koplja. Prvi je krenuo onaj plavi kadet, Džerard. Završio je na zemlji.

- Znate li zašto sam dobila četrdeset pet poena?- upitala je glasno prebacujući oružje u drugu ruku- Zbog ovoga.- nasmejala se

Savila se prebacujući koplje preko leđa udarajući jednog momka po glavi. Bacila je koplje u vis i savila se unazad udarajući drugog mladića u međunožje. Podigla je noge i zakačila se oko njegovog vrata terajući ga da padne. Njeno komplje se zabolo u zemlju i ona ga je iskoristila kao šipku da se zavrti i udari trojicu momaka u grudi. Postavila je noge na vrh koplja i uspravila se stojeći na vrhovima prstiju. Isukala je mačeve kada je Džerarad izvukao pištolj. Simulatori su leteli na sve strane. Skočila je i pravila spiralu u vazduhu seckajući ispaljene hice.

Pre nego što je Sedrik mogao da trepne imala Džerarda prikovanog pod stopalom.

Ona je bila ono što su zvali rođeni ubica. Sve, svaku vrstu oružja je znala da koristi. Videla ih ikada ranije ili ne. Pored toga njena intuacija je bila životinjska. Išla je na ubijanje.

Ostali su ona i Stefan. On se borio golim rukama. Bio je vitak, ali spretan, ona niska, a snažna. Bacila je mačeve ka njemu i izvukla koplje. Uzeo je mačeve i smanjio ih na veličinu noža. Revolucionarna sečiva od lasera su mu to dozvoljavala. Osmehnula se.

Bilo je nečeg divnog u načinu na koji su izgledali, kružeći jedno oko drugog. Sklopila je oči i stala. Borba je počela.

Razlog za četrdeset pet poena nije bio samo u njenom instiktu, bio je u tome što se ona prepusti čulima. Oseća podrhtavanje tla, čuje škripu obuće, oseti miris nečijeg tela. Godine traženja hrane su joj u tome pomogle. Znala je da Stefan uvek napada sa desne strane.

Usvajala je sve što primeti oko sebe. Borba nije dugo trajala. Izbila mu je nož posle drugog napada. Osetila je da će krenuti u desno i namestila koplje u odbranu. Prevario ju je. Krenuo je levo, brzo je prebacila koplje i on je napravio još jedan korak. Otvorila je oči u šoku i izvukla krvavo koplje iz njegovog torzoa.

- Pomoć!- pozvala je visokim glasom

Svi na tribinama se uzbudiše. Krenula je jurnava. Stefan nije nosio zaštitno odelo.

- Budalo! Budalo! Budalo!- vrištala je dok ga je šamarala da ostane priseban

Nije mogla da ga izgubi. Nije mogla da izgubi još jedan život. Nije mogla da oduzme život.

- Gita..- krkljao je

- Ona želi da živiš tupsone! Ko će štiti njene sestre? Ko!?- podigla mu je glavu- Ko će se pobrinuti da na njihovom stolu ima hleba? Ko će se pobrinuti da nemaju košmare? Ko!?

Gledao ju je u neverici. Iz stanja delirijuma izvukla ga je slika male kovrdžave devojčice.

- J... Ja...- govorio je slabo

- Pa što onda želiš da umreš!?- nije plakala, Mirjana ne plače, ali isto tako nije mogla da se odvoji od njega

- Ne.. Ne želim...- plakao je

Opet je to uradio. Zašto? Ni sam nije znao. Pitao se da li će moći da bude smiren, dovoljno smiren da leži pored nje, zauvek. Osetio je kada su ga Mirjanine ruke napustile i četiri para ga podiglo. Razmuljane boje prekrivale su večiti svod.

Stajala je uspravno, ne ponosno, ali dostojanstveno. Sa srebrnom kukicom na odeći prišla je svojoj jedinici. Razragano se osmehnula i dopustila Aleksu da obuhvati njenu ruku svojom.

Džerarad se sklanjao sa puta dok su koračali. Njegov slomljeni nos je govorio dovoljno. Zadovoljno se osmehnula poboljšanju ne njegovom licu. Noge su joj išle sigurno. Lena ju je pratila u stopu, mirno i sa caklenim očima. Migel je išao za njom, polako i sigurno. Čitava kantina ih je gromoglasno pozdravila. Ponosna osmehnula se široko i sela. Hrana je bila ukusna, kao i uvek, ali nije bilo džemova, šunke je bilo dovoljno za jednu osobu, a mleka pola zdele. Petar je podigao polu prazan bokal i sipao malo Lani, predao joj je polu pun bokal dok je ona sipala Aleksu i Sedriku. Mirjana se zgrožavala na ukus mleka. Podsećao ju je na uvek prokislo mleko iz doma. Vruće i puno gromuljica koje su bile kisele. Setila se kako se jedna bebaa otrovala tim mlekom. Nije verovala u mleko. Namrštila se i pojela pola svoje zemičke.

- Ovo je bajato.- rekla je polako

- Čuo sam da im pšenica ne stiže. Bilo je velike suše.- Kirbi iz dvadesete jedinice, Neustrašivi, se okrenuo ka njoj

- Nije samo to. Iz drugog kruga su procureli neispravni lekovi. Pomrlo je na hiljade goveda.- Irina se kiselo iskezila

Pola glave joj je bilo obrijano i vatreno crveno, a drugi deo ponoćno plav.

- Kako je to moguće?- Migel se zapitao

- Prvi krug je prestao da operiše u desetom krugu.- Sedriku je knedla zastala u grlu- Kažu da većina radi na prioritetu, prototipu nekakvog leka.

Mirjana je uplašeno slušala.

- Na hleb smo navikli. Nema ga mesecima.- Lana je slegla ramenima

- Videćeš da sam u pravu. Oni žele da unište sve.- Mima je stavila ruku na hologramski projektor

- Zašto bi to želeli? Pa toliko su radili...

- Da spreče da bilo ko pobegne.- Mima ju je prekinula

Premotavši izgled grada Mirjana je shvatila da je u pravu. Ne postoji način da se izađe iz grada.

- Ali...

- Oni ne veruju da ovde postoji život.- Mima je objasnila mlađoj devojci

- I boje se promena.- Mirjana je shvatila

- Izvinite me.- rekla je i ustala od stola

Nije joj bilo dobro. Bubnjanje u glavi ju je teralo da povraća, ali nije imala više šta. Bilo je nečeg otrovnog u vazduhu ovog mesta. Gadilo joj se. Gadilo joj se jer je znala. Znala je za snimke iz kontrolne sobe istočnog utvrđenja, za svirepa ubistva, znala je za zavere, ali ono što je mrzle bila je zavera čiji je deo i sama bila.

- Najdivniji, najmanji i najvažniji deo..- Mima ju je dodirnula po bradi ponosno- To si ti, draga.

Legla je u svoj krevet i zgrčila se. Kada bi samo mogla nekome da kaže. Da se požali, da pita za savet. Bojala se da E. H., poput nje, ne zna celu priču, a nije znala koliko njihov dobročinitelj zna. Mrzela je što ne može da veruje ljudima koje naziva porodicom. Ipak oni nisu bili njena prava porodica.

Zgrčena i punog uma dočekala je Aleksa. Nije se ni pomerila kada je krevet ulegnuo pod njegovom težinom. Samo se okrenula ka njemu i zabila mu glavu u grudi. Toplina njegovog tela odvraćala ju je od bola.

Ako je zaista to što Mima tvrdi ove glavobolje su još i dobre.

______________________________________________________________________________

Ništa preterano bitno se ne dešava u smislu da nema makljaže. Na drugim aspektima ima toliko toga! Trenutno pokušavam da stvorim anti-protagonistu, ondnosno negativnog junaka. Nadam se da ću uspeti. U sledećem nastavku se otkriva ko je E. H.! Ko je uzbuđen? :)