Molim vas obratite pažnu na poruku na kraju poglavlja!

Sekunda ne traje uvek tu jednu sekundu. Nekada je ona hiljade misli, stotine sećanja, ali je uvek nedovoljna. Branko se postarao da Mima bude ostavljena sama nakon njenog razgovora sa Elija. Na njoj je bila teška odluka. Duboko u sebi devojka kose do pojasa je znala da ovo sledi. Ruke su joj bile upretene u zamršene vlasi dok je nered oko nje govorio o čudovištu koje je bila duboko u sebi. Čudovištu koga svi imaju. Prodorni jecaj napustio je bolno njene grudi dok su suze proticale kroz zatvorene oči kao potoci. Na početku je sve uvek lako. Mirjana je trebalo da odigra svoju ulogu, pogine ili preživi, za Mimu ona je bila stranac. Na početku je sve lako, ali ovo nije početak. Ovo je kraj. Kraj i Mima ne želi da se tako završi. Želi da mala replika nje doskakuće još kednom preko polja noseći haljinu sašivenu od rita. Njihov logor, dom, bio je pust. Mirjana je setno išla po njemu proživljavajući svoje detinjstvo. Prvih petoro koji su pronašli ovo mesto. Dokaz da se planeta obnavlja. Sećala se kako je otac obučavao te ljude dok bi ona i tek prohodala Mirjana jurile po cveću gotovo potpuno sakrivene u njemu. Sklopila je oči grizući usnu. Ovo mesto je bilo deo nje. Ratnici su se već uputili put Strahopošta, deca i starci u donje tunele. Priroda je pesak pretvorila u svoje strovište. Ovo čitavo mesto je bilo uzvišenje, a rupa koju Mima toliko voli krater meteora. Pesak se nagomilao i nikada nije nestao. Ušla je u kuću u kojoj su obe bile rođene.

- Seto!- povikala je brzo brišući suze

- Ona će umreti? Zar ne?- upitao je sa kreveta gde su nekada spavali njeni roditelji

Njegove reči probadala su je, sušile joj grlo i stavljale tu knedlu u grlo.

- Ne, ne, naravno da neće.- osmehnula se, ali uglovi usana su ostali nepomični

Odbijali su da se pomere gore. Nije bilo pobedonosnog sjaja njenih očiju samo pustoš. Zenice su joj bile raširene od straha, a dužice tamne, poput noći tamne.

- Da li je bila loša?- Seto je nastavio da doriju svoj zglob na nozi prisećajući se prelepog lica devojke koja ga je uzela u naručjee

- Ne, bila dobra, previše dobra.- Mima je zagrizla usnu i ugušila histeričan jecaj koji joj se skupljao u grudima

- Zašto onda umire?- upitao je tužno gledajući u kameni pod

Naslonila se na pod, noge nisu mogleda izdrže njenu težinu, težinu sveta. Sklopila je oči u molitvi. Nije znala postojili Bog, Alah, Jahve ili možda stotine njih, Zevs, Venera, Ra, Buda, ali je želela da ima snage. Snage da odluči, jer one nisu bile više samo stranci. Mirjana se uvukla u njeno srce tiho i bez upozorenja. Mima bi se pronašla satima posle sutona u njenoj sobi kako se zavlači pored mlađe sestre samo da bi se uverila da je stvarna, da je nakon svih tih godina pronašla nestali deo slagalice, da više nikada neće biti sama. Sama... Otvorila je oči sa donešenom odlukom.

- Seto vrati se dole.- rekla je glasom vođe, sigurna u sebe

- Gde ćeš ti?- upitao je prateći je do poljane

- Da spasim svoju sestru.- odvratila je i ušla u sobu koja je bila njena

Stefan i Mirjana su se krili po tajnim prolazima palate spremni da ubiju i na najtanji zvuk. Imali su osećaj da je svako mogao da čuje ubrzan rad njihovih srca. Mirjana je njeno srce osećala u grlu, pretilo je da iskoči kroz njena usta. Bubnjanje u ušima je nije smirivalo. Nije želela da umre. Pored porodice koju je stvorila ovde ima sestru, sestru koja je od nje tražila da se žrtvuje. Skupila je usta razočarana, ona za Mimu nije bila ništa drugo do stranca. Disala je brzo pokušavajući da iskanališe bes.

- Ne shvatam. Kakve veze revolucija ima sa nestankom hrane?- upitao je Stefan

Okrenula se ka njemu i našla način da se smiri

- Sve je počelo sa onim... Kako mu beše ime? Onaj što su ga pre tri godine na dan testova pominjale prve dve grupe?- upitala je češući nos

- Erik?- Stefan je upitao

- Da, on. Tada su prvi put otkriveni šetači on je odobrio ispitivanje na njima u nadi da pronađe lek i za ostale ljude. Tada je otkrio nešto pod nazivom Genus. To je ono što šetači i mutanti imaju. Ono što šetače razdvaja od mutanata je što im Genus radi. On ti je kao sklop neurona ili šta već.- rukama je oblikovala stvari u vazduhu unoseći se u priču, oboma im je bilo potrebno da skrenu pažnju dok Elijana traži izlaz- Uglavnom on se napaja i prijemnika za bol, ali se ne napaja bolom već onime što bol stvara, ljutnju ili bes.

- Znači ne fizički bol?- upitao je nakrivljene glave

Ponovo je počešala nos.

- Ne, to ja zapravo toliko komplikovano da ni oni nisu razumeli. Zato su polušali da odrede Genusove moći tako što će mu testirati granice. Nije bilo razultata. Erik je bio očajan. Najstarija ćerka, mezimica, mu se pretvarala u mutanta. Mada oni tada nisu tako izgledali, ali to nije bitno..

- Ček, uspori! Kako to nije bitno? Kako su izgledali?

- Pošto im Genus nije radio trovali su se vazduhom i tom hranom, ali nisu mogli da umru jer je Genus stvarao neke materije dobre za telo.

- A kada je nastala sluz?- prekinuo je

- Došla bih do toga, ali me ti prekidaš!- gurnula ga je unazad nateravši ga da se nasmeje

Očajna vremena teraju ljude na očajne mere, ili na one istinske. Zaboravili su na korake vojnika izad njih, na moguće pretnje i ušli su u neki svet gde su bili deca koja su skoro postala odrasli i nisu imali blage o tome šta da rade.

- Ovako. U napadu besa Erik je ušao u komoru sa jednom celom porodicom šetača i na njegove oči pobio svu porodicu. Genus je prešao granice. Kasnije se shvatilo da Genus podstiče animalnu stranu ljudi. Dovodi ih u neki deo transa.- pokušavala je da pronađe još odgovarajućih reči

- Da li si ti ikada bila takva?- upitao je sa detinjim uzbuđenjem na licu

- Recimo da ja imam puno besa.- rekla je uz kikot

Klimnuo je glavom gladan daljih informacija. Vuklo ga je da otkrije sve, kao da ga je kopkala ta misterija stalnog rata šetača i ljudi.

- Pa Erik je jedva izvukao živu glavu. Javnost je napravila kao da je taj nesretni čovek ubio svoju porodicu, ljudi su krenuli da se plaše. Neki su već te noći pobegli iz Stehopošta, oni koji nisu.. Recimo da su retki oni koji pobegnu nakon te noći. Nastavljeno je eksperimentisanje po tom čoveku. Data mu je neka crsta seruma da bi se Genus stimulisao i proradio, ali se desilo neočekivano. Nastali su prvi protesti protiv šetača, upali su u labaratoriju. Vođen strahom i besom čovek je istrčao u besnu rulju sa špricem u vratnoj veni. Adrenalin je naterao da serum brže deluje u reakciji sa Genusom on se raspao i tako je nastala naša verzija mutanta.- rekla je

Kao posle dobre horor priče, Stefan se iz nekog razloga bojao da okrene. Svaka dlaka na telu mu se naježila, a scte bubnjalo sa širenjem zenica.

- Laž.- nekako je sklopio tu prostu reč

- Da. Sve čemu smo učeni je laž.- potvrdno je klimnula glavom približavajući mu se u užitku od tog osećaja da je nsko sluša- Mada se tu priča ne završava. Šetači su živeli prikriveno. To je bila svojevrsna javna tajna, ali kada je Erikova ćerka umrla on se zakleo na neku večnu osvetu ili ne znam ni ja šta.- zatresla je glavom prisećajući se Miminih reči- Posle pobune za jedanaesti krug njegov naslednik je spremio plan.

- Plan?- Stefan se približio osećajući važnost sledećih reči

- Krugovi moraju da pate.- rekla je- Ukinuće im hranu, stvoriće bolesti. Odvojiće ih od sebe.- rekla je

Trepnuo je zbunjen, to je bilo to?

- Zašto?- prozborio je začuđeno

- Lakše je kontrolisati manje ljudi sa istim ciljem.

- Prva tri kruga.- izgovorio je u dahu- Ali zašto sad?- upitao je

- To nisam shvatila do kraja, ali Erik je bio opsednut pojmom čiste rase.- rekla je nabravši nos- Venčavao je svoju decu- Stefan se zgrozio

- To je protivno zakonima genetike, ljudstva! Svega!- povikao je i kao oparen pokrio usta

Nisu disali. Iznad njih je sve bilo mirno. Tajna vrata su se otvorila i u strahu Mirjana uperi pištolj ka otvoru. Duga kosa prva polete i uperen pištolj naiđe na uperen pištolj.

- Dođavola!- Mirjana izdahnu i spusti pištolj sa lica svoje omražene sestre- Šta dođavola radiš ovde?

- Spašavam te.- uskočila je u rupu i posegnula za sestrinom rukom

Iznenađena Mirjana je pogleda, a njeno srce preskoči ritam.

-Gde su ostali? Kad pre si stigla?- upitala je užurbano

- Oni će stići noćas..- rekla je i izvukla ih na hodnik

Mirjana je pokušala da ne pokazuje previše svoju sreću što vidi M imu, ali morala je da je barem dodrine po ruci.

- U redu, koji je plan?- Stefan je upitao

Pokušavao je da ne obraća pažnju na mrtve vojnike koji su ležali po hodniku.

- Da prikažemo nimak.- Mima je rekla

- kako misliš da će vam verovati?- upitao je

- Taj čovek je napravio jednu grešku.- Mima je uzvratila i osmehnula se- Potcenio nas je.

Mirjana je još jedn om u svom životu poželela da može da čita misli dok su se naoružani kretali mermernom građevinom.

- Gde su svi?- upitao je Stefan

Tiho je, previše tiho. Obe devojke su se zaustavile. Njihovi instikti su se ispoljili dok su obe grabile Stefana da ga ućutkaju, slušale su nešto. Kliktanje i tupe udarce, nisu mogle da odrede šta je to. Kliktanje je prstalo isto kao i tupi udarci.  Dale su jedna drugoj znak glavom i šunjajući se po toplom tepih koji ih je činio senama stigle su do stepeništa.

Čitav bataljon mrtvih vojnika se ređao na dnu stepeništa, a nekoliko metara isred stajala je Elijana i držala svoju pušku, za leđima joj je bilo mirjanino koplje, a za pojasom nož koji je Mima koristila.

- Pomislila sam da bi vam bila potrebna pomoć.- osmehnula se ponosno i bacila koplje u Mirjanine ruke i predala Mimi njen nož.

- Kuda idemo?- Stefan je upitao.

Nije spuštao svoj pištolj, previše uplašen da o bilo čemu razmišlja

- Idemo u sedšte graničara, kada ih onesposobimo puštamo snimak.- Elijana se već kretala ka izlaznim vratima

- A Aleks?- Mirjana je bojažljivo upitala

- Na putu su ovamo. Derek ih je oslobodio.- Elijana se osmehnula

Još mrtvih vojnika ih je čekalo napolju.

- kako misliš da će graničari reagovati?- mirjana je upitala

Nije verovala da njih četvoro mogu da ih savladaju, a  nije želela da ih ubija.

- Ne znam koliko si upućena, ali si dosta popularna.- Elijana se nasmejala

Okrenula se i udarila Mirjanu po sred vilice. Vođena nagonom krenula je da uzvrati, ali juu je M ima sprečila napesničivši joj oko. iznenađena pala je na leđa. Stefan je zaštitnički stao ispred nje.

- Vidiš. Sada kada izgledaš kao žrtva torture grada voleće te.- Elijana se iskezila

- Ali zar ne lažemo?

- Priča uvek ima više lica, sve zavisi od osobe koja je priča.- Mima je rekla i podigla sestru sa poda

______________________________________________________________________________________

A/N putujeeem! Za nekoliko sati krećem u Italiju! Zamolila sma drugaricu da u sredu objavi još jedan nastavak, da ne čekate nedelju dana. Pokušala sam da povratim nešto svoje čari.

Glasajte!

1. Mlad mesec-2

2. paučina-1

3- Izuzeci-0

4. Krug-0