Sve se usporilo. Otkucaji srca. Sunce je tako blizu, nikada ranije nije bilo tako blizu. Gledalo se samo iz zatvorene kupole grada po dana koji nije imao otrovne oblake.Misli. Misle su bile teške, isprekidane, nedovršene. Bol, bol se rasprštio truplom u tup pad. Magla prekriva sve, izmrljane boje. Čuje, tišina se prekida bukom, vriscima, pijucima. Zvukovima koji su davno zaboravljeni. Crnilo se vraća, ali ovog puta nema misli. Srce, ono kuca, grudi se izdižu i spuštaju, a usta otvaraju vapeći za vazduhom.

Mara se nikada u životu nije uplašila kao onog trena kada ju je Džek povukao od Klausa i poveo do borilišta vrišteći bez daha i mrmljajući reči bez ikakvog smisla. U trenu kada je videla ispruženu, zgrčenu ruku koja jestaje između dva mutanta osetila je kako će eksplodirati. Iz čizme je izvukla dugačku cev, prelomila ju je sa lakoćom i bacila među mutante. Bljesak je sve što je potrebno. Mutanti su ostavili telo da padne uz tup zvuk. Osetila je kako sva težina pada iz nje kada se telo okrenulo na leđa i ispustilo šljapkav zvuk iskašljavanja pre nego što se umirilo u nesvesti.

Lana je oduvek znala da nije previše hrabra, ali se nikada nije osetila kao kukavica, sem danas. Doktori su se pobrinuli za njenu ranu još pre nekoliko sati, ali ona nije prestala da se trese, u svom krevetu sa lenom pored sebe. Čarls, Karl i Kijara su izbačeni odmah, njihovim roditeljima nije ni data šansa da dođu po njih, odmah su deportovani u jedanaesti krug. Stefan se izvukao. pokušao je da odgurne Kijaru od kontrola i ona ga je upucala simulatorom u srce. On se nalazi na aparatima. Sedrik je bio jedini koji je gledao sve što se desilo. Nije mogao ništa da preduzme, a ona je sa dva simulatora u nozi i slomljenom vilicom preskočila ogradu i izvukla Lanu. Nije imao snage da je obiđe. Zatvorio se u tuš kabinu i napunio je vodom. Sedeo je na dnu istisnutog vazduha iz pluća. Hteo je da se udavi, ali nije mogao.  Na kraju je otvorio odvod i otplivao ka vrhu kupaonice hvatajući dah.

                                                   ¤    ˙  ˙    ¤

- Hajde, ovde si dva dana, napolje! Usmrdeo si sobu!- Aleks je hteo da protestuje, ali ga je medicinska sestra izgurala zajedno sa stolicom iz sobe i zatvorila teška metalna vrata

Izdahnuo je i ustao. Nastava je obustavljena do daljnjeg. Sve je pomereno, smao ona ne. Pogledao je kroz prozor u sestru koja uključuje ventile i menja joj pokrivače. Ima hiljadu i jednu malu ranu po sebi. Gnoje se i ne žele da zarastu. Nije otvorila oči od tada. Vilica joj je plava i natečena, cede krv iz nje. Stvorenje ju je još više prignječilo. Gledao je sve dok sestra nije počela da skida odeću sa nje. Onda se okrenuo. Video je kako Sedrik, praćen Džekom prilazi. Nije ni shvatio da su mu ruke prekrštene na grudima i da se naslonio na vrata.

- Čisti joj rane.- rekao je kao da zatvorena vrata nisu bila dovoljna

- Znam. Zapravo ovo je za tebe.- Sedrik je rekao i Džek mu je pružio zamotuljak

Prelepi miris sveže pečenog hleba natera Aleksu vodu na usta. odavno nije osetio tako dobar ukus hrane. Halapljivo ga je pojeo i njegov prazan stomak protestova.

- Ovo će potrajati, hajde, idemo da se protegneš.- Sedrik je rekao

- Šta ako se probudi?- upitao je gledajući iza sebe

- Da li ti se sviđa?- Džek je tiho upitao

- Ne, ne. Samo je užasno to što joj se desilo. Isto bih uradio i za bilo kog od vas.- rekao je brzo i krenuo ispred njih

Sedrik je bacio pogled u trenu kada se sestra okrenula. Njeno lice je bilo bledo, a oči umorno zatvorene, iz vilice je pomalo curkala krv, ali to nije oduzelo tu neobičnost njenog običnog lica.

Migel je držao Lenu za bokove dok joj je objašnjavao kako lakše da prebaci težinu. Lenma je primetila trojku koja je prolazila i poletela ka njima.

- Kako je?- upitala je i uzela Džeka za ruke

Džek je pogledao u Aleksa i on je slegnuo ramenima.

- Nema ništa novo?- Migel je prišao nespretno odvajajući lenine prste od Džekovih.

- Mara je rekla da neki specijani doktor treba da dođe ako se sutra ništa ne popravi. Tako sam čuo sinoć.- Aleks je rekao

- Barem se on oporavio.- proškgutao je Aleks

Stefan je išao samo sa Pradom uz sebe. Pogledao je u malu skupino i zlokobno se iskezio.

- Šta je u opšte bilo ono sa Lanom?- Lena je napravila grimasu- Nisam mislio da zabadam nos, niti bilo šta...- Sedrik se izvinjavao

- On je bezosećajni ker, to je sve što je bitno. Niko od nas nije siguran dok je on tu.- rekla je Lena

- On je sam. Posle onoga što je priredio svojim prijateljima nisam siguran d ali mu je Prada naklonjena?

- Petre?- Džek je povikao

Petar se okrenuo, ugledao je blistav osmeh na mladićevom licu i skamenio se. Nekako je mahnuo nazad i otišao pre nego što se sruši na pod. Svi kao da su sa Mirjaninom situacijom zaboravili na ono što se Džeku desilo, činilo se da je i sam Džek. Petar nije mogao da zaboravi. Za ime sveta miloga, bio je u oružarnici. Korio je sebe dok je išao dugim hodnicima u nadi da pobegne.

Lara je bila posve izgubljena. Pobegla je iz jedne zajednica u kojoj je sve vrvelo od svađa i došla u još goru. Sve je postajalo previše za nju. Samo je čekala trenutak kada će je izbaciti.

- Šta sam dođavola i mislila!?- prekorila je sebe i opsovala

Prošao je još jedan dan u agoniji, ništa se nije promenilo sem toga da je bilo zabranjeno stupiti u bolnicu. Migel je primetio da nigde nema ni jednom od administratora, Henka, Mare, Sema, ni onih kojima ime ne zna. Oko ručka su se pojavili drugi administratori,a li je i dalje neko falio.

- Da li je neko video Maru?- upitao je kada je seo za sto

- Ne, ni Sema nema.- Lena je rekla

- Mislite da su kod nje?- Megan je upitala

Bila je tiha prethodnih dana. Nije znala kako da se oseća povodom Mirjane. Gita, sa kojom je postala najbliža, joj je govorila da bude srećna, jedna konkurencija manje.

- Sigurno.- Gita je rekla i navalila na hranu

- Mislite da će se probuditi?- Lara je tiho upitala

Niko nije znao kako na to da odgovori.

- Siguran sam da hoće.- svi su pogledali u Džeka- Ona je jaka, probudiće se, hoće.

- Džek...- Sedrik je pokušao da ga smiri

- Hoće.- Džekove oči ponovo postadoše tuže i preplavljene suzama

Nije mogao više da izdrži, ustao je od stola i izjurio iz sobe. Išao je dobro poznatim hodnicima dok se u njemu sve kupilo. Stao je pred jedina obojena vrata i udahnuo. Sve ili ništa. Ušao je u sobu u kojoj je provodio bezbrojne sate kada se ovako oseća.

Bolni vrisak se probi iz usta i oči se otvoriše. Mrak se razbistri i žustro svetlo ih zaslepi. Zvuk u ušima se razbistri i tišinu zameniše koraci, sve okolo je bilo mutno.

- Da li me čuješ?

Nesposobna da progovori klimnula je glavom.

- Dobro je. Nažalost, tvoje naočare su se polomile. Kako bi se rekonstruisale moram uzeti uzorak, stani mirno.- hladna ruka joj je pridržala bradu i ona uvuče vazduh kroz zube. Jako svetlo joj pređe preko oba oka. Trepnula je nekoliko puta.

- Dođi sutra da ih pokupiš.- glas se okrneuo i otišao.

Za mirjanu to nije bila velika promena. Oduvek je videla mutno. Izbauljala je iz sobe i krneula niz hodnik ka kupaonici. Osetila se prljavom i lepljivom. Topla voda joj je razbrala sve. Misli, čak i sećanja. Zatvorila je oči na prizor lepljivih ruku koje se obavijaju oko nje. Prtisla je prste na slepoočnicu nadajući se da će tako oterati prizor i jeste. on se promenio. Videla je cvetna polja, osetila prelepe mirise, mogla je d ačuje neobične zvukove poput zviždanja, ali oni nisu bili ljudski. otvorila je oči kada se voda ugasila. Portrljala je oči i obukla se. Polu zatvorenih očiju je išla prema ženskoj spavaonici. Tako je više videla, sužavajući vidno polje. Otvorila je vrata spavaonice i sav žamor koji ju je tamo vodio je prestao. Ubrzo se čuo vrisak i Mirjana je podigla glavu očekujući da vidi krv ili nešto, ali umesto toga brojne ruke su pohrlile ka njoj. Pokušala je da se odbrani sve dok nije shvatila da je ruke grle, ne dave. Među pomešanim mirisima je pronašla jedan od koga joj je zaigralo drce.

- Gde su ti naočare?- Lara je upitala

- Slomljene su. Mada nije velika razlika. Svejedno vas ne vidim.- slegla je ramenima

- Čekaj.. Pa tebi su naočare bile jako debele.- Migel je rekao i pomogao joj da dođe do svog kreveta

- Da li zaista očekuješ da u jedanestom krugu bude neko ko će mi napraviti naočare po meri. Moje prve naočare su bile dno od dve tegle povezano žicom. Druge mi je poklonila jedna žena na samrti.- rekla je i sela na svoj krevet- Zašto niko od vas ne vežba?

- Tu imaš pravo.- Lana se ubacila

- Nakon što se ono desilo Mara je proglasila da slobodne dane za nas.- Migel je rekao

- Zaista?

- Dobra vest je da su izbačeni.- Lena se ubacila i sela pored nje

- Svi?- upitala je začuđeno

- Samo Stefan nije, nekako je uspeo da bude pogođen, a pošto se i ja samo što nisam onesvestio nije imao ko da svedoči protiv njega.- Sedrik je rekao

- Taj je baš žilav.- Mirjana priznade

- Mirjana? Mirjana!? Mirjana!- podigla je glavu d auoči obličije uokvireno plavom kosom.

Sa te daljine je sa naočarima mogla d auoči obrise njegovog lice, a malo bliže da razazna njegove oči. Zatrčao se i srušio je na krevet.

- Nisu, nisu mi verovali, nisu mi verovali kada sam rekao da ćeš se vratiti!- uzbuđeno je govorio

Ona se nasmejala i jače ga zagrlila. Džek je u njoj video ono što mu je toliko godina bilo uskraćeno, video je ljubav i pažnju. Uživao je u njoj i iskorišćavao je do granica.

Do večere je ostalo smao njih troje oko njenog kreveta. Džek koji je spavao siguran sa glavom u njenom krilu Sedrik i Aleks.

- Kako su mogli da ga ostave?- žustro je govorila

- Pusti to.- Aleks je rekao- imamo važnije stvari. Pošto si se oporavila, sutra stavljaju postavke timova od po troje.

- Koje su šanse da svako iz naše grupe bude sa barem jednom osobom koju zna?- upitala je

- Prilično velike. Nas je dvanaestoro., ostali su rascepkani u male grupice.- Sedrik je pogledao okolo

Soba se praznila, svi su išli na večeru.

- Problem su poeni. Imamo njih sedmoro koji su ispod.- Aleks je rekao

- Ko?- upitala je i nemarno milovala Džeka po kosi

- Lara, Džek, Lena, Lana, Petar je užasno popustio, Megan i Migel. Ti si na granici.

- Znam..- rekla je

- Šta da radimo?- Aleks je upitao

- Prepusti to meni. Moramo da se pobrinemo za sledeće, da svakodnevno podstičemo d aidu dalje. Na kraju su bodovi manje bitni od ocena administratora. Tu su sami. ne smeju previše da zavise od nas.- čvrsto je uzela punu šaku Džekove prerasle kose.

- Ali šta oni mogu samostalno? Mislim, pogledaj ga, ne može da ponese ni džak.- Aleks je rekao

- On ume nešto drugo.- osmehnula se i pogledala u njegovo pred njenim očima izmuljano lice

- Kako si uspela sve da vidiš i da pogodiš bez naočara?- Sedrik je pitao polako budeći Džeka da idu na večeru.

- Uši i nos.- rekla je- Ti mirišeš poput jakog sapuna, Džek miriše na zavaren metal, a ti...- okrenula se ka Aleksu- mirišeš na nešto slatko.

- Mango.- rekao je

- šta je to?- Džek je pospano upitao

- Voće, žuto i ukusno.- Aleks se nasmejao

- Hajde.. Večera počinje.- Sedrik je rekao

Polako su krenuli iz spavaonice. Mirjana se saplela i pridržala uz zid.

- Možda sam ipak uzela veže cipele nego što je trebalo.- rekla je

- Možda.- Aleks joj je dao ruku da se na nju osloni dok je proveravala cipele.

Pogledala je gore u njega. Ranije nije imala prilike da mu vudu oči, ni sa naočarima, uvek bi se razmutile.

- šta?- upitao je

- Tek ti sada vidim dobro lice.- rekla je

Obo je su bili povijeni, njegovo lice tek nešto udaljeno od njenog.

- A sada.- odaljio se

- Ti imaš lice?- upitala je

Nasmejao se i povukao je da krenu.

Džek je pronašao mirjanu u borilištu sutra ujutru. predao joj je zamotuljak.

Nadam se da ti ne smeta što ga dobijaš preko Džeka. Ove bi trebalo da odgovaraju.

E.B.

Otvorila je zamotuljak i pronašla delikatno urađen ram sa posrebljenim krilima, stavila ih je na oči i otvorila usta. Videla je, ona je zaista sve videla. Primetila je zadovoljni izgled u Džekovim očima. Karamel prelive u meganinoj kosi. Platinasti odsjaj u Laninoj. Pegice po Leninim obrazima. Žar u larinim očima dok gleda u Edmunda.

- Kako izgleda?- Džek je upitao

- Ja vidim. Zaista vidim.- rekla je ushićeno

- Kače listu. Idete?- Pokušala je da ne oda previše sada kada je napokon mogla čisto da vidi njegovo lice.

________________________________________________________________________________

Nisam uspela juče da postavim poglavlje, bilo je neko nevrem i ja sma pre toga pomagala da se ofarba ograda. Znam da su to izgovori. Takođe sada moram da razmišljam dosta o kjizi. Radnja se komplikuje istko kao i njihovi likovi. ne znam d ali sma dovoljno dorasla tome, nadam se da jesam..

Pošto mi je jedna prijateljica rekla da ni jedna knjiga ne može bez romanse, šta mislite ko ima najveće šanse za romansu? :D

I ovo poglavlje posvećujem mima-pancake koja mi je poslala prvu poruku na stranici.. :)