Lisa POV:

Ja- pa....to je to....

Jk- odlično, a sad direkt horizontala da se mazimo i da spavamo *nasmejala sam se i legli smo na krevet u njegovoj sobi i upalili na tv-u neki film....grickali smo kokice....*

Ja- čoveče, da li je moguće?

Jk- mmmm, šta to?

Ja- pa ne znam....do juče sam živela sa njih 3 u stanu, a sada živim sa tobom....sami smo....imamo svoju intimu i vreme za sebe....*nasmejao se*

Ja- jeste da je prošlo možda nedelju dana od kako nisam videla Rose, a još više kako nisam videla Jisoo i Jennie....ali tako mi je čudno....

Jk- znaš Lisa....*spustio je glavu i žvakao, a ja sam ga pogledala*

Jk- život jako brzo prolazi, ponekad gotovo ni ne stigneš da se osvrneš oko sebe, već je sve tu, ili jednostavno te sve zaobiđe....krenuti od ničega i stvoriti u svom džepu te pare koje ti dereš trenutno....*nasmejala sam se*

Jk- znaš ljubavi, to ti je samo pokazalo da....da si htela....u životu treba hteti i boriti se, jer ako se ne boriš neće te biti, a nije ništa bolje ni ako odeš linijom manjeg otpora....zato si ti zagrizla, stisla se, dala sve od sebe i evo te, cenjeni programer i neverovatna plata, imaš apsolutno sve........*nasmejala sam se tužno*....

Ja- i dalje pampit....

Jk- šta?....

Ja- ta bolna sećanja....ti silni flashback-ovi koji mi se prevrnu po glavi....ti momenti tuge....dečije tuge....neke sramote i znatiželje....maštanju o nečemu sasvim malom, a da mi je to sada još manje....a tada je izgledalo veliko....
Sećam se i dan danas velike sobe u sirotištu....sećam se tih oronulih krevet....neprospavanih noći i straha od čudovišta ispod kreveta....Jisoo me je uvek tešila i štitila od istog....
Sećam se prvog dana u školi....toliko neprijatno, bila sam preplašena....htela sam samo da odem u sirotište i da plačem jer su me vređali....ne samo mene, nego i svako dete iz sirotišta....a sada....ja te iste ljude gledam sa visine dok se oni bore za koricu hleba....čudno, zar ne? *klimnuo je Kook*

Ja- koliko sam bila samo tužna....svaki dan....najviše sam volela kada nema nikoga, a ja ostanem sama uz neku knjigu

Jk- to i dan danas najviše voliš

Ja- haha, istina....samo da pobegnem iz realnosti u svet u kom je meni bilo lepo....bila sam jako mala da bih shvatila da moram da napravim svet po sebi....da ga sam skrojim i prilagodim....a šta će znati dete od 7 godina....

Jk- baš........

Ja- znam da sam učila po ceo dan, samo da ne bih bila povređena....da me neko ne bi povredio i pokvario mi raspoloženje, samo sam čitala i učila....da bih pobegla i to me je činilo srećnom....a i nije mi ništa loše donelo, nego samo dobro, dobre navike i olakšanje....

Jk- eto dokle si dogurala....od 1+1 do silnih programa i softvera

Ja- haha........

Ja- ali nikad neću preboleti to....ne mogu reći da sam imala lepu mladost....moraću da ostanem zauvek mlada da bih sve nadoknadila....

Jk- kako to misliš?....

Ja- ne znam, teško je objasniti....

Heyoooo, ša ima? Eo ovde se bliži kraj, tako da ende sa ovom knjigom konačno je blizuuuuu

Vott i comm

Poyy

xoxo

Iskra ^^®

🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜