Lisa POV:

"Danas JungKook izlazi iz bolnice i ti stvarno nećeš otići da ga vidiš?"....

"Da, neću....recite mu da ćemo se naći negde drugde da porazgovaramo...."....

"Dobro Lisa"....izašle su, a ja sam ostala sama u stanu....

Prošlo je mesec dana od saobraćajke, paklenih mesec dana jer se JungKook-ovo stanje menjalo iz časa u čas....sve je na kraju ispalo zajebano, 100 hiljada čuda je zajebao....

A ja sam se čula sa njim pre telefona, jer posete nisu dozvoljene, i iznova i iznova plakala....nisam mogla da dodjem sebi, morala sam da pauziram fakultet na kratko i izdogovaram se sa profesorima sta i kako....

Trauma će zauvek ostati, ali nadam se ne i posledice....

Odlučila sam da ga ne ugledam sa ostalima, nego sama, u 4 oka....

Nemam ideju gde ćemo se naći i nemam ideju šta da mu kažem i kako....

Jer znam šta osećam....

Nakon što su mi javili da su izašli iz bolnice, ja sam se uputila ka parku i tada mi je zazvonio prokleti telefon koji samo što ne crkne....

Na njemu je pisalo "JungKook"....

Javila sam se

"Molim?"

"Ej Lisa, konačno sam izašao i....da...."....

"Ja sam u parku kod Radničke ulice, pa ako možemo da se nadjemo tamo"

"Može"....samo sam prekinula i sela na klupu i čekala....

Ne želim da ga požurujem i strpljiva sam bila....smišljala kako da mu sve kažem....

I za sat vremena sam ugledala kako ide na štakama sa gipsom na nozi....

U očima su mi se nakupile suze....nisam znala kako da reagujem....

Ustala sam, stavila ruke na usta, a suze su tekle i tekle....

"Ne plači, molim te", došao je do mene, oslonio se na zdravu nogu, zagrlio me i privukao sebi jednom rukom....poljubio je moj obraz....a ja sam ga zagrlila, po malo pridržala....

"Joj JungKook....kako se moglo sve tako desiti...."

"Život je čupav i dlakav, kao što i sama kažeš"....zajecala sam....

Seli smo ma klupu i mogu vam priznati da sam baš dugo plakala....nisam mogla da dodjem sebi....

A on je pokušavao da me smiri pričom....spomenuo je šta je sve sjebao, bolje da mi je rekao šta nije, a ja sam se cepala....

"Drago mi je da si ti dobro Lisa...."

"Ja nisam bitna-"

"Da bitna si...."....prohujao je vetar....

Gledala sam ga, a on je pored....izdahnuo je....ustao sa štakama i došao do ivice sa plažom....gledao je u more....

"Znaš....ne bih reagovao tako da mi nije stalo...."....stala sam do njega...."....stvarno sam bio spreman na sve u tom momentu, ali nisam znao da će me ovako nešto dočekati....ovakvo mučenje....patnja....bol i duševni i fizički...."....okrenuo se ka meni....

"Ja....ja ovo više ne mogu Lisa...."....raširila sam oči....

"Ili me odbij zauvek ili....ili...."....stisnuo je oči, a ja sam stavila ruku na njegov obraz....momentalno me je pogledao, a ja sam bila uplakana....

"....posle svega....da te ostavim?........kakav bih ja to čovek bila?....JungKook, samo želim da ozdraviš i da sve krene na bolje....a želim....želim da smo opet zajedno....sve ti je oprošteno, samo budi bar malo srećan...."....

Štake su mu skliznile i pao je na moja ramena, a ja sam ga zagrlila i jecala sa njim....

"....oprosti, nemam snage, samo me na minut pridrži ako možeš...."....

"Mogu sve za tebe....".... izdahnuo je drhtavo i zagrlio me....

Pomogla sam mu da dođe do klupe i sedne, pa sam sela i ja do njega....

Poljubili smo se....

Pogledali....

"........konačno........ti i ja........"....

Eo, eo!

Vott i comm

Poyy

xoxo

Iskra ^^®

🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜