Lisa POV:

"Koleginice, prva Vaša ocena na fakultetu je 10-ka, lepo ste odradili posao"

"Hvala profesore", izašla sam iz anfiteatra i uputila se ja stanu....

Početak novembra, a napolju je +20 stepeni, jel to normalno?

No, bar mogu da uzivam u divnom suncanom danu....

Setala sam i ispred mene ugledala pognutu glavu i ogromnu e cigaretu u ruci....iz usta je izlazio ogroman gust dim....

"JungKook", pogledao me je i nasmejao se, izbacio dim kroz nos

"Hej Lisa"....

Nasmejani smo bili od uha do uha, zagrlila sam ga....

Posle nekoliko sekundi je i on mene....

Odvojili smo se i pogledali

"Ajmo na kafu", rekao je

"Ali nemam ni dinara kod sebe"

"Ko je rekao da ti trebaju pare?"....nasmejala sam se i otišli smo u random kafić....seli i krenuli priču....

"Kad si pre rešila prvo usmeni bože"

"Eeeee, ja bih da završim faks"

"Nisi jedina, ali ja nemam trenutno u sebi ni volje ni želje ni energije za učenjem...."....tu sam se skenjala...."....potonuo sam skroz u sebe....ne znam, sednem da naučim nešto, gledam ja knjigu, gleda ona mene i posle 2 sata čitanja ko bajagi samo zatvorim i doviđenja i prijatno, nemam živaca....", uzeo je dubok dim...."....samo pušim kao turčin....ne jedem, ceo smrdim na cigarete....ne želim da radim ovo sebi, ali opet uradim........samo se vozam po Koreji i....baš ništa ne radim, ima mnogo gradiva, sve sam pročitao, sve znam donekle, ali ništa savršeno i kada dođe vreme da znam kako treba ću se pojesti živ i pušiti ko turčin opet i opet vožnja po Koreji i samo u krug...."....

"....ehh...."....

-time skip:

"Bome bilo je lepo"

"Mhm, hoćeš da te otpratim?"

"Mhm"....šetali smo šetalištem i smeškali se, ne znam više ni o čemu smo pričali, toliko je nebitno....

"Pređemo put i onda se rastajemo Kook"

"A daaaaj, kad pre?"

"Hahahaha, ne znam...."

"E a hteo sam da te pitam nešto", zakoračili smo na pešački

"Pitaj"....

Nisam čula pitanje, nego jedno glasno

"PAZI!!!!", škripu guma i sirenu....

Gurnuo me je baš jako, pala sam pored pešačkog, a on....

Preleteo je preko kola....i odbačen je od pešačkog jedno dobrih 10 metara....sve mu je ispalo iz džepova na pešačkom, auto je sve zdrobio, a on je ležao na betonu....

Ustala sam i uhvatila se za glavu, počela da vrištim

"JUNGKOOK", brže bolje sam dotrčala do njega, ceo saobraćaj se zaustavio, kao i auto koji ga je pokupio....bio je to ogroman džip, kao JungKook-ov....

"JUNGKOOK! BUDI SE! BUDI SE!"....okrenula sam ga na leđa, a on je bio jedva pri svesti

"JungKook", gledala sam ga po telu, iscelale su mu se farmerice, jakna, rane po čelu i ogrebotine po licu....

Ljudi su prišli....čovek iz kola koji nas je udario je odmah pozvao policiju i hitnu pomoć....

Pokušavala sam da osvestim JungKook-a, ali nije mi išlo....bio je kao šlogiran....

"JungKook, ej, čuješ li me?....ja sam, ljubavi, Lisa....hej, ljubavi, čuješ li me? Budi se, moraš....hajde, molim te.... ljubavi?...."....

Tada sam konačno videla kako me je pogledao....

"....nisam čula pitanje....hoćeš li mi reći?...."....

-time skip, hitna pomoć:

Ja čekam ispred da previju JungKook-a i da snime sve što mogu....

Rekli su mi da je dobro, nije životno ugrožen, ali je jako ugruvan, slomio je desnu ruku, prelom butne kosti zbog koje će morati na operaciju najverovatnije, mnogo rana, posekotina, ogrebotina, oderotina....ali živ i pri svesti....

Jedino što nas je sve malo pre istresiralo je to što je povratio, a to ne sme da se desi jer ili je unutrašnje krvarenje ili potres mozga, nešto drugo....

Ali na svu sreću nije ništa, samo je dehidrirao, uplašio se itd....

Doktor je izašao i rekao mi da je budan, prima infuziju i leži u sobi....

Udahnula sam i izdahnula duboko, ušla i videla ga izubijanog....

Samo sam pustila suze, bez i jedne grstikulacije lica....

Prišla sam mu, gledao je u mene....

"J-jungKook....ti....spasio si me....spasio si moj život....ali....za malo da si...."....imala sam knedlu u grlu....

"....rizikovao sam svoj da bih spasao tvoj...."....izdahnula sam drhtavo....

"........rekao sam ti, sve bih učinio za tebe....da sam trebao da poginem u tom momentu, poginuo bih....i ne bih više otvorio oči da....da nije bilo tebe....da je bio neko drugi, bilo bi sve gotovo........"....srce mi je jako lupalo....tek mi je sada došlo u glavu šta se desilo....

Drhtala sam....

"....to je prava ljubav...."....rekla sam kroz šapat....

Bilo mi je jako teško, nisam znala kako da reagujem....

Čula sam zvukove iz hodnika, okrenula se i videla momke i devojke, ali doktor nije dao da uđu unutra....

"....mogu li sada da te pitam?...."....pogledala sam ga....klimnula....

"....da li me....i dalje voliš?...."....

Uhvatila sam mu ruku, zajecala....prišla i poljubila mu čelo....

"....da...."....

Eo malo, nisam dugo hehe

Vott i comm

Poyy

xoxo

Iskra ^^®

🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜