*rekli su......da......ce nam sirotiste opremiti stan, sve kompletno....

Ne mogu da verujem....pala sam na kolena i zaplakla od srece...

Ovo mi je jedan od najboljih dana u zivotu.....stvarno cemo moci ziveti ovde...same.....

Vec su krenuli sa radom u 10 ujutru......mi smo pomagale ako je nesto bilo potrebno, donele im hranu, vodu.....

I tako 7 dana....za 7 dana, nase sobe su bile odradjene, dnevni, kupatilo, kuhinja.....izgledalo je, bar tada, kao iz snova.....

Nisam verovala......

Usle smo unutra...videla sam svoju sobu i stavila ruku na usta.....

Soba je bila siva, sa belim namestajem, radnim stolom, stocicem, 3 taburea....okolo su bile mirisne svece, neke slike, lampa na stolu, cvece na stocicu, knjige na policama...sivi orman sa motivom novina i veliko ogledalo na njemu

Ovo je, prelepo, predobro.....

Njih tri su usle za mnom, u moju sobu....zinule*

Jn- o moj boze..

Js- kako je lepa soba..

R- Lisina je, jako mi se svidja...*nasmejem se...

Pa odemo kod Rose u sobu...slicna je kao moja...ali njeni zidovi su svetlozeleni, namestaj je tamnozelen, ima radni sto, lampu, stocic, taburee, cvece, svece, orman boje drveta...i za njenu sobu smo se odusevili....

I za Jennie sobu....njena je kombinacija ljubicaste boje....

I Jisoo takodje...njena je crvena....

Dnevni je super...krem boje zidovi, krem trosed, stakleni stocic, komoda i na njoj televizor....savrseno..

Kupatilo, kuhinja.....sve je savrseno....

Na komodi smo, takodje, zatekli 4 kutije u kojima su bili telefoni i cek od 300€ (nez stv koja je korejska valuta..)....

Bile smo presrecne...plakale od srecem...nismo verovale.....

Stvarno, najbolji dan u mom zivotu.........*

Js- pa devojke, to je to....

Jn- stvarno novi pocetak..

R- stvarno najbolji.....

L- i obecavajuc....*stavile smo ruke na okup*

Sve4- FIGHTING!!!! ...............

*dva meseca kasnije, 1 septembar*

*danas je dan kada krecem u srednju skolu....jako sam nervozna...ne bih da prodjem kao i u osnovnoj....

Ne bih da mi se iko smeje...ne mogu da trpim tu neprijatnost..

Vise i ne zivim tamo gde sam zivela, zivim u normalnom stanu..hvala bogu...

Ustajem...7 je ujutru....odem u wc, obavim sve sto treba, izadjem....

Vidim njih tri...u dnevnom..piju kafu....*

Js- jutro Lisaaa

Jn- kako si spavala?

R- jesam ja jedina koja je uzbudjena? *kako neko moze biti tako raspolozen od ranog jutra?*

Ja- jutro i vama..ne, nisam, ne zivi mi se a ne da idem u skolu..*nasmeju se...

Uzmem iz frizidera guaranu....mrzim kafu...ne znam kako to neki mogu da piju..na primer, njih tri...fuj!...

Kad je ispijem, odem u sobu, spakujem sve knjige, sveske, peretonicu...

Obucem teksas farmerke, belu majku kratkih rukava i neku maslinastozelenu jaknu, obujem starke i namirisem se, stavim crvenu kapicu.....

Stvari.....sirotiste nam je kupilo...to nisam verovala...kao ni sad....toliko su nam dali i pruzili, da ne verujem...prezadovoljna sam, presrecna, ispunjrna, zahvalna.....

Uzmem slusalice, telefon, pa izadjem iz sobe..

One su spremne...pa krenemo...

Osecam se...ne znam...samouvereno i jako..ne bojim se toliko toga da mi se neko smeje...osecam se opusteno kada prolazim Seoul-om....niko me ne gleda kao cudakinju, kao pre....

A i ko ne bi....kakvu smo odecu i obucu nosile...nije ni cudo....nismo ni bile na nasim maturama.......nismo imale novca za to, a ni sirotiste.....

I ne krivim i ne osudjujem nikog....ko da mozemo izgledati kao starlete ako nas je sirotiste odrzavalo...ja sam im zahvalna do neba sto sam sada ziva i zdrava, sto nisam na ulici i tome slicno....zahvalna im na svemu...

Volim svo osoblje iz sirotista, i obecavam im jedno.....

Da cu zavrsiti faks, i doci..pomoci sirotistu, udomiti svu decu i usreciti ih..nikad necu dozvoliti sa imaju tuzno detinjstvo kao ja...iako, imalo je i ono neke srecne trenutke, ali jako malo.. mogu ih izbrojati na prstima obe ruke....

Ali, dobro....novi pocetak, tu je....novi zivote, stizem...............

Dodjemo ispred skole....ne znam sta sada da mislim...svi nas gledaju, ali...drugim ocima...ne ocima koje nas ismevaju, rugaju nam se.....vec....ne znam..da zele da pricaju, upoznaju se sa nama...

Cudno...pitam li se sto?...a decake, ne bih komentarisala.....skoro svi bulje u nas....iskreno, po malo mi je i neprijatno, ali, dobro.....

Udjemo u skolu...hvala bogu, Rose smo zajedno u odeljenju...Jisoo je treca godina, Jennie druga...nas dve prva...

Dodjemo u ucionicu u kojoj treba da budemo...sednemo zajedno u klupu...

Gledamo okolo...ovo je bolje nego ocekivano...

Pogledamo se..*

R- zapravo, mislila sam da ce biti losije...

Ja- i ja...*krenemo da pricamo...

Ali nam paznju odvuce Jisoo glas...

Pogledamo ka vratima....smeje se, sa nekim deckom pored nje...opalaaaaaaa...

Rose me pogleda nasmejano, onaj njen dobrocudni, siroki osmeh...

Ja se nasmejem zlo, kakva i jesam..*

R- hohoooo, sta je ovo?

L- izgleda da se nasa Jisoo zaljubiskala...*napravim perbezan kez...

Rose se smeje....

Ja uvek zlica....pogledam odeljenje...

Devojcice, pffff...dosadnoo..sve iste...nekako, podsecaju me na Rose..nezno obucene...

Pfff..vise volim nesto provokativnije i jace...

Ali, dobro....decaci...paaaa, zanimljivi su...ali opet, dosadni...za sada...

Sve u svemu, novi pocetak....savrseno*

Evo novog dela 😊
Komentarisite 😉💪🌹🌹🔥💥🔜