Jennie POV:

*Tae me je samo pogledao i pokazao glavom da idemo da igramo....ustao je, a i ja sam za njim, uhvatili smo se za ruke i pridružili smo se ostalima....

Bilo me je tako sramota da ga gledam....te kesten oči....

Ježila sam se od tih ledenih velikih prstiju i ruku koji su me celu obavijale....

Gledala sam u njegove grudi i davila se u njegovom parfemu....tako lepo miriše....kao i uvek....

Znala sam sa gleda u mene....osećala sam njegov pogled na sebi....bilo mi je tako....nekako....neprijatno....

Neprijatno jer ne mogu da prihvatim njegovu grešku....

A tužno jer znam da ne ovo naš poslesnji ples....on odlazi sutra....zauvek....

Japan i Koreja nisu na drugim krajevima sveta....ali za mene to izgleda kao da odlazi na drugi kraj sveta....

Pušta me ih svojih snažnih šaka koje su me toliko jako držale....nisu me puštale....nisu me htele pustiti....

A sada....on to upravo radi....pušta me....

Odlazi iz mog života....

U neverici sam i dalje....

Da li ne ovo stvarno naše poslednje veče?....

Tada sam odlučila da ga pogledam....

Gledao me je duboko u oči....te njegove kesten oči....imaju viski boju....

Toliko puta sam se bojala da će me probutati....

Toliko duboke....toliko nežne....

Naježila sam se od njegovog pogleda....

Tvoje rumene usne....mekani obrazi....

Bože Taehyung....koliko si mi falio i već moraš da odeš....

Šta bi bilo da sam te pustila da mi objasniš šta se u stvari desilo? Zašto se desilo, šta bi bilo onda?....

Da li bi se išta promenilo?....

Da li bi ipak ostao ovde gde jesi?....gde pripadaš....

Gutnula sam i pogledala dole....*

Ja- T-tae....

T- mm?....

Ja- t-ti....ideš....

T- da....*izdahnula sam*

T- tako je najbolje....*nije najbolje Tae....

Nije....

Naslonila sam glavu na njegove grudi i osetila kako me njegova ruka mazi po glavi....

Taehyung....ne odlazi....ne odlazi taman kada mi je sve jasno i kada želim da ti kažem koliko mi je stalo do tebe....

Zašto si toliko ozbiljan? Gde je onaj tvoj osmeh? Gde su tvoje fiks ideje?....gde je tvoja nežnost? Strast, toplina, ljubav....

Gde je sve to nestalo?....da li je to vreme provedeno u čekanju sve uništilo u tebi?....jesi li se pojeo zbog svega?....

Ja sam kriva za sve....ja koja ne želim da slušam....

Ali nema nazad....gotovo je....

Nakon još nekoliko minuta je prestala muzika za ples....

Tada smo se odvojili i pogledali....samo se vratili nazad na mesta....

-time skip, 03:47 AM, 7. januar: *

J- ljudi moji, ja vas sve vraćam kući, Jisoo ide sa mnom

L- ako bude falila samo jedna dlaka sa glave-

Js- znači da smo vežbali *Jin se zakašljao*

Svi- HAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAAHAHAAHAHAAHAHAHAHAHAAHAHAAHAHAH

Jm- Jisoo šokiran sam

R- od kad to?

Js- sada

J- a-a j-e-l-l *rekao je Jin dok je kašljao, a mi smo se smejali....kako ko....*

Js- ajde bre vozi ih što pre kućama i idemo

J- okej, prva stanica, Jimin *potrpali smo se svi u kola i krenuli ka Jimin-ovoj kući....

Gledala sam kroz prozor....danas je taj dan....

Sve je gotovo....

On danas odlazi....nije mi ni rekao da dođem da ga ispratim, a ja nemam hrabrosti da mu kažem da bih volela da ga otpratim....

Rekao bi mi da je suviše bolno i da to ne radim....sve mi je uzalud....

Uskoro je Jimin izašao iz kola....*

J- JungKook *bila je njegova kuća blizu, izašao je i on....*

J- Taehyung....*ne....

Ne želim da ode....

Pogledala sam ga....kao i on mene....

Bože....samo što ne zaplačem....

Tae....ovo je naš poslednji minut....

Naše poslednje viđenje....

Samo tako će proći....

Tek tako....

U gledanju....bez i jedne reči....

Uskoro sam videla njegov stan, a Jin-ova kola su se zaustavila....ne....*

J- vidimo se Tae

T- hvala na vožnji, vidimo se

Js- ćaoo

*pogledao je opet u mene....

Oči su mi bile pune suza....htela sam da vrisnem....

Izdahnuo je i izašao, zatvorio vrata i mi smo otišli....

A ja nisam mogla da se kontrolišem....

Samo su krenule suze niz moje lice....*

L- Jennie....*zagrlila me je....*

Js- on danas odlazi....

J- strašno....

Ja- izvini te društvo, ne mogu da izdržim, celo veče mi je malo falilo da zaplačem..

L- Tae je bio baš leden prema tebi

Ja- nebitno, mislim bitno je jer smo poslednje sate proveli ćuteći 90% vremena i u nekoj neprijatnosti....

L- molim?

J- ićićeš da ga ispratiš?

Ja- ne znam....ne smem

Js- ma ženo jesi luda?

L- ako ga voliš ićićeš i bez obzira na sve pozdraviti se sa njim!

Js- bar vam to bilo i poslednje *zaplakala sam još jače....*

J- znaš Jennie, Taehyung je mnogo propatio dok niste komunicirali....pričao sam sa njim mnogo puta i shvatio sve šta se desilo, veliko sranje, znam, ali on tebe i dalje voli *pogledala sam ga* i u to nema sumnje....*pogledala sam u svoja kolena*....najmanje što možeš da učiniš za njega jeste da ga ispoštuješ i odeš da ga ispratiš....i reci mu iskreno sve što ti je na umu u tom momentu....*izahnula sam....

Taehyung....*

J- ako treba, ićićemo i mi sa tobom kao moralna podrška

L- hej! Ja neću sa budem treći točak!

J- okej, zvaćemo i JungKook-a

Js- hahahaha, vidim sa ste pričali danas

L- to što je on pričao sa mnom, ne znači da sam i ja sa njim! *vodili su raspravu....

A tako i ja raspravu u svojoj glavi*

J- kada je let?

Ja- u 12

J- on će tamo biti u 10, u 11:30 se ukrcava u avion

Js- znači imaš vremena

L- onda idemo!

J- emm, a gde je Rose?

L- a? Pa pored mene je- *zaćutala je, a mi smo pogledali bolje i videli Rose kako spava....

Nasmejali su se ostali, a ja sam pogledala nazad u svoje noge....

-time skip, 10:34 AM:

Mhh....šta se dešava....gde sam....

Pogledala sam oko sebe i shvatila sam sam kod kuće....u stanu....

Razrogačila sam oči, KOLIKO JE SATI?!

Pogledala sam..PA JENNIE NISI ČULA ALARM BUDALO!

Izjurila sam iz kreveta i probudila Lisu i Rose, nazvale su Jisoo i Jin-a i brzo smo svi bili spremni i krenuli smo ka aerodromu....

Bilo je gužve u gradu....i već 11 sati....

Grickala sam nokte....

Ajdeeee, ajde!

Kada smo konačno prošli....i ugledali aerodrom....

Srce je krenulo jako da mi tuče....

Bilo je 11:21....NE!

Izjurila sam iz kola čim se Jin parkirao i krenula sam da jurim unutra....

Gledala sam gde je koji ulaz za koji let....

Osaka, ne, Kyoto, ne....ne, ne....Tokyo! POSLEDNJI ULAZ, O MA DAJ!

Pojurila sam što sam brže mogla....

I ugledala ga....kako stoji, sa velikim rancem na rame i čeka....spokojno....*

Ja- TAE! *vrisnula sam i tada je pogledao....ugledao me....

Trčala sam ka njemu....a on je ispustio ranac....

Samo sam mu ujurila u zagrljaj glavom bez obzira i zaplakala....zaplakala kao nikada u životu....*

T- Jennie....

Ja- Taehyung....zar je moguće?....*plakala sam, a on me je zagrlio*....napuštaš me....napuštaš me i odlaziš u hladan i surov svet....puno borbe te čeka, truda i rada, a ja samo želim sa ti poželim sreću i da znaš da verujem u tebe....nikada nisam ni sumnjala....pametan si, dobar, uporan, vredan........*zajecala sam....

Osetila sam kako me mazi i kako njegovo srce ubrzano kuca....*

Ja- n-ne idi, molim te! *rekla sam jecavo i kroz suze....* ne idi!!!! *zagrlila sam ga još jače i plakala mu na ramenu....*

T- Jennie....*čula sam duboki, umilni....tužni glas....*

Ja- ne napuštaj me....ja....nemaš čega da se sramiš preda mnom, naročito ne mene....šta smo se probali, uradili, kroz šta sve prošli....zašto bi te bio blam?....razmislila sam dobro, ja sam kriva jer ti nisam dopustila ranije sve da mi kažeš....da jesam, od ovoga ništa ne bi bilo....oprosti mi....jer i ja opraštam tebi, prelazim preko svega........*osetila sam kako drhti....*

"Molimo Vas da polako krenete da ulazite u avione!", čulo se na razglasu....

Ja- zakasnila sam....gotovo je....žao mi je....zbogom....

T- ovo nije zbogom Jennie....*pogledali smo se....

A on je izvadio kartu i....

Pocepao je....

Zabola sam u njega....u neverici gledala kako tu skupocenu kartu cepa na komade....

Onda sam pogledala u njega koji je imao ozbiljan izraz lica....*

T- bio sam spreman na sve, kao i uvek, a u ovom slučaju, da odem, da se ne vratim, vratim, da ti se više nikad ne javim....da te sačekam da vidim hoćeš li se barem pojaviti....i nisam se pokajao....došla si sva uplakana i sa divnim rečima, hvala ti....hvala ti što si tako odlučila....

Ja- ali....tvoja karta, Japan-

T- više ne postoje....bio sam spreman na sve, pa i na ovo....

*raširila sam oči i opet ga snažno zagrlila, kao i on mene....*

Ja- volim te....

T-....i ja volim tebe....*tada sam se konačno nasmejala....konačno mi je laknulo....

Sve vreme nas je društvo posmatralo....

Kada smo se odvojili, videla sam ih sve nasmejane i srećne....nasmejala sam se i ja....

Pogledali smo se opet....

Poljubio je moje čelo*

T- idemo kući....

Ja- u Japan? *prevrnuo je oči i zasmejali smo se....*

T- ne....kod mene kući u Seoul

Ja- aaaa

T- budalice! *smejali smo se....

Uhvatili za ruke i ušli kod Jin-a u kola....seli na dva poslednja sedišta....

Kada smo bili sigurni da nas niko ne gleda, pogledali smo se i poljubili se....

Konačno....njegove usne....

Tako ledene, a medene....

Kada smo se odvojili, zabila sam glavu u njegove grudi i mazila se sa njim....

Nedostajao si mi Tae....*

Eo, EO!

Valja li?

Vott i comm

Poyy

xoxo

Iskra ^^®

🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜