Lisa POV:

*nedelju dana bez škole....praznici su u toku....

Pune kuće sreće, radosti, male dece, poklona, slatkiša i hrane....

Uvek sam maštala o tome....*

Js- struja nije plaćena

Jn- ja ću!

R- ali onda nemamo dovoljno para za stan

Js- a videćemo

*toliko stvari se izdešavalo da smo sve zanemarile....

Smejala sam se nekada devojkama koje samo misle na dečka, na vezu, na njih....kako plaču za njima....

A nisam ni sama bila svesna da sam postala kao one....

Nisam verovala da neko može da se zavuče pod tvoju kožu i da ne izlazi iz nje....

Nisam verovala da se u ovako mladim godinama mogu toliko čvrsto vezati za nekoga....da će mi neko toliko nedostajati i faliti....da će me ubijati u pojam svaka rečenica izgovorena na rastanku....

Sad znam kako je....

Kriti svoja osećanja je ludost....

Tako si po ceo dan izgubljen u toj nekoj ljubavnoj priči, tom zanosu....bolu i patnji....

Je se to može tako nazvati?....

I onda ni ne primećuješ šta se sve dešava....

Ne primetiš neke osnovne stvari o kojima treba da brineš, da staviš prst na čelo i da se zapitaš....

Mi smo zanemarile stvari do kojih veoma teško dospevamo i sa kojima se borimo....

Gomila računa, problema oko stana....ne znamo gde da bijemo glavom....

Tek je pola meseca, a mi smo skoro sve pare potrošile na račune....hrane nam je ostalo malo....

Tako smo ispale jadne i glupe da ponekad ne mogu da verujem u to....

Zbog tih stvari u poslednje vreme izbija svađa između nas....a mi se skoro nikada ne svađamo....

Juče su se prepirale Jisoo i Rose dobrih pola sata, a Jennie i ja nismo znale kako da ih razdvojimo i smirimo....

Drhtala sam po strani i osećala se tako nepotrebno....

Uvek sam davala savete, tešila, rešavala....sada ne znam više ništa....

Nisam uspela da rešim svoj problem i izbačena sam iz takta....

Samo nisam u školi popustila....ostala sam zauvek štreberčina koja je zakovana za knjigom....

Život mi zavisi od složnosti nas četri, a toliko se ne slažemo u poslednje vreme....

Toliki pritisak osećam na leđima i ne znam šta da radim....

Zatvaranje u sobu i plakanje noću je jedini način da sebi malo olakšam, ali ne i rešenje....

Plakanjem ništa nisam postigla....moji problemi se nisu rešili....

Treba sa njima se suočiti, lice u lice....ali ne mogu....

Pogledala sam u njih tri i videla da opet izbija svađa....

Ne, ne opet....*

Js- a ti i tvoje potrebe, izvini molim te, imamo i mi svi dušu

R- to što ti trošiš pare na svakakve gluposti je najveći problem

Jn- ajde nemoj te se svađati

Js- ti ćuti! Bačeno je mnogo para na odeću koju si kupila *tako su se prepirale i meni je pukao film*

Ja- DOSTA! *lupila sam rukom od sto i ustala, sve tri su se trgle i pogledale me....*

Ja- ko koga ućutkuje?! Šta nabijate na nos stvari jedna drugoj?! Stvari koje ste same potvrdile i dale dozvolu! *ućutale su i spustile glave*

Ja- daj bre ponašate se kao mala deca! Nisam ništa bolja od vas, ali koji vam je đavo? Daj bre ovim svađama se ništa postići neće!

Js- a šta da radimo?....*tada sam zastala....

Veoma je teška ova situacija....nemam neki poseban odgovor....*

Ja- nismo prvi put u ovome....moramo da se saberemo i smirimo se, samo tako smo i uspele svaki put....*pogledale su se međusobno....*

Js- u pravu si....

Jn- žao mi je devojke....

R- i meni

Js- i meni

*sela sam nazad....*

Ja- ja shvatam da je svakoj teško....znamo sve četri kroz šta prolazimo....ali to nije sa neba palo....

Js- same smo krive za sve ovo....

Jn- jer smo previše pažnje....

R- posvetile njima četvorici....

Ja- i šta smo dobili od njih?....

Js- nogu u dupe

Jn- ali bukvalno

R- nedokazani....

Ja- zato je ovo lekcija za sva vremena....*pogledale su me*

Ja- ajde bre, od koga mi zavisimo? Jedne od druge ili od njih? Je nas oni vedre i oblače ili mi same sebe održavamo? Je oni vode brigu o nama?....zašto toliko pažnje njima posvetiti i ne obraćati na drugo, pa kad nešto iskrsne kriviti drugoga, a ne sebe?....mi smo krive za sve ovo, ponašale smo se ko devojke kojima smo se smejale, a nismo bile ni same svesne da smo baš kao one....

Js- skroz si u pravu

Ja- znam, zato ajde lepo da mućnemo glavom i oladimo malo

Jn- ali kako?

Ja- za dobar provod nam ne trebaju pare, šminka i odeća....*nasmejale su se*

Ja- radimo to kao pre, samo nam treba nešto zaboravljeno....

*to zaboravljeno je ljubav koju gajimo jedna prema drugoj....

Poštovanje i uvažavanje....

Tako sam ih podsetila na to time što smo otišle na napušteni deo plaže....

Smejale smo se, pričale, zbijale šale, jurile se....osećala sam se kao malo dete....

Vraćena u detinjstvo....da ga srećno proživim....

Uvek mi je trebalo malo da mi izmami osmeh na lice i da mi zakuca srce u grudima....

Time što sam dobila više sam postavljala veće granice i činila sebe sebičnom, nezadovoljnom....

Kada se setim da su mi njih tri kao sestre i da se one uvek brinu o meni....

Setim se svega i suze se sakupe u mojim očima, a osmeh izađe na videlo....

Njih tri....brbljive, lude, smešne, zabavne....dosadne, nepodnošpjive, iritantne....

Sve imaju svojih mana i vrlina, kao i ja....volim ih baš zbog svega toga....

Nije život kao iz filma....

Čaša vina i kocka šećera....

On je nešto mnogo slađe ako gledaš iz druge perspektive....

Materijalne stvari nikada neće usrećiti čoveka....

Najviše osećanja i emocije....

Emocije koje sve četri ne osećamo od početka....

Ta majčinska ljubav....ljubav oca....

To je naša rana koja nikad neće zarasti....

Ona boli i ne prestaje....

Koliko god ti misliš da te nije briga više za osobe....koje su ti podarile život, vazduh i sunce....grdno se varaš....

Greška je njihova, njih treba i kriviti....

Naše je da guramo dalje i da ne dozvolimo da se novima to dogodi....

Naše je da se čvrsto držimo zajedno....

Da izdržimo....

Sele smo na kamenje onih bazena....sećate li ih se?....

Nasmejane smo odpratile sunce i odgledale njegov zalazak....

Trneutno gledamo kako se zvezdice sijaju na ovom nebu....*

Ja- hej *pogledale su me*

Ja- hoćemo da ćutimo?....

Jn- da

*nasmejane smo posmatrale to nebo....kao što smo često radile....bilo to na plaži ili po prozorom....

Samo je bitan bio momenat da se spojimo i da osetimo jedna drugu....

Osetila sam svako njihovo osećanje....

Znam, luda sam, ali ozbiljna....

Suze su tu bile da mi kažu....osmeh da dokaže....smeh da uteši....

Ma šta god bilo, nas četri ćemo ostati nerazdvojne....

Ne mogu da zamislim život bez njih....

Sad tek shvatam kako je bilo teško ne koncentrisati se na bitne stvari....

Izvinite, izvinite što sam vas zamenila nekim drugim....

Uredu je pogrešiti....

U redu je pasti....ali sramota ne ustati....

Nikada se nemoj predati....

Nikada....nikada....*

Evo ga! Izvinite što nikada ne izbacujem delove!

Kako vi preživljavate ovaj karantin? Je neko ima koronu? xD

Vott i comm

Poyy

xoxo

Iskra ^^®

🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜