LORENA

Ovo je peti dan od kada sam zatvorena sa sinom u nepoznatoj kući i ne znam koliko ću još moći da lažem svoju porodicu. Roditeljima sam rekla da sam sa Vilijamom otišla na kraći odmor, sina sam lagala je ova kuća Nejtanov poklon za nas, a samoj sebi nisam znala da objasnim zašto  ovo radim. Rejmona nisam videla od trenutka kada je izašao i pitanja su samo nastavila da se nagomilavaju.

Želela sam odgovore, ali niko od njih nije želeo da mi ih pruži.

Svakodnevno sam postavljala pitanja obezbeđenju o Nejtanu, ali svi oni su jednostavno slegali ramenima ne znajući šta da mi odgovore. Želela sam da znam šta je sa njim, ali sedela sam zatvorena u četiri zida ne znajući ni da li je živ. Nisam ga preterano gotivila pisle svega što mi je priredio, ali on je otac moga sina. Rejmon mi je jedino rekao da je obećao Nejtanu da će nas oboje štititi, ali nisam znala od koga i to me najviše mučilo. 

Koliko tajni zapravo može imati čovek sa kojim imam dete?

Gledala sam Vilijama kako se igra sa psom u dnevnoj sobi dok sam postavljala sto i jedino što mi je pomagalo da ovih dana održim zdrav razum bilo je to da moram biti jaka zbog njega. Moj sin je bio toliko srećan što su mu vratili to štene da je zaboravio na situaciju u kojoj smo se našli. Sviđalo mu se to što ova kuća ima veliko dvorište i govorio je kako mu otac poklanja najlepše poklone. Osećala sam kao da se raspadam iznutra, ali ipak sam nastavila da se smejem jer nisam želela da Vilijam bilo šta primeti.
Tek sada shvatam reči svoje majke da se dete uvek stavlja na prvo mesto. Od trenutka od kada sam ga prvi put uzela u naručje moje porebe su spale u drugi plan i obećala sam tom malom zamotuljku da ću sve učiniti za njega. Vilijam je moje sve i ukoliko je njemu potrebna srećna majka to ću i biti. 

“Vilijame, vreme je za ručak!” 

“Nisam gladan.” 

“Nećeš dobiti slatkiše ukoliko ne dođeš da jedeš.”

Vilijam se namrštio ostavljajući igračke i prekrstio ruke na grudima dok je nezadovoljno išao ka kupatilu da opere ruke. Koliko to dete zapravo može ličiti na oca? Srce mi se steglo pri samoj pomisli na Nejtana, jer on nije mogao umreti. Duguje mi mnoga objašnjenja i jednostavno odbijam da prihvatim da se on neće izvući. Previše je on žilav i ovo jednostavno nije mogao biti njegov kraj.

Više ni sama nisam razumela svoja osećanja. Sve ove godine sam se trudila da ga mrzim iz dna duše, a sada sam se brinula za njega. Noćima sam sanjala vreme koje smo provodili zajedno i budila sam se na svakih sat vremena, jer je na kraju svakog od njih on misteriozno nestajao. Osećala sam se kao da život pokušava da me pripremi na budućnost, ali ja nisam bila spremna na to.

“Oprao sam ruke.” -Vilijam me je obavestio sedajući na stolicu, a ja sam upravo shvatila da sam po ko zna koji put izgubila u sopstvenim mislima.

Sipala sam sinu hranu i sela pored njega, jer već nekoliko dana moj apetit kao da je nestao. Imala sam previše problema i moj organizam je jednostavno odbijao hranu.

“Mama, izgleda da ti nećeš jesti slatkiše.” -Vilijam mi se ponosno obratio izmamivši mi osmeh i ja sam prošla rukom kroz njegovu kosu.

"Izgleda da neću."

Prepoznala sam ispred kuće automobile Nejtanovog obezbeđenja i odmah sam krenuka da ih dočekam, jer sam želela što pre da saznam novosti. Očekivala sam da će me prisutni muškarci zaustaviti jer mi nisu dozvoljavali da izlazim iz kuće, ali oni su mi se jednostavno sklonili sa puta.

“Vilijame, odmah se vraćam.” 

Nadala sam se da ću među muškarcima uočiti i Nejtana, ali njega ipak nije bilo. Tragala sam za muškarcem smaragdnozelenih očiju, ali ga nisam pronašla. Srce kao da mi je sišlo u pete kada sam ugledala bledog Rejmona, koji je izgledao kao da oka nije sklopio prethodnih dana. Izraz lica mu je kao i uvek bio bezizražajan, ali sam u njegovom pogledu videla tugu. Ovo nije moglo slutiti na dobro.

“Šta je sa njim?”

“Lorena, idemo u kuću da razgovaramo.”

“Rejmone, progovori!” 

Kroz misli su mi prolazili samo najgori ishodi i pokušavala sam sebe da pripremim na to, ali jednostavno nisam mogla. Osetila sam slabost u nogama i jaku vrtoglavicu, ali nisam dozvolila sebi da padnem.

“Probudio se Lorena, ali još uvek je preslab. Ovo je bio pravi šok za njegov organizam i niko ne zna da li će se ikada u potpunosti oporaviti.”

“Znači živ je?” -Upitno sam ga pogledala, jer sam želela da se uverim da sam dobro čula.

“Jeste i to je pravo čudo.” 

“Vodi me kod njega.”

“Lorena, ovde ste na sigurnom. Sačekaj još par dana i dobićeš sve odgovore od njega.”

“Ništa ja više neću da čekam, a ti imaš dva izbora. Ili me odvedi kod njega ili će to učiniti policija, a pošto sam sigurna da si me po Nejtanovom naređenju pratio ne moram da ti kažem da sam se u poslednje vreme zbližila sa agentom FBI-ja.”

“Daj mu par dana da se oporavi.”

“Oporavljaćete se svi vi iza rešetaka, ako ga ja ne vidim u roku od dva sata. Rejmone, ti zaboravljaš da ja nisam više devojka koja će samo sa osmehom prihvatiti reči tvoga šefa.” -Bila sam kratka i jednostavno sam se okrenula na peti, uputivši se nazad u kuću.

Vilijam je još uvek ručao kada sam se vratila, a ja sam mu se samo toplo osmehnula i sela pored njega. Oduvek sam želela jednostavan život za sebe, ali ga nikada nisam imala. Nositi prezime Romanov je oduvek bilo mač sa dve oštrice; ali ne želim da Vilijam to sazna pre vremena. Želim da mu pružim mogućnost da sam izabere svoj životni put, a da bih to uradila prvo ću moraću da se pozabavim tajnama njegovog oca.

“Vilijame, možeš li da mi doneseš duksericu iz sobe?” -Pitala sam sina kada sam kroz prozor videla kako se Rejmon približava ulaznim vratima.

“Naravno, mama.” -Vilijam je izašao iz trpezarije.

“Lorena, jesi li sigurna u ovo?” -Rejmon nije bio zadovoljan mojom ucenom i to je pokušavao jasno da mi stavi do znanja, ali se nisam obazirala na njega.

“Vi ste očigledno nesposobni da rešite taj problem, a ja pretnju po mog sina želim da eliminišem u najkraćem mogućem periodu. Idemo li ili ne?”

“Alek, pripremi auto. Gospođa i ja izlazimo.” -Muškarac koga sam prepoznala od pre par dana je potvrdno klimuo glavom, a zatim je izašao.

“Rejmone, bojim se da ćeš ti ipak ostati ovde. Ne misliš valjda da ću sina ostaviti samog u kući punoj stranaca?” 

Nisam gotivila nikoga od radnika mog bivšeg verenika, ali Rejmon je jedini čija odanost Nejtanu nije upitna. Ukoliko moram nekome da verujem da pazi na Vilijama dok sam odsutna to će biti on.

“Molim?”

“Ukoliko sam te dobro razumela, Nejtan ti je naredio da zaštitiš Vilijama; a to ćeš i uraditi dok sam ja odsutna.”

“Lorena, to ne dolazi u obzir.”

“Ja sam svoje rekla.” 

Otac me je još u detinjstvu naučio pravilu o tri dana i njega sam se sve do ovoga trenutka pridržavala. Nije smelo proći više od tri dana da se ne javim na telefon i nekada sam to smatrala besmislenim, ali sada uvidim zašto je on insistirao na tome. Ukoliko se ne javim sutra, moje reči neće biti samo pusta pretnja, jer ja više ne želim da lažem zbog njih.

“Idem da se javim Vilijamu.” -Pobedonosno sam mu se osmehnula, a zatim sam krenula ka spavaćoj sobi. Očekivala sam da će pokušati da me zaustavi, ali Rejmon me samo streljao pogledom.

Obećala sam sinu da ću se brzo vratiti i čvrsto sam ga zagrlila na rastanku zamolivši ga da ne pravi probleme dok sam odsutna, a zatim sam se smestila u auto i naredila obezbeđenju da krenu. Posle nešto više od dva sata stajala sam ispred bolničkog apartmana okruženog Nejtanovim obezbeđenjem, ali sam ih ignorisala i ušla unutra bez kucanja.

“Lorena, šta radiš ovde?!” 

Ugledala sam Nejtana sa tamnim kolutovima oko očiju kako naslonjen na bolnički krevet razgova sa nekim starijim čovekom u poslovnom odelu. Ne znam tačan razlog, ali zabolelo me je što ga vidim ovakvog. Lice mu je bilo previše bledo, trup obmotan slojem zavoja,  a čak i pored hladnog izraza lica mogla sam videti koliko je zapravo izmučen.

“Došla sam da razgovaram sa tobom, jer mi duguješ objašnjenje.”

“Gde je Vilijam?!”

“On je na sigurnom, a sada želim da mi kažeš šta se ovde događa da ga ne bih odvela daleko od tebe i cele ove situacije.”

“Lorena, žao mi je zbog svega i uskoro ću sve rešiti.” -Izvinjavanje nije bilo ni malo nalik na Nejtana Dejvisa.

“Nejtane, Rejmona sam već upozorila. Ili ćeš mi reći ko pokušava da naudi mom sinu ili će ovaj slučaj preuzeti FBI i moji ljudi. Tvoja taktika nije uspela, a ja neću više da sedim zatvorena u maloj seoskoj kući sa nadom da nas neće pronaći. Šta se desilo sa muškarcem koji eliminiše svaki problem u svega par minuta?”

“Ovo je mnogo komplikovanije, jer ja ovu osobu ne mogu tako jednostavno uništiti.”

“Po poslenji put te pitam, ko želi da naudi mom detetu i zašto?”

“Moj otac.”

_____________________________________