sve se družimo zajedno, od skoro. odlučila si da se vratiš meni kada si se posvađala sa svojom najboljom drugaricom.

to sam ti bila ja dok nisi nju upoznala.

nikada nisam razumela tvoj stav prema nekim stvarima i mislim da nikada neću. ali dobro, tvoj je izbor da se ponašaš kao devojka pred kojom dva puta moram da razmislim šta ću da kažem.

od kada smo se preselile, konstantno misliš da si bolja od svih, da svi gledaju baš u tebe i da se svi sa mnom druže da bi mogli da čuju neku reč o tebi. nekad mi te je žao, iskreno. misliš da je dovoljno da imaš lepu kosu i šminku na licu da bi te neko primetio.

misliš da je igrati se sa tuđim osećanjima okej, a kada se neko poigra sa tvojim, spremna si svima da uništiš dan, nedelju, pa i mesec time što pereš tuđi mozak pričama u kojima si glavna tema ti i tvoj problem.

i onda kada napokon mislim da sam ojačala i shvatila koliko vredim pojaviš se i spustiš me na taj nivo koji me dovede do ponovnog vraćanja u krevet sa suzama koje samo što ne isklize iz očiju.

ali u redu je. to si samo ti. na tebe sam već navikla, iako ljudi zapravo ne treba da se naviknu na takve stvari.

mislim da sam napokon pronašla nekog ko može da me razume. nekog kome nikad nije teško da me sasluša i da mi savet. nekog ko ima dovoljno poverenja u mene da mi kaže čak i najmanju stvar koja ih muči.

zbog te osobe mi nije teško da samo zaboravim reči koje si mi uputila. pre sam želela da ti pokažem koji je ispravan način, čak i da te promenim da bi bila bolja za sebe i druge, za mene. ali shvatam da definitivno nije vredno traćenja mog vremena i snage time što mi na kraju svake rečenice koje ti uputim ti kažeš ,,ma ne zanima me".

ti ćeš uvek biti ti,
i ja ću uvek biti ja.

u tome je razlika.

•••

nisam se vratila, htela sam samo da se podsetim, kakav je bio osećaj napisati nešto i skloniti malo tereta sa duše <3

jamesova_